paradoks

  Iz trpezarije žena zvoca da je neuredan, da se upotrebljene, oprane čaše i tanjiri stavljaju u drugi red, na police, a neupotrebljavani deo se onda uzima. Taman je čitao članak da je seljačka privreda ekonomija unutar ekonomije, i ovo omogućava da preživi udare vladajućih sistema. Nadmudrivanje sa sudbinom i ostarelom suprugom pretakalo se u bledu, svakodnevnu igru. On je govorio, tačnije proizvodio zvuke koji liče na mrmljanje, potpuno “izlomljene” rečenice. Žena je odmahivala glavom, ali nije mu prebacivala da samo sedi, čita i piše gluposti. Život mu je s pisanjem puniji, zanimljiviji: napisao je knjižicu o pradedi u rudnicima Amerike. Odlazio je deda tri puta u Ameriku, vraćao se s dolarima i zlatom, otuda i vila u kojoj se on baškari. Profesor je književnosti u penziji, nikada ranije se nije bavio predano pisanjem: kolebao se kome da poveri hrpu papira od dvesta strana: odlučio se da ovo pročita novinar Jakić, dopisnik lokalnog lista, koji se razume u literaturu, a i sam je,...

Oko ponoći, po običaju, stavio sam pred kardiologa zmiju od ohlađenog Remi Martana, duplu dozu i pitao ga: „Doktore, da li verujete u boga?“ Ne znam otkud mi to pitanje te noći. Mogao sam da ga pitam milion drugih stvari i on je mogao da kaže milion koječega. „Taman posla“, odmahnuo je rutavom glavom doktor Melhior Mutavdžić. „U šta verujete?“ Zamislio se. Zatim čuknuo u čelo čvornovatim kažiprstom. Čekao sam da nastavi. Gosti u kafiću su se proredili. „Razmišljao sam o svim tim stvarima. Nije da nisam.“ Zurio je kroz prozor. Naspram lokala, ispod zidina stare tvrđave, teglio se Dunav. Bio je smolast i zlokobno tih kao i uvek na kraju zime. „Zaključio sam da je naš predak jednog jutra izašao iz pećine i pogledao u nebo. Bilo je gadno, tmurno, vrcale su munje. Ali, to ga nije obeshrabrilo, jer je njegova glad bila jača od straha. Šunjao se okolinom dok nije spazio lepu, mladu divokozu. Sagnuo se, dohvatio kamen i razbio joj glavu.“ „Svi lovci su ubice...

      Sve je moralo da poskupi, jer mi nismo dovoljno bogati da bismo kupovali jeftine stvari.   Iz Srbije odlaze oni najviše i oni najmanje obrazovani. Da se niko ne naljuti.   Kladionica je udaljena samo sto metara od škole. Da deca odlazeći u nju ne gube dragoceno vreme za učenje.   Ko kaže da Srbija nema more?! Mi smo mrtvo more.   Žao mi je što ne živim u horoskopu. Naklonjeniji mi je nego život.   Gde god da ode obeća bar dvadeset miliona evra. Koliko predsednik troši na sto kilometara?   Niko te ne pita od čega živiš, a posle svi pitaju od čega si umro.   Kriminalci se puštaju da se brane sa slobode, da bi se navikli na presudu.   Vozi oprezno. Ima pijanijih od tebe.   Guvernerka pita predsednika da li je narod njega dostojan. Pa nije narod patrijarh ili mitropolit.   Kad vidim da pada zvezda ne zamišljam nijednu želju, jer će mi sve želje ispuniti predsednik.   M...

      U kući niko nije pevao I sada ti je teško Stalno nedostaju neki ritmovi Recimo sadnje drveta Pa energija zvižduka Cepanja bukovine Ili zemlje Ili iznajmljivanje broda na moru Ili bar šljapkanje cipele prekrivene školjkama Radi sveobuhvatnog osećaja Tastatura je uska Poput godišnjih doba Zbog toga moraš da se snalaziš Nije u pitanju ručak Ili mamurluk svako jutro Nije u pitanju menjanje oblika Sve što treba da uradiš Kad se vratiš kući Jeste da legneš u predsoblje I ne ustaješ Da ne bi ponovo lagao Sebe.    

                     Dok sam vozio auto uzbrdicom osetio sam miris rastopljenog ulja. Nisam na to obraćao previše pažnje, otvorio sam prozor, ali miris je i dalje bio u kabini. Tek tada sam se setio da mi je majstor Mirko posle popravke auta rekao da povremeno kontrolišem količinu rashladne tečnosti u motoru. E jebiga, majstore! - rekao sam i zaustavio se.                  Dogodilo se da to bude uz obod mesnog groblja. Otvorio sam haubu automobila, zatim poklopac posude za vodu i utvrdio da je isparila. Motor je bio vreo. Trebalo je dosuti vodu što pre.           Setio sam se da na groblju, tačno na njegovoj sredini, postoji česma. Dobro sam poznavao to groblje. Na njoj je, jedne davne godine, sahranjen moj otac. Nisam obilazio groblje često. Čak ni na godišnjicu njegove smrti nisam išao. Sve se u meni bunilo protiv opsesije s...

    Živi svoj najbolji život Jer ništa neće promeniti svet U njemu ima previše prostora Za bekstvo Jedina preostala Kuća na Haitiju Koju nije zahvatila lava Pesma koju pevaš lako Ali bez uzbuđenja Kao kad nosiš crne naočari I ne vidiš sebe Ovo takmičenje je nemilosrdno Negativci nose nova oružja Šta je večnost Koliko odsustvovanja Lekcije iz čekanja Dok drugi ulaze u tvoj prostor Olupine Sa novim mislima Raj o kome se šuška Zemlja kukavica Ti si samo onaj koji se trudi Da sačuva ono što ima A što nije njegovo.      

  Deca se uvek prave da spavaju… moj je otac imao neku žensku, možda ljubavnicu, mislio je da spavam… bilo je popodne… ona mu je diktirala svoj broj telefona… on ga je glasno ponavlja… onda su telefoni imali pet brojeva… ja sam izvadila šnalicu iz kose i grebala po zidu, ne dišući, taj broj… posle da je zivkam i spuštam slušalicu ili poturim mog druga Karla da joj preti ili daje ubijem… broj sam prepisala a zid izgrebala…mama se derala a   kada se dere mogla je da joj pukne aneurizma kao njenoj sestri Anici… Ljubavnicu nisam ubila, poslala mi je po tati pelikan penkalo.

    Glumica Virdžinija Vulf odlučuje da se ubije, ulazi u vodu sa džepovima prepunim kamenja… Da li o njemu razmišlja kao o biblijskom kamenju dok gazi sve dublje? Predstava traje, u sali je toplo, odlazim… Udavljene žene, Ofelija, Virdžinija Vulf, Ifigenija…   Nalaze se u utrobi kita… Pomodrele i smrznute sačekuje ih Pinokio. Hm, drveni lutak, pomisliše u isti mah. Opčinjavaju ga, provociraju… On laže, laže, nos raste, raste, on ga lomi, krc, kao grančica i loži i opet raste i opet ga loži… One se greju, suše kose… Toplo je, prijatno… Prolaze sati. Iz velike daljine otac Đepeto ga doziva (Virdžinija postaje svesna kamenja u džepu). Starčev glas se približava. One mu drže glavu, zapušavaju ofarbana usta… Tišina. Prolaze vekovi. Aplauz… Vraćam se, udišem, predstava traje. (Aleksandra Pleskonjić, prvakinja drame Srskog narodnog pozorišta, pisac. Ovo je njen prvi tekst u Paradoksu)

    Još jedan dolazak zime Potrebno je izdići se iznad Godišnjih doba To kretanje Obavezan smer Od nečega što si bio Ka nečemu zamišljenom Je poput dobro isušenih puteva Ili iznajmljivanja venčanog odela Kao i odela za sahrane U kome je neko bio srećan Ili nije Ali ti voliš samo ono što vidiš Dete Parkove pune života Drveće s kojih kaplje voda Užasne i beznačajne dane Sporedne ulice U kojima je sve kako očekuješ Koraci Onda vožnja trenažnog bicikla Predeli iza zatvorenih očiju Hoću da budem bolji Pomozi mi Ti koja nestaješ Kao što i ja nestajem Samo na drugi način Bez sedam gora i mora Bez Bogoridičinog imena.                

  Pravda će svim ljudima biti dostupna tek onda kad svi ljudi budu dostupni pravdi.   Ćutanje je predgovor za diktaturu.   Dok on nije počeo sve da nam crta na tabli, mi ništa nismo mogli da shvatimo. Čak ni to koliko smo glupi...   Nadgrobni spomenik je kamen međaš između ovog i onog sveta.   Ništa nam ne pomaže to što nam naša vlast ono što nam je pre radila iza leđa, sada radi ispred očiju. Mi i dalje ništa ne vidimo...  

  Gotovo je sa ženskim balovima Na plaži Tela za istraživanje Koja su posedovala svu moć Sveta što se raspada Čudno je sad posmatrati Kako želimo da budemo drugačiji Vraćajući se na nešto što je Koliko toliko podnošljivo Bez zamora učestvovanja Gde niko opet nikome nije potreban Kao što okeanu niko nije potreban Osim savršenosti Ali ne moraš da poznaješ svet Previše je tu sećanja Ljudi obeleženih manirima Sve je u tome kako pronaći Novi prostor Bez nagrada Na zemlji posutoj Rđom.    

    Jutarnji dah Savijanje mišića Zamršeni detalji Svako može postaviti pitanje Cedulju u zidu Zašto rajski vrt nije postojao Reč je o dobro negovanoj zabludi To je kao rađanje puževa Odmah sa zaštitnim oklopom Bez druge mogućnosti Ali sve tako lako nestaje Čovek je doživotan Uspeh je ako iskoristiš leto Pošto ne postoji protivotrov Za osećanja koja naviru.    

  paradoks  Последњих 7 дана Прикази 257  0  8 сеп 9 сеп 10 сеп 11 сеп 12 сеп 13 сеп 14 сеп 0 10 20 30 40 50 08.09.2021. 01:00:00 47 09.09.2021. 01:00:00 24 10.09.2021. 01:00:00 47 11.09.2021. 01:00:00 36 12.09.2021. 01:00:00 50 13.09.2021. 01:00:00 37 14.09.2021. 01:00:00 16 Најчешћи упућивачи Апсолутни бројеви www.google.com 30 m.facebook.com 11 t.co 3 com.google.android.gm 1 l.facebook.com 1 lm.facebook.com 1 Остало 210 www.google.com 30 m.facebook.com 11 t.co 3 com.google.android.gm 1 l.facebook.com 1 lm.facebook.com 1 Остало 210 Најпопуларнији референтни URL-ови Ставка Прикази странице https://www.google.com/ 18 http://m.facebook.com/ 11 http://www.google.com/ 6 https://www.google.com 6 https://t.co/lDOgtFVcQS?amp=1 3 android-app://com.google.android.gm/ 1 https://l.facebook.com/ 1 https://lm.facebook.com/ 1 Друго 210 Публика Апсолутни бројеви Приказа странице по прегледачима Chrome 171 Firefox 75 Safari 7 MSIE 4 Chrome 171 Firefox 75 Safari 7 MSIE 4 Приказа странице према ...