paradoks

Prošlo je dve nedelje da sam se sa vratio sa odmora. Ovo je drugi put da idemo u septembru na Siciliju. Tada nema tamo onih visokih temperatura, vlaga je pristojna, a i aranžmani su jeftiniji. Novac je, naravno, bitan, a supruga voli da citira samu sebe i veli: Nije uvek najbitniji . Od kada sam stigao u grad, vreme provodim u skupljanju kojekakvih potvrda, dozvola i plaćanju računa. Nadam se da ću se kasnije baviti nečim pametnijim. To lutanje po ustanovama i bankama je verovatno najbolja proba nerava. I toga dana trebalo je da se nađem u kafeu Ceger s advokatom koji mi radi ugovor za prodaju nasleđene garsonjere. Hodao sam Krunskom polako, jutro je bilo, kako kažu patetične poete, kao sa rezglednice. Između parkiranih automobila vukao se suvonjavi inkasant i dljinski proveravao da li sva kola imaju plaćeno parkiranje. Pored mene je sa mobilnim na uvetu promakao dugonja u sivoj trenerci, derao se i bez zazora, govorio je kako je sjebao debila na pokeru i da je odbio da igra sa nji...

Kasni se sa vraćanjem imovine crkvi. Tek su joj se se vratili ateisti! Da nam nije Kineza, ne bismo imali prijatelja u belom svetu! Ljudi su i u Srbiji postajali od majmuna radom. Sve dok se rad plaćao! Ćutanje je znak odobravanja. Naročito minut ćutanja! Za naše lidere niko živi ne bi glasao. Srećom, mrtvi nemju pravo glasa! Srbija će teško rešiti problem podzemlja! Zapelo je već kod metroa! Mi smo dobili izbeglice, Hrvati njihovu imovinu. Za nas je čovek najveće bogatstvo! Sukob inteligencije i vlasti je uočljiv. I kod većine naših ministara! Uveliko izvozimo pamet. Međutim, ni glupost nam ne zna za granice! Poštujem kosovski ep, ali ne bih voleo da Filip Višnjić opeva moj život!

Ja sam za elektronsko čitanje novina. Tako bar manje prljam ruke. Neću da ranim i dve sreće grabim. Posle sve moram da delim sa policijom. Jesmo i ovu vladu skupili s koca I konopca, ali ne treba zaboraviti da se i toga materijala mogu napraviti i vešala. Jedan minister bi da pravi kanale, drugi mostove, treći puteve. Sreća da to nisu kordinirane akcije. Znaju i oni da snaga na usta ulazi, zato možete i da im popušite. Pogrešno je pitanje treba li Srbija da bude kraljevina,  pravo je-treba li da bude Srbija. Svetlo je postavljeno na početku tunela. Ne smemo da znamo u kakav mrak ulazimo. U ovoj zemlji nema nevolje koja se nije dogodila. I da se sada dogodi nešto lepo bilo bi ružno. U kapitalizmu je najveći strah da se čovek ne razboli, jer lečenje košta bogatstvo. Sva sreća da kod nas život ništa ne vredi. Turske serije treba da se prikazuju pet stotina godina. Tek da osetimo koliko smo bili u ropstvu. Zakon kaže da zločion nikada ne zastar...

-          Pričaj nam, Sebastijan, kakav je život na moru. E’o pivo! ’El još polivaš lavabo? -          Dok sam živ, šoraću u lavabo! -          Što? -          E, što! Jednom nas u’vati oluja na Suluckom moru tačno naspram opakog grebena Beibu. Luka daleko, a more sve deblje, lađa se propinje i trese, daske pucaju, motori otkazuju...a neki mali od palube, od prpe, stalno trčka na klozetsku školjku. Kad je treći put seo na dasku, začujemo krik koji ledi krv u žilama. Šta je bilo? Pacovi uvek beže kroz kanalizaciju i jedan ga ščepo za ud te mu otkin’o dobru polovinu. -          Pa ’el preživijo jadnik? -          Fala dragom Bogu i svetom Nikoli! Srećna okolnost što je bio vrlo mlad. Uskoro mu izraslo novih sedamnaest santima... -  ...

Žandari se na našem terenu neće naigrati žandara i lopova. U cilju demonstracije snage i moći, udarili smo kurcem o ledinu. Gatare treba zapošljavati u Skupštini. Tamo se skupio najveći talog. Naš brod već godinama uspješno plovi, jer kopna nema nigdje na vidiku. Država u svakom trenutku može da pokaže mišiće, jer još nije sprovela deratizaciju. Ne zanima me šta sve mogu u Denveru kad sam mrtav. Dovoljno mi je što na Cetinju obavljam građanske dužnosti.

NOVI ROMAN Jasmina Jaca Anđelković-Kostić svojim novim romanom, koristeći  postupak feliflazije, uvrstila se u sam vrh nečega u šta se spisateljice za tu priliku uvrštavaju. Reč uvrštavanje bi se dosađivala da je pisci recenzija tako obilato ne koriste.   Jacko, čestitamo ti od sveg srca!  I tome slično. TV Vežbala sam pred ogledalom dok nisam sasvim lepo izgovorila rečenicu URUŠIO SE SISTEM VREDNOSTI. E, sad čekam da me pozovu, pa da ja takozvano BUDEM NA TELEVIZIJI. Znam i ono POZITIVNA ENERGIJA. Tako ću ja na televiziju. Probala sam da pevam, ali... SVETSKA STVAR Književni klub "Svetozar Milunović" priprema Antologiju svetske poezije. Priloge slati na adresu svetmil@gmail.com Tvrdi povez, plaćanje pouzećem.

OLAKŠAVAJUĆE OKOLNOSTI             Poštovani sude, tačno je da je moj klijent ubio decu, ženu, oca, majku, braću i sestre, ali prilikom odmeravanja kazne imajte na umu da mu je to prvi put. Apelujem na vas da uzmete u obzir i čiinjenicu da je moj branjenik porodičan čovek koji je ostao bez ikog svog. SINOVI Nikola Tesla se rodio u nekadašnjoj Austriji i zato je veliki hrvatski sin. Zauzvrat, Srbija je svetu dala velikana kao što je Ban Jelačić iz Petrovaradina. DRENJINE Sunčani letnji dani smenjivali su se kišnim. Sve je pogodovalo da godina bude rodna. Dođe i jesen. Jednog lepog oktobarskog dana dvojica monaha posetili ženski manastir. Zaželeli se pekmeza od drenjina. Rekoh, rodna godina. Rodile i drenjine. POSTANAK             Radoznali Gavra upitao onomad teologa šta je bilo pre Velikog praska, pre one tačke u vremenu kada je vasiona počela da ...

Užasno ga je pogodilo kada je iznenadno ostao bez posla. Doduše, događalo se to tada i drugima, ali, zna se, svakog boli sopstvena muka. U praznim danima koji su usledili, odjednom mu se svet izokrenuo naglavce i da bi se nekako osovio Vojin je pribegao jedino mogućem: počeo da radi, mnogo, fizički, što do tada nije činio. Radio je često sasvim beznačajne i izlišne stvari.Po nekoliko različitih poslova u isto vreme. Cepao letvice starih gajbi za jabuke verujući da će jednog dana dobro doći za potpalu roštilja ili prilikom pečenja žuto - zelenih paprika moravki na njihovom starom plehanom Smederevcu koji se koristio samo ujesen kada bi on i žena mu Višnja pravili omiljeni im makedonski pinđur.U isto vreme je, na zaostalom dvestolitarskom bakarnom kazanu iz austrougarskog doba u dnu dvorišta stare porodične kuće pekao rakiju od voća koje je imao u baštici i čekajući da potekne prvenac iznova čitao istoriju Rimskog carstva. I tako mu je za oko zapala i u svesti trajno ostala priča o i...

Bojimo se da bi Srbija opet mogla biti monarhija. Jedina u kojoj kralj nasleđuje budale! U zemlji koja izvozi pamet psihijatri su strani plaćenici! Nije teško biti pošten. Problem je kako savladati stid! U Srbiji najveće đubre još nije stiglo do kontejnera! Svetska kriza je došla u Srbiji na gotovo. Mi smo obavili sav posao! Knjiga kod Srba nema budućnost. Mi smo bankrotirali i štampajući pare! Iskorenićemo i nepismenost. Samo da najpre naučimo pameti pismene!

Jesen. Jesen u Srbiji. Bogato rodila godina... A to, po narodnom verovanju, pu...pu...pu...znači – biće rata! - Napunili smo deset buradi vina i veliki stari ardov pa sad sve šušti u podrumu a napolje severac već polako gudi od strane Ugarske al’ ko ga jebe ako krene rat mi ćemo izbušiti svu burad i onaj veliki drveni ardov k’o što je četr’es prve uradio deda Sava...Stvarno, baba, zašto je deda to uradio? - Da me ne siluju pijani vojnici...ja onda bila mlada pa lepa... - Bušićemo i mi, bako, ako dođe stani - pani! - Nemojte, deco! Rrizikovaću, pa šta bude...

Jesu prošli đubretari? Jedini neusiljeni jutarnji razgovor među komšijama. Ostalo je lažna učtivost, iznuđena ljubaznost, nezainteresovanost, skriveni blud ili otvorena drskost. Jutros poranili đubretari, a? Nešto malo kasne od jutros, mamicu im? Stižu oni odozdo, javila mi ćerka. Stižuuuu.... Jutarnji đubretari...poslednji ostaci zlatnih vremena kada je sistem brinuo o tvojim govnima i tebi. Dragi, mili i dobri đubretari naši, partijski radnici došli u komunalno po zadatku vladajuće partije, ali ko ih jebe, sve im je oprošteno kad sredom ujutro između 6 i 7 sati začujemo njihovo prigušeno sve bliže lupkanje kantama, brujanje velikog starog žutog kamiona plave boje, koji krene pa stane, opet krene, uzvik Romulanca kao da mu je remen hidrauličke dizalice olupanog kontejnera upravo zdrobio đoku i samleo obe ruke do lakata a u stvari je i ne pogledavši zelenu kantu za otpatke bacio u meljavu lepo uvezan komplet jeftinih pornografskih novinskih pomagala, jer se u ovoj ulici izgled...

Naš glavni grad leži na dve reke i močvara polako čini svoje. Njujork ima Kip slobode, Pariz Ajfelov toranj, Rim Koloseum, a Beograd suvenir Pobednika. Prilikom privatizacije radnicima je pripalo ono što su uneli u preduzeće. Blato sa cipela. Žene sanjaju u koloru, a muškarci crno - belo. Ne zna se ko više farba.  Moj najveći problem je papirološki. Nemam para. U vladi su jedan gori od drugoga. U pitanju je zdrava konkurencija.

Sa ovom vladom Srbija može propevati jedino u slučaju NATO agresije! Za razliku od utakmice, susret navijača i policije završio se očekivanim rezultatom! Jutros mi je stigla prva polovina penzije. Popodne počinjem da čekam drugu! Možete živeti i od vazduha. Samo se čuvajte da prerano ne izdahnete! Pinki je video Tita... Ovu bruku posle Tita nije mogao niko videti! Ko rano rani, dve sreće grabi. Peh je što smo mi Srbi kurate sreće!

Krivica je podeljena bratski. Nama je pripalo sve. Ako nema života posle smrti, onda nam nema života. Konačno postoji jedinstvo narodu. Uhvatilo nas je je kolektivno ludilo. Vreme je da se posvetim izučavanju demokratije. Nemam drugog posla. Tamo gde svi traže izlaz, jasno je da niko ništa ne radi. Ko misli da živi u ovoj zemlji, bolje mu je da ga nema.

Mazohist su u Srbiji ostvarili svoj životni san. Umiru od sreće! Kosovo će zauvek biti najskuplja srpska reč. Verujte vladi: dala je reč! Ne verujem da se može preživeti sa 150 evra mesečno.Ali šta da radim kad mi je tolika penzija! Dokazaćemo svetu da Srbi nisu lud narod. Povećaćemo izvoz pameti! Zaposleni gube posao... A nezaposleni ne uspevaju da ga nađu! Normalno je što smo ratovali protiv NATO-a. Slabijeg od sebe nismo mogli naći! I da nema fašizma u Srbiji, trebalo bi mu se suprotstaviti!

1. Pamitim kako Velimira ulazi u kuću na Senjaku posle dve-tri godine boravka u Mongoliji. Tri dana nakon njega stigla je u Beograd i razglednica sa starcem ispred jurte: s porukom da dolazi. Delovao je suvonjavo, izboran u licu: vidim ga kako širi ruke na vratima s oporim osmehom povratnika. U hodniku je nastala  cika sestre, prestala je da svira klavir, a ja sam ostavio teniski reket nasred sobe. Ispod desnog kolena je imao nekakav jak platneni zavoj, malo je vukao nogu. Majka ga je s jednim uzivikom dočekala različitim glasovima: njen lepi glas oscilovao je od oduševljenja do besa. Nema sumnje da je moj Velimir, uz sve drugo, bio i jedna vrsta pustolova i kockara. Tek iz njegovog tankog dnevinika, pisanog pomalo stidljivo, saznavao sam gde je bio, i kakvim se poslovima bavio. U pozadini našeg udobnog bitisanja, bez posebnih briga za preživljavanje od danas do sutra, bile su i njegova „tajanstvena strana“  i Afrika. Tri godine posle njegove smrti uzeo sam da listam str...

Stalna briga o zdravlju je bolest modernog vremena. Nismo dočekali kraj istorije, jer je kod nas  fajront. Kriminalci se razmnožavaju deobom zatvorske ćelije. Nisam za to da se prvo počisti svoje dvorište. Prvo počistite svoje štale. Onog ko ne bude radio, partija će smeniti. A ko nije u partiji, taj ne može da radi. Naša reprezentacija i dobija i gubi sa podjednakim uspehom.

Bila je to zemlja apsolutne sreće. Svakako da je detelina sa četiri lista bila simbol te sreće. Svim građanima vlast je delila te slatke male zelene travčice, lepeći četvrti list. Čak su i detelinama sa četiri lista otkidali četvrti list i posle ga specijalnim lepkom pričvršćivali. Apsolutna jednakost i isti pristup sreći za sve. Bio je to period opšteg zadovoljstva. A onda zelene kiše su učinile svoje. Četvrti list je počeo da se masovno odlepljuje. Ljudska sreća je bila ugrožena. Ispostavilo se da pojedinci i dalje imaju detelinu sa četiri lista. Sačuvali su originalne primerke za sebe i njihovu sreću nije bilo moguće ugroziti. Narodu su obećali novi, kvalitetniji lepak.