paradoks

Mi smo ozbiljna država. S nama se igraju samo velike sile. Niko ne zna zašto Srbi nestaju, ali zna se da su mamuti izumrli kad je mamutica mamutu rekla ne. Srbija ne samo da je dobar partner NATO paktu, nego i odličan sparing partner. Mi ne volimo labilne političare, nego one koje gde danas ostaviš sutra opet tamo nađeš. Kavez je otvoren. Uči ili izaći? Lepo nam pevate, samo vas je gadno slušati. Ne razumem se mnogo u nove simbole na zastavi, ali primećujem da je motka ista. Mi strane goste dočekujemo raširenih ruku i nogu. Na tv Dnevniku je tačan samo sat. Pa i on ide ispred njega. Kome verovati? Pretučeni su policajcima najpre ličili na huligane a potom nisu ličili ni na šta.

Početna   »  LEK PROTIV SMRTI roman Autor: Milan Todorov Format: 14,5 x 20,5 Br. str.: 156. U pripremi. "U mladosti postavljao sam sebi samo jedno pitanje. Šta će mi se dogoditi sutra? I radovao se tome. Premda nisam znao šta će mi se dogoditi u budućnosti. Međutim, dok sam očekivao veliko i dobro čudo od sutrašnjice, osećao sam se bezbrižno. A onda sam, nije to bilo u jednom danu, potrajalo je, konačno saznao odgovor." OPIS: Lek protiv smrti  Lek protiv smrti je neočekivan roman neobične stilske svežine i tematske doslednosti, u kojem se rastakanje porodičnih vrednosti i mladićkih zanosa prelama kroz prizmu malo poznatih seoba Srba optanata posle Prvog svetskog rata. Istovremeno, to je i priča o Novom Sadu, ratnoj traumi devedesetih godina, zloupotrebi elektronskih medija. Svet erotike senčen svetom smrti i stalnog nestajanja, protkan apsurdnim situacijama svakidašnjice. Ovo je višeslojna priča koju ćete čitati u jednom dahu, neumitno pr...

Ne kažem ja da to što vi govorite nije istina, ali moje je demokratsko pravo da stvari vidim malo drugačije. Svaka taraba u Srbiji je starija od Amerike. Zato naši stolari nemaju posla. Kako ne bi znao ko je Laza Lazarević? Ja i bio tamo! Ja u mom budžetu nemam rupu. Već krater! Život je lep kad nisi slep, a umeš i da zažmuriš kad treba.  Platio sam čoveku da napiše moju biografiju. Što ja da prljam ruke?

Poštenom čoveku je ovde teško prikačiti orden. Nemaš zašta! Nijedna ozbiljna država nikada neće dozvoliti da veće količine droge izađu na ulice.To obara cenu! Ratni bubnjevi su muzički instrumenti na kojima se uglavnom sviraju samo stari hitovi! Naša svest se popela sada već toliko visoko da do nje više ništa ne može da dopre! Za leševe, sve su reke plovne! Normalno je da se u ratovima češće obaraju rekordi, nego na sportskim takmičenjima.Nema doping kontrole!

Mi mito najviše dajemo policiji. Znamo da je naš novac kod njih najbezbedniji. Na Balkanu se malo poštuju saobraćajna pravila. Prednost uvek imaju oni s desna. Političari nam ne nude prazne reči. Naprotiv, njihove reči su pune obećanja. Trinaest je nesrećan broj zato što je neparan. Naš narod može bez svega, samo da mu ne uskrate tv Dnevnik. Ona bi mogla da bude zanatlija i bez alata, ali šte će, radi se o najstarijem zanatu. Mi smo desetinama kolena unazad bili ponosni ljudi. Četiri jahača apokalipse su prevelik trošak. Danas su dovoljna i dva. O Bože, koliki je! Vladikin džip. O ukusima se ne raspravlja, a kod nas se čak ne raspravlja ni o neukusima.

Nova knjiga priča stalnog saradnika Paradoksa Ratka Dangubića nedavno je objavljena u izdanju ugledne beogradske izdavačke kuće Arhipelag. Majstorski napisane, uzbudljive i duhovite, raznovrsne i kritički intonirane priče o svakodnevici, krizi, aktuelnim izazovima, nedavnim iskustvima istorije, evropskim gradovima i srpskoj tranziciji. Priče Ratka Dangubića predstavljaju neposredan susret sa činjenicama stvarnosti. Pripovedač prepoznaje i otkriva različite slojeve stvarnosti pokazujući i njenu punoću i njenu prazninu, časove pada i časove uzleta, trenutke u kojima junaci pronalaze svoj izbor i trenutke u kojima, pod pritiskom svakodnevice, odustaju od svega u čemu se uobličavali svoju sudbinu. Polazeći od ravni svakodnevice, priče u knjizi Toliko toga je već tamo skidaju jedan po jedan njen sloj: od istorije do politike, od društvenih nužnosti do ideologije, od intime do javnosti, od centra do periferije, od glavnih događaja jednog vremena do marginalaca koji su svesno izab...

Prodavati veru za večeru je zaista glupo kad već postoji keš. Mi nismo hrabri samo na rečima. Mi smo često hrabri i u čitavim rečenicama. Otvoren međunarodni susret pisaca. Nikada više čitalaca na jednom mestu. Naši muzeji su u istom stanju kao pre pedeset godina. Tako čuvamo duh prošlih vremena. Akademici se ovde ne izjašnjavaju ni o čemu. To je srpski zakon omerte. I rasprodaja Srbije ima svoj kraj. Akcija traje samo do isteka zaliha. Živimo sve bolje i bolje. Uskoro ćemo možda živeti čak kao u danima pre izbora. Mi u kući uvek jedemo jučerašnji hleb po nižoj ceni, jer je zdraviji. Doručak je najbitniji obrok. Ostali, ako budu – budu. Ako ne znaš šta je dobro, gledaj šta je skupo. Na primer: vozni park našeg sveštenstva.

Ništa ne uspeva kao uspeh, ali nama začudo i neuspeh isto tako dobro uspeva. Nije tačno da ćemo svu zemlju prodati strancima. Ostavićemo sebi dva metra. Mi sve strance dočekujemo uz najviše državne počasti. Ali neće tako biti kad nam otmu državu. Lako je biti Srbin u Srbiji. Samo sediš i ćutiš. Naši političari su kao turistički vodiči. Stalno nas vode na ista mesta i pričaju iste priče. Zapad nas je bombardovao selektivno. Trebalo je nešto nas ostaviti i za sutra. Nama su za sve krivi naši političari. Kao da se oni nešto pitaju o sudbini ove zemlje! Ne samo da nemamo ništa protiv vlasti, nego i inače. Gej paradu je obezbeđivalo taman toliko policajaca da doživljaj ničim ne bude pomućen. Vidi se izlaz na kraju tunela, ali nije zlato sve što sija.

Zamislite, još ima ljudi koji daju mito. Pitam se odakle im pare? Političar u potpunosti razume probleme običnog malog čoveka, jer mu ih je on i stvorio. Ja sam jedan od retkih koji misle da naši političari imaju dušu, i često se pitam gde će im duša? Sinoć kad je pao mrak, neki su krenuli da se bogate preko noći.     Odustao je od samoubistva skokom u bunar, jer je čuo da je voda u njemu zagađena. Nas je izginulo mnogo više nego neprijatelja, jer smo mi hrabriji.     Po starom srpskom običaju domaćin nas je dočekao hlebom i solju. A kad smo ožedneli, dobili smo i vodu. Moja porodica ima pedigre zahvaljujući našem rasnom nemačkom ovčaru, koji je već triput CAC.     Trpeza je bila izuzetno bogata. Domaćini su nas poslužili  lozom, šljivom, a bilo je i piva i drugih đakonija. I za posao dželata treba da imaš odgovarajuću stručnu spremu i radno iskustvo, ali ne moraš da ideš u školu ako si prirodno nadaren. Moja ...

Sve dok je istraga u toku, ne možemo odavati važne informacije. Moraćete da sačekate da slučaj zastari. Danas nikog nisam likvidirao, zato što kao veoma pobožan čovek i veliki vernik nikada ne radim na crveno slovo. U toj zgradi se večeras obavljaju zakulisne radnje, tako da je ovo velelepno zdanje od večeras pod zaštitom države. Ja sam pošten u duši, ali se telo sve više opire! Toliko su mu izmenili lični opis da je upao u krizu srednjih godina. Mi smo za mir u svetu i zato podržavamo  terorističke napade na Ameriku. Da li je normalno da snajperisti imaju tolike honorare?! Na poslu jedva i da mrdnu prstom!

U Vojvodini svakih devetnaest sati neko izvrši samoubistvo. Zbog toga je najbolje u to vreme biti na večernjoj liturgiji. Da je reka ranije presušila most bi odavno bio završen. Pišem aforizme. Ja ne mogu više. Mi istoriju više nećemo pisati krvlju. Postoji računar.     I  moj otac je na službenom putu. Umro je za otadžbinu. Umro je Staljin, umro je Čerčil, umro je Tito. Ali niko ne zna kad će umreti i naša poslednja istorijska ličnost. Policija svaki dan zapleni toliko droge, koliko ni najrevnosniji čitaoci novina ne mogu da popuše. Neko  vreme sam se bavio politikom, a onda sam prestao da pijem, pušim, kockam  i da se kurvam. Sve je već rečeno, ali toliko toga ima da se prećuti. Naše je onoliko koliko damo drugom. E, tu smo se obogatili!

Dođite u Srbiju, nećete se vratiti. Takve vam uslove nudimo. Nekad su ljudi ginuli za otadžninu. Nisu znali za bolje. Za pošten život u Srbiji postoji dovoljan broj  policajaca.  Ako bude potreban pošteniji život ne libimo se ni da postanemo policijska država. Mi smo svim susedima oprostili što smo ih ubijali, a oni nama neće. Javna preduzeća treba da pune budžet, a tajna da ih prazne. Nisam znao da je moj komšija toliko sitan kriminalac. U televizijskom Dnevniku su  mu posvetili samo dvadeset sekundi. Političari su prijavili skoro svu imovinu. Neprijavljeni, manji deo pripada narodu. Nemamo razloga da se stidimo. Kad se osvrnemo iza sebe, iza nas ništa nije ostalo. Gde radiš? U Srbijadžungli. Mogao bih da živim bolje, lepše i pravednije. U stvari to treće možda i ne bih mogao. Danas je nemoguće postati neznani junak. Odmah te primi predsednik i izljubi pred kamerama.

Otadžbini sam dao srce na dlanu. Dušu mi je sama izvadila. I ova vlast i laže i krade, ali za razliku od prethodne, ona to radi časno i pošteno!  Psi rata nemaju pedigre. Njih vlasnici obično pokupe sa ulice.  Vlast u Srbiji samo platu prima u dinarima. Sve ostalo u evrima.  Stvari ovde možda i mogu da izmaknu kontroli, ali ne i ljudi.  Nismo vratili sve udarce koje smo primili. Nešto smo zadržali i za sebe.  Naša policija je, kao i uvek, spremna da hapsi. Potrebno je samo da joj neko prstom pokaže koga.

Za vas ne bi glasao ni mrtav. Evo vam moja lična karta, pa se vi pravite živi. Mala je ovo zemlja, zato u njoj nema mesta za spomenike  onima koji nisu bili s nama. Nismo znali kakve žrtve treba da prinesemo za dobrobit vlasti, pa smo im poneli sve što imamo. Ni kod kameleona se ne menja boja senke. Nas mogu da osude za bilo šta, jer nemaju nikakve dokaze. Vlast je morala da nas vrati trideset godina nazad, jer ovde u ovo vreme nema šta da se jede. Nije sporno da je car go, nego kako vas nije sramota da ga gledate. Slobodnim umetnicima malo je što su slobodni, nego još traže da ih država hrani.

Najpoznatiji srpski marš je: marš u pizdu materinu! Za sve one koji nisu služili vojni rok, narodna vlast će organizovati novi rat. Uspela je da izvuče sve ono najbolje iz mene. Uzela mi je dušu. Jednog dana poslednjeg Srbina će pitati: šta je vaša nacionalna strategija? Naše bolnice su ujedno i kulturno – istorijski spomenici, jer su nam kupatila i toaleti u njima uglavnom iz vremena Austrougarske. Kad osetite svrab u analnoj regiji, znajte da vam je neki poltron u blizini. Ne potcenjujte ovaj narod. Nije on toliko glup, da ne zna da je stoka. 

Vlast koja je stvorila ovoliko sakupljača sekundarnih sirovina zaslužuje da završi na smetlištu istorije. Uvek su se borili za našeg malog čoveka. I učinili ga još manjim. Lako je Srbe okupiti ispod jedne šljive, ali ispod jedne zastave – teško. Analitičari tvrde da se svet nalazi već u Četvrtom svetskom ratu. Blago nama; mi smo tek četnici i ustaše. Narod izvesno vreme veruje u bajke, a onda mu iznenada popusti koncentracija i počne da halucinira. Kad u Beograd dođu važni inostrani gosti uvek ih vode u Skadarliju. Tu su najbolji ćevapi.  Severna Koreja ima spikerke za loše vesti, dok su naše spikerke samo za dobre vesti. Ne znamo da li je ruski predsednik bolji od američkog. Nama su oba najbolja.

Stigli nam darovi iz inostranstva. Veliki, šareni, svetlucavi. Vođa, pred kamerama, ponosno otvara prvu kutiju. Izleće balon, nestaje u visinama. Zbunjen, vođa polako otvara drugi poklon. Tek što je stranice raširio, iskoče tri buve. Sad ih vidiš, sad ih ne vidiš. Vođa telom prekriva treću kutiju. Prstom polako u njoj pravi rupu. I ugleda oko. Niti leti, niti skače. A i kako bi kad je u glavi stranog ambasadora. Sedi u kutiji i preti prstom. Vođa pocrveni, pa pozeleni, od besa se naduje. Uvis poleti. U oblacima nestane. Nema ga. Zato ova pričica sada mora da se završi.

Dobro došli u Srbiju. Znate li uopšte zašto ste došli?! Ostajte ovde. Orkestar za sahrane će svirati samo za vašu dušu. Sa nama ne možete da zalutate, jer mi se vrtimo u krug. Ruski rulet se igra po sličnim pravilima kao igre za decu. Igra se na ispadanje. Govna su isplivala na površinu, ali uvek postoji razumno rešenje. Popećemo se jedni drugima na glavu. Ja mislim drugačije. A tako ću uskoro i da izgledam!

I ćorak može da ubije, ako te hoće metak. Bog sve vidi i čuje. Radoznao je kao OZNA.     Tumačenja naše svetle budućnosti su različita. Neki gledaju u pasulj, neki u kristalnu kuglu, a nekim našim političarima se javlja.  Najveći izazov je pobediti samog sebe, ali ja ipak ne bih da izazivam sudbinu.  Svi smo mi sluge božje i legitimno izabrane vlade. Pitali me da nabrojim deset najboljih prijatelja. Rekao sam im da ne umem da brojim do deset.

Pravimo državu kakvu svet nije video, ako uspemo - neće je ni videti. Srbi su dalekovidi - oni u svakom slepcu vide vođu. Ludo smo se proveli. Nemamo pojma ni gde smo bili, ni šta smo radili. Veća riba guta manju. Velika Srbija Srbiju! Sudstvo je nezavisno. Radi šta mu je volja. Vođa je u svakom od nas. Ide nam na jetru! Hrvati su sanjali svoj san hiljadu godina.Kada su se probudili, od Srba ni traga ni glasa. Otkad je Vođa izgubio kompas, služi se štapom. Rade dvokratno, kradu non-stop.

Naša sirotinja je pravi fenomen.  Stalno raste, a nema ni leba da jede. Svako je istinu sahranio na svoj način. Oni po katoličkim, a mi po pravoslavnim običajima. U Srbiji se ne isplati plaćati političare po učinku, jer toliko koliko oni lažu i kradu, to ovde niko ne može da plati. Duh u boci morate stalno da držite pod čepom. Da ne bi izvetrio. Živci mi nisu popustili. I dalje su zategnuti kao struna. Više nemamo samo policajce u civilu. Imamo i okupatore. Ovde je samo vođa osudio kriminal. Drugih presuda nije bilo.

Kod nas više nema primitivizma. A onima koji nas i dalje budu nazivali varvarima, poručujemo da mogu samo da nas povuku za onu stvar. Samo ti kolega objavljuj istinu i ima Bog da te vidi! Gaće su nam spale u najnezgodnijem trenutku. Taman smo hteli da pokažemo da i po tom pitanju  imamo čvrst stav. Ovde je veoma specifična situacija. Ne samo da lud jebe zbunjenog, nego ga i ubeđuje da ništa nije onako kao što na prvi pogled izgleda. Intelektualcima je sada mnogo lakše.Ukoliko nađu lovu, sa fakultetskom diplomom mogu da se zaposle gde god hoće. S obzirom da tapkamo u mestu, dobro nam ide.

Na akciji su i plazma keks i plazma televizori. Odlučio sam se ipak za keks, manja je rata. Skandirali su: bolje grob, nego rob. I ubi ih prejaka reč.     Pas je najbolji čovekov prijatelj. Naročito Kinezima.     Želim meni što i sebi. Sve najbolje. Mučila me je jedna misao, sve dok mi je nisu izbili iz glave. Saznao je s kim ga vara žena. Pa, i nije neki. Pred zakonom su svi jednaki. Čak su i ratni zločinci podložni drugarskoj kritici.

Likovi naših današnjih političara su  na freskama, zato što nisu kršteni. Nevreme praćeno obilnim padavinama ostavilo je veći deo naših građana bez vode. Uhapšeni špijun se nagodio sa tužilaštvom. Od sada će raditi ekskluzivno za nas. Izbeglice se ovde osećaju kao kod kuće. Mi smo afrička sirotinja. Narod još jedino u crkvi može da upali sveću. Na svim drugim mestima je ugasio. Mnogi su išli u rat da ne bi bili još jedan socijalni slučaj svojoj državi u teškim vremenima. Mi naše prijatelje podržavamo pedeset odsto. To je velik i značajan deo naših kapaciteta. Prilikom deljenja pravde nama je pripao manji deo,  jer je žreb tako hteo.

Šta ti je seljački mentalitet! Isprebija komšiju iz solitera a da mu ni dobar dan nije rekao. Nisu nam potrebni oni koji su uz nas samo kad smo na vlasti. Potrebni su nam ljudi koji će biti uz nas i za dvadeset, trideset godina. U poslednjih sto godina se ništa nije promenilo, a ako i ubuduće život u Srbiji bude jedno obično sranje, ja ću postati pisac za sva vremena. Mi nismo civilizacijski zaostali, nego još uvek živimo u prošlosti. Prošao sam ceo svet I mogu vam reći da od nas većih budala nema. Ne vidim sebe ovde. Uvek imam pozitivan pristup životu. Ovo jeste put koji nikud ne vodi, ali ako slučajno zalutamo mi imamo i plan B. Nema vraćanja na staro! Mi smo najkreativniji narod na Balkanu. Mi stvaramo haos.

Prihvatili smo da nam Zapad kroji sudbinu, jer su nam oni već uzeli meru. Znamo da rad oslobađa, ali mi smo se uvek sami oslobađali. Srbi su u demokratiji bili već tri puta. Prvi put, poslednji put i nikad više. Danas je do sirotinjske zabave samo bogatima. Kad ću i ja postati besmrtan? To je samo  pitanje vremena. Obojena revolucija ne samo da ima boju trule višnje, nego i ukus. Globalno otopljavanje ne važi za Balkan. Srbi i Hrvati moraju živeti jedni pored drugih. Kao na groblju. Sramota je da nam muzeji ne rade a imamo toliko istorije sa kojom ne znamo šta ćemo. Ona ženska stvar nije domovina pa da se potroši.

Ma, koga ti farbaš, kameleonu jedan!   Dvorska budala zamenjuje kralja u odsustvu, jer kraljica ne može da čeka. Jedva čekam da potekne med i mleko. To će nam mnogo pomoći da isplivamo iz govana. Osuđeni su samo zato što su Srbi. Nisu imali nijednu olakšavajuću okolnost. Uredniče, kad ću da dobijem honorar za moje aforizme. Piši, propalo!