paradoks

MILAN TODOROV BABA Mnogo smo je voleli, ali sin jedinac, isto kao ja, jedan u majke, moj sin, mislim moj i ženin, baš trebalo da ide u vojsku u isti dan. Kao, na primer, u subotu. A subota kod nas zgodan dan za ispraćaje u vojsku. Niko ne radi, svi se vesele. I mi sve spremili. Zajedno ćemo kao i veridbu i vojsku. I mladini spremili torte. Mislim, nismo se sami spremili. I oni tristapedeset-šezdeset zvanica. Plus devet prasića. Ne, slagaću, dvanaest prasića.To je bilo njihovo po dogovoru. Mi četirsto zvanica, ja ubacim petsto da se zna domaćinska kuća. Plus, sedam jarića, dva teleta, jedno june od tristo kila, šest tuceta pilića, nešto pataka, gusaka, morki i golupčića za supu. Torte, pivo, vino, rakiju i muziku ni ne računam. Kad...baba se prestavila. Šta sad? Ništa. Vojska ne pita. A devojka u sedmom mesecu. Da to sve odložimo, ne ide. Otadžbina zove. A znam, i baba bi se radovala, samo da se nije prestavila. Pa tako i uradimo. Babu zaključamo u drugu sobu, uključimo joj radi...

MILAN TODOROV OD MIŠA DO LAVA Da smo slepi miševi Videli bismo sigurno više! I sa čulom za orijentaciju Spretniji bili u našem mraku. A da smo crkveni miševi Mi bismo od sebe današnjih, Bog zna koliko bili bogatiji Čak i iza oltara, u budžaku. Al` i kad bi nas Gospod pretvorio, Ne u bednog miša, već slavnog lava: Slutim da bi se za komadić mesa Prodala i ta naša, sa grivom glava. (Iz knjige "Pretakani Srbi", Alma, Beograd 2009. Knjiga se može naručiti pouzećem)

RATKO DANGUBIĆ PESNIK I PRAZAN PAPIR Neko mu je jednom rekao kako je hleb pesnika sa sedam kora. Kada bi se samo jednom sve ovo završilo. Ali prolazilo je vreme, u memljivu i zadimljenu salu su ulazili ljudi, izlazili da zapale cigaru. Nije on bio od onih čije fotografije i pisma izlaze svaki dan po novinama. Koliko će se za života nagledati ljudi koji javno pokazuju da ih interesuje ovo što je napisao, ovo što čita, a kada mu okrenu leđa prevrću očima: a toliki je put prevalio da im se dopadne. I kako sutra da kaže kući svojima: Bilo je divno sinoć u onoj sali, nigde do sada nije bilo takve publike. Posle usnule druge pesme, pročitao je treću, zatim poslednju. U stvari, recitovao je skoro sat. Oni što su sedeli i stajali u sali su i zevali. Deklamovao je o starom Ciganinu koji nakaradnim jezikom govori o nepravdama koje mu se nanose; pokušavao je da bude i duhovit. Usne su mu bile suve, ispucale: voda u prljavoj čaši bila je mlaka. U publici je primetio i neke umivene i očešljane ...

RADE JOVANOVIĆ VIMBLDON I KOSOVO Klin se klinom izbija. Šteta je što je Srbija ostala bez klinaca. Ja celu penziju trošim na hranu. Ubiće me luksuz. Ministar inostranih poslova ove godine će braniti Vimbldon, Njujork, Rolan garos ...i Kosovo. Naplatićemo mi sve ove muke oko ulaska u EU. Molićete vi nas da izađete! Prioritet vlade je metro... Tako lako se odriče podzemlja?!

MILAN TODOROV DA LI STE IZABRALI SVOG POLICAJCA Meštani ne mogu da veruju da su dobili novu ambulantu. Jedva čekaju da se razbole. Kadije te tuži, kadija ti sudi. Tako se postižu značajne uštede u pravosuđu. Ima mnogo nepismenih, a ne mogu svi ti ljudi očekivati da se zaposle kao novinari ili pisci. Pre su naše fabrike radile sa trideset odsto kapaciteta, a sad smo već na onih sedamdeset odsto. Za sada građani moraju samo da izaberu svog lekara, ali uskoro će i svog policajca. Najjeftiinije grejanje u Srbiji je pomoću termoakumulacione peći. Pod uslovom da j.... ne odvrne na peticu.

ZORAN T. POPOVIĆ ZLI DUSI Država je zadala težak udarac mafiji, od koga ona neće moći do sutra da se oporavi. U nama živi duh dedova. To su naši zli dusi. Narod sve teže podnosi novonastalu kriznu sutuaciju, koja traje već decenijama. Oni koji me kritikuju moraju da znaju da je svaki napad na mene atak i na demokratiju, a to neće proći. Naši ministri nemaju vremena za rešavanje problema nezaposlenosti, jer su zauzeti otvaranjem novih radnih mesta. Mi nismo poštovali primirje, jer se zalažemo za konačno rešenje sukoba.

MILAN TODOROV ČIKAGO - Ej, Mali! Sutra idemo za Čikago, ako ne bude padala kiša – rekao mi je u dvorištu, naslonjen na zajedničku krušku naš stanar Toma Sunzer. Kad sam imao trinaest godina Toma Sunzer mi je poverio da su u životu najvažnije tri stvari: bicikl, muzika i žene. Toma je stalno kupovao nove bicikle i velike crne gramofonske ploče na 33 obrtaja. U tom trenutku je u tesnom zajedničkom hodniku držao i tri rasparena bicikla od kojih je sklapao novi, sa pet brzina. Na svakom blatobranu imao je zalepljenu sliku gole žene. Te obnažene lepotice su bile raznovrsne. Već kako bi koju u Sunzerovu svest dnevni život, pun iskušenja ali siromašan stvarnim iskustvima, doneo. Sećam se i danas jedne vitke, crne, sa ušilljenim sikama. Na koga je ličila? Ali, bilo je tu i sočnih plavih manekenki sa oblinama koje su kiptele iz kupaćih kostima u bojama američke zastave. Njegova ljubomorna, debela Suzana tako nikada nije imala konkretnu osobu zbog koje će da izliva žuč. Sunzer je bio sasvi...

RADE JOVANOVIĆ POREĐENJA RADI Srbija je s razlogom u stalnom mraku. Vlada krade Bogu dane. Na konkursima sam prolazio kao žutI, dok se nisam učlanio u DS. Nema koristi ni od budućih izbora. Video sam biračke spiskove. Ako uđemo u EU živećemo mnogo bolje. Za razliku od ostalih članova. Srbija danas ne liči ni na šta. Toliko, poređenja radi.

RATKO DANGUBIĆ CRNA KNJIGA Ne, Petar Jakovljević nije spadao u koristoljubive ljude. Stajao je pored knjgovezačke tezge, dobujući kratkim, debelim prstima po njoj.Nije mu prijala tišina u suton : bio je nervozan, sa skupljenim obrvama i stisnutim usnama. Uzdisao je i posmatrao svoju diplomu knjigovesca na zidu: već nekoliko godina posla gotovo da nema. Pravio je, iz nužde, kutije za pakovanje torti, kolača i drugih đakonija. Treba prema sebi i svetu, zaključio je, sve činiti pravedno. Odlučio je, pre nego što ode u penziju i zatvori radnju, da poveže jednu crnu knjigu: crne korice, crni listovi, crni povez-nigde slova, nigde reči. Kroz ulicu je prošao fijaker Jovanova, s konjima u blagom kasu. Koričenjem knjiga bavi se još od detinjstva, od kada ga je deda uveo u radnju koja je nekada bila jedno od najznamenitijih mesta u Palanci. Koliko je kroz njegove ruke prošlo kvadratnih metara najfinije kože: gde su sada one knjige o istoriji njegovog naroda na čije je korice utiskivao zlatn...

MILAN TODOROV DA SE VIDI Kao fariseji, aktivisti političke stranke Nepokretnu babu vuku uz basamke. Baba se nevoljko smeši, slaba da se otima, Ali je uz stepenice gura partijska životinja. Babi se, vidi se, ne mili više ni da živi, Ali, zar partijci da za to budu krivi? Pred reporterima dok sijaju kamere, Zar da im baba omete humane namere? I krv su juče dali za svoju viziju: Ne za ugrožene, nego za televiziju! I sad dok guraju babu uz stepenice, Mole kamermana da im snimi lice. Jer, izbori možda već sutra opet idu, Pa da narod zapamti stranačku gnjidu. A što se babe tiče, ne pomažu otimanja, Dole će morati sama, posle slikanja... (Iz zbirke „Pretakani Srbi“, Alma, Beograd, 2009. Knjiga se može naručiti pouzećem.)

DUŠAN PUAČA FANTAST Fantastični Fantast. Pobedio je na svim trkama na hipodromu u Beogradu tokom 1932, godine. Ne pamti se takav uspeh nekog konja. Ponosni vlasnik, grof Bogdan Dunđerski, je imao rašta da se veseli. Imao je grof tri ljubavi: žene, konji i vino. Zaista dobar izbor. Imati uslova za to znači imati puno novaca. Imao ih je. I veliko imanje. Kada se zaljubio u Maru, ženu kovača sa imanja, kovača je isplatio sa 21 - nim jutrom najbolje banatske zemlje. Mara se kupala u mleku i bila sve što je u tom trenutku grof želeo. Njegovom prijatelju, slikaru, Urošu Prediću je tražio da prilikom oslikavanja zadužbine na imanju, Bogorodici podari Marin lik. Kakva ljubav. Kada je sagrađen dvorac kod Bečeja, nazvao ga je po drugoj svojoj ljubavi, konjima, po najboljem od svih, Fantastu. Dvorac Fantast i danas je omiljeno boravište za zaljubljene parove. A Fantast je sahranjen na imanju i obeležen mu je grob. Ta grofova ljubav je bila nešto posebno. Imao je ergelu od 1400 konja! Kolik...

ZORAN T. POPOVIĆ DOBAR LIK Nije se odazvao pozivu na mobilizaciju. U vojnom odseku mu to vode kao propušteni poziv. On svoje godine ne krije. Ima petnaest godina Zabele. Dobar je lik. Na svim je poternicama. Počeo sam da trgujem ljudima. Menjam ženu od pedeset godina za dve mlade. Ostao sam sam. Od silnih mojih prijatelja, ostao mi je samo moj ego. Volim da se slikam pored Teslinog spomenika. Vidim da mu prija moje društvo.

RADE JOVANOVIĆ SAMO OPUŠTENO Premijer ne želi ništa da menja. Međutim, to će raditi postepeno. Naši građani treba samo da izaberu vladu. Posle s njom neće imati ništa. Vlast nije ispunila nijedno obećanje. Nije znala šta bi pre. Ni Evropa ne osporava uspehe ove vlasti. Niko ne želi da preuzme odgovornost.

MILAN TODOROV KO BI TOLIKO PREGOVARAO U vlasti više nema nikoga za koga biste mogli reći da je poluidiot. Sve su to kompletne ličnosti. Redakcija ne objavljuje komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sve to već imate u osnovnom tekstu. To što smo i danas na dnu Evrope samo pokazuje da smo temelj evropske civilizacije. Bolje je deset godina pregovarati nego jednu ratovati. Ali, ko bi pedeset godina pregovarao? Ako se svugde osećate kao kod kuće, možda ne bi trebalo da se izuvate u gostima. Nije on tikva bez korena. I otac mu je bio tikvan.

ZORAN T. POPOVIĆ PROGNOZA VREMENA Živimo bedno zato što smo izuzetno skroman narod. Natalitet nam je u padu, jer više niko nije lud da se rodi u Srbiji. Prostitutkama svaka čast. Bez njih bi najstariji zanat na svetu odavno izumro. Političari čine nepravdu narodu, zato što su u pravdu izgubili svako poverenje. Meteorolozi su za sutra najavili kišu. Vreme će pokazati da li su bili u pravu.

RADE JOVANOVIĆ ŠVEDSKI STO Sve su žene iste. Zato ih menjamo. Zabrinjavaju me bolesnici u političkim partijama. Odlično ih služi zdravlje. I ministri su ljudi od krvi i mesa. Nemaju kičmu. Nije nam bio potreban švedski standard. Nismo znali da se Šveđani ovako zlopate.

RATKO DANGUBIĆ CRNA MAČKA Dva puta mesečno dolazi u Palanku iz Paraga kockar Jovan Kulpinac. Po njemu može da se navije sat, ako voz iz Gajdobre ne kasni. On je mršav čovek, tih, nasmejan, sa zelenim očima. I već toga dana, silazeći na peron železničke stanice u Palanci, Kulpinac je snažno uzdahnuo i, opijen mirisom procvetalog bagrema, zatresao glavom, a onda promrmljao: Trebalo bi usporiti hod. Dakle, vratio se da još jednom okuša sreću s kartama. Šarenom ulicom nosio je džak od jute, pun finog perja. Izgledao je kao kakav apotekar, kulturan čovek. Njega je, reklo bi se, sudbina dobro pritisnula uza zid. U džaku, punom perja, koprcala se živa crna mačka: ponekad se ponašao i kao dete, bio je, s jedne strane, sklon raskalašnostima, ali i spreman da prolije suze. Zamišljao je, idući nogu pred nogu, kako je crna mačka progrizla njegov džak i iskočila, kako on iza sebe ostavlja trag od perja. Pred oči mu je izašla slika kako se ljudi u Šarenoj ulici osvrću za njim, kako se krtse i sm...

MILAN TODOROV IZMEĐU SLASTI I PROPASTI Obično ne ustajem rano. Međutim, u praznično jutro, to je najpametnije što mogu da uradim. U takvim danima imam potrebu da, od kolektivne radosti, pobegnem u samoću. Tako sam i ove godine učinio. Dok sam čekao da provri voda za kafu, prelistavao sam Saramagovu knjigu o kolebanju života, prevedenu kao „Smrt i njeni hirovi“. Bila je napisana napornim, hermetičkim jezikom parabole i nisam je usvajao sa preteranim entuzijazmom. Upravo tada je neko pozvonio na vratima. Ugledao sam na pragu komšiju Svrkotu, koga sam poznavao samo iz viđenja. Uopšte nisam mogao da pretpostavim šta traži u ovo doba od mene. Skanjivao se i snebivao na vratima, kao da se izvinjava. Ali, čim je ušao i seo, reče, ni manje ni više, da je došao da mi ponudi da se kandidujem za odbornika u našem malom mestu. Otprilike tako sam ga razumeo. To je njegova ideja, koliko sam shvatio a podržaće svi njegovi u partiji. Tako je govorio. I da će brzo izbori. Jer, ovo je mutna z...

MILAN TODOROV BROMAZEPAM Vremena su teška, ali ja se ne žalim. Oboje puno radimo. Deca dobro uče, ćerka još radi i u poslovnoj pratnji. Da je samo vidite kad se našminka. Niko joj ne bi dao četrnaest godina koliko stvarno ima. Ista ja. Ovaj moj me tuk`o.Dugo nije hteo da je prizna za svoju, ali se pomirio. Otkad radi kod ovog Nemca, novog gazde, to je drugi čovek, a nekad je bio gad nad gadovima. Sad, od kako je firma privatizovana, nije više glavni mesar, nego radi na pakeraju, što mu je još bolje, samo seče jajca od bikova i pakuje u male konzervice, navodno za Japan. Tuče me samo kad je trezan. Znači, retko. Uglavnom, kad je pijan samo se smeje i plače, istovremeno. Mali ide u crkvu. Uhvatili ga da krade pare ispod ikone Bogorodice. Deca k`o deca. Nikad dosta para za lepak. Ja još kuvam za onog bogatog bogalja s trećeg sprata, onog udovca. Bolje mi je nego kad sam radila u prosveti. Bar imam svoje dostojanstvo, a što ostane mi pojedemo. Grešila bih dušu da se žalim. Matori kašl...

MILAN TODOROV REDOVNA PLATA Za svetsku potrebu smrti i gladi Počela i naša industrija da radi. Eto, tamo gde još traje klanje – Mi već izvozimo svoje naoružanje. Ministar vojni, na rečima lak, Baš se pohvali: izvozimo u Irak! A sutra ćemo izvoziti i u Iran, Jer, što da narod tamo bude miran? Ali, dodaje, to je tek početak: Svako ko poželi, dobiće od nas metak! Svakom ćemo prodati tenk i haubicu, Možda će s njima neko da ubije ubicu. Nas raduje što se u svetu povećava Ta potreba da se nesreća stalno uvećava. I ako izvoz oružja nastavi ovako da ide Zbrinućemo ratnu siročad i vojne invalide! I za Srbina koji je u ratu izgubio brata, Biće opet posla, plus – redovna plata! (iz zbirke „Pretakani Srbi“, Alma, Beograd, 2009. Knjigu je moguće naručiti pouzećem.)

ZORAN T. POPOVIĆ BITI POPULARAN Uz pomoć vlade koja u svojim redovima ima ortopeda, amputiranje Kosova od Srbije biće samo rutinska radnja. Vlada ima samo dve opcije. Ili će da padne ili da leti. Mi stvaramo idealno društvo, u kome će svi građani živeti od socijalne pomoći. Muž uvek poslednji sazna da njegova žena uopšte ne zna da kuva. Voajeri su dragi gledaoci u seksualnoj revoluciji. Moj komšija je postao izuzetno popularan. Otkako su ga uhvatili da piša u liftu, svi znaju za njega. Ima nepodmitljivih ljudi. To su oni koji ne umeju da cene sebe.

RATKO DANGUBIĆ OBLIK U OBLIKU To je on, Martin. Martin Čarobnjak. Bio je, kažu, i nije bio čarobnjak. Niko potpuno ne bi razumeo kako se on oseća i kako sebe vidi. Nije, ni sam, priznavao čuda. Njemu sreća nikada nije bila naklonjena: ležeći satima, prebirao je u glavi poniženja kojima je bio izložen, promašaje koje je u životu napravio. Popio je čašu mineralne vode koja je stajala na stočiću kraj kreveta, a onda lagano ustao i prošetao po sebi. Neko je udarao zvekirom o vrata: bilo je deset sati pre podne. Koračao je gledajući u vrhove izanđalih papuča. Na tremu, otvorio je vrata, nije bilo nikoga. Vratio se, opet, u kuću i uzeo da prelistava enciklopediju životinja. Čitao je složene podatke o noju. Neko je, iznova, još jače udarao zvekirom o vrata: došlo mu je da vikne. Plašio se da neko ne vidi stanje u kome se nalazi: trljao je sede vlasi na slepim očima. Glava mu je bila teška kao tuč. Hvatala ga je blaga nesvestica. Izađe još jednom na vazduh: i, ponovo, na tremu...