RATKO DANGUBIĆ
CRNA MAČKA
Dva puta mesečno dolazi u Palanku iz Paraga kockar Jovan Kulpinac. Po njemu može da se navije sat, ako voz iz Gajdobre ne kasni. On je mršav čovek, tih, nasmejan, sa zelenim očima. I već toga dana, silazeći na peron železničke stanice u Palanci, Kulpinac je snažno uzdahnuo i, opijen mirisom procvetalog bagrema, zatresao glavom, a onda promrmljao: Trebalo bi usporiti hod. Dakle, vratio se da još jednom okuša sreću s kartama. Šarenom ulicom nosio je džak od jute, pun finog perja. Izgledao je kao kakav apotekar, kulturan čovek. Njega je, reklo bi se, sudbina dobro pritisnula uza zid. U džaku, punom perja, koprcala se živa crna mačka: ponekad se ponašao i kao dete, bio je, s jedne strane, sklon raskalašnostima, ali i spreman da prolije suze. Zamišljao je, idući nogu pred nogu, kako je crna mačka progrizla njegov džak i iskočila, kako on iza sebe ostavlja trag od perja. Pred oči mu je izašla slika kako se ljudi u Šarenoj ulici osvrću za njim, kako se krtse i smeju. Računao je da bi, dok stigne do kuće uz nasip kraj Dunava, gde je zakazana partija pokera, vreća mogla da bude skoro prazna. Drhtala mu je ruka kojom je držao džak. Pri sebi Jovan Kulpinac nije imao para, i trebalo je prodajom perja, kod nekog Alekse Nedina, kod koga bi posle kockanja i prenoćio, do kakvih para da dođe. Povremeno je, kada uspori koračanje, grickao tanke brkove. I, neako, od same železničke stanice, činilo mu se, da neko nevidljiv ide za njim, krijući se uz fasade raznobojnih kuća, okupanih popodnevnom svetlošću. Kulpinac put do perjaru Nedina prelazio je uzbuđen, da bi, kad se crna mačka oglasi, zastao i čučnuo: kao da se plašio od ove pojave. Sinula mu je misao da ga prati sreća: i oseti se nekako nesigurnim, kao čovek koga talasi u plitkoj vodi udaraju u noge. U Paragama Jovan je radio jednoličan posao, a naročito zimi: bio je dobar majstor u saračkoj radnji Krstić i majka, i pravio je amove za poznate trgovine u Pešti i Vieni. Nepravda je ovo, uzdisao je, nositi crnu mačku u džaku. Ima on nedomica, a nema kome da ih poveri.
Нема коментара:
Постави коментар