Pre koju nedelju preturao sam po poluraspalom ormanu na
tavanu, u kome su stvari i kojekakvi papiri familije od pre pedeset i koju
godinu. I dok sam odvajao jedne za bacanje druge za čuvanje, u rukama mi se
našao ishabani program Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta za komad Fedra, na
četiri strane, koji me vratio negde u detinjstvo. Uz sav opis sadržaja komada,
tu su, na jednoj od četiri strane, i imena aktera tragedije. Pročitao sam odmah
da je reditelj drame Tomislav Tanhofer, a da je tragediju preveo Milan Dedinac.
I polako se odmotavalo “klupko” koje je ležalo u podsvesti. Tako sam se setio i
izreke majke Stane: “Nemoj da se okružiš starim ljudima i starim stvarima.”
Sredinom proteklog veka svi su se u zemlji bavili ulogom jedinke u razvoju
komunizma. Tada se, uz sve drugo, mnogo polagalo i na kulturu. Upamtio sam da
je tetka Stoja uzimala kaput i odlazila malo-malo na kakvo predavanje. Tako je
i nju zapalo da ide u pozorište u Beograd. Taj događaj za tetku Stoju se, rekla
je dosta godinu kasnije, graničio sa snoviđenjem. Tada se već bila udala i
imala je sina. Otac je mudrovao, ne znam da li je tu bilo ironije, da nema
proizvoljnih pojava u razvoju komunizma. Tu se primenjivala ideologija ovako i
onako i razne druge discipline nauke. A u stvari šta? Tada su kod nas u ulcama
“čučali” na banderama, kao svrake, limeni zvučnici za razglas, pomalo nalik i
na kante za zalivanje bašta. Putem ovoga čudna tehnike ljudima su stizale
vesti, poruke i saznanja. Na taj način je i objavljeno da pet mladih
rukovodilaca partije ide na predstavu u Beograd, koja se zove Fedra. Tetka je
istakla da ide u Jugoslovensko Dramsko Pozoriište i da tamo igraju komad od
izvesnog Rasina. Na razglasu su, pamtila je, govorili da predstava traje tri
sata i da je pauza posle trećeg čina. Kao da govore o objavi rata, rugala se
majka Stana. Među onih pet sretnika koji su krenuli jutarnjim vozom, neke
srede, za Beograd bila je i tetka Stoja i otuda ovaj program u ormanu. O ovome
događaju se govorilo i narednih godina u kući, sve dok ja nisam porastao i u
Novom Sadu gledao Hamleta i Kada su cvetala teikve u tom istom pozorištu. Izvan
kuluturnih događanja u prestonici i oko nje nije tada bila ni moja baba Vasa.
Tako je imala priliku da preko razglasa sazna mnoge korisne stvari. Ona je
sedela na klupi ispred kuće i slušala “iz te limene kante” emisije: od vođinih
govora do raznih pesama i komentara o situaciji u svetu i u zemlji. Nema sumnje
da je baba Vasa stekla razna znanja i bila obaveštena o prilikama u zemlji i
svetu. Uvek je imala u torbici bombone i lizalice kojima je mogla da časti
decu, pa se, uz nas, tu zaticalo i starijih. Istina, prilikom krupnih
političkih zakoreta, koji su se slagali sa zaokretima na vrhu vlasti, otac je
babu Vasu, svoju majku, opominjao da se makne sa ulice i da se pod banderama
manje zadržava. Kad naiđe neko od ljudi u dugom kožnom mantilu, kao predstavnik
vlasti u svakom smislu, baba Vas bi mu se osmehnula i, ko zna zašto, pomerila
bi se na klupi. Ovaj bi ponekad je pitao da li sluša razglas, a baba bi rekla:
“Slušam.” Uopšte, kod nas su babe u ono vreme, na ovaj ili onaj način, bile u
politici, a i van politike. Preko razglasa su emitovani i obrazovni programi,
kao što su i recitovana i narodna pesma “Strahinjić Bane”. Tu je babu Vasu
posebno pogađalo neverstvo njegove ljubavi i to joj nije mogla da oprosti. Tri
radnika su bila zaposlena u razglasu i imala su pred Prvi maj, kao veliki
praznik rada, mnogo posla. To se smatralo vrhovnim događajem, i ceo dan si
puštane revolucionarne pesme. Tako jedne godine, krajem aprila, koju noć pred
Prvi maj, negde iza dva sata iza ponoći, neko je preko razglasa prdio. Ovo je
uznemirilo pse, a nekamoli ljude, pa su kerovi lajali do zore. Razmere i stepen
političkog značenja događaja, provokacije koja je trajala gotovo sedam-osam
minuta, nije se mogao odmah sagledati. Pa i danas, posle silnih godina, to ima
određenu političku težinu. Iako su nadležni organi na duže vreme zatvorili
zaposlene zbog nebudnosti, nije uhvaćen onaj koji je diverziju napravio i prdio
u mikrofon. Ljudi u kožnim mantilima su uzalud utvrđivali ko je prethodnog dana
jeo pasulj, jer svi su jeli pasulj i neki karfiol kao luksuznu robu. Jedva pola
godine posle smrti babe Vase zamro je razglas, jer su se pojavili pravi radio
aparati, marke Kosmaj i Slavica i kasnije i drugi. I klupa ispred kuće ostala
je prazna. Počeli su ljudi češće da kupuju i novine, a posebno “Borbu” i
“Politiku”. Poverljivi razgovori vodili su se samo uz šuštanje trske u Velikoj
bari, dok se se žbunovi vetrovalja kotrljali prašnjavim putevima. I ja pamtim
da je tetka Stoja pričala sadržaj komada Fedra koji su gledali i hvalila je
uvek Mariju Crnobori i Stevu Žigona kao glumce. U tom komadu postoji, vidi se u
programu, kralj Tesej kome se u nekom pohodu zameo svaki trag, i tu se radi i o
njegovom sinu Hipolitu i Araciji koju on voli, a ima ljubavi, smrti, prevara,
otrova, borbe za presto, kletvi i tu je Fedra koja voli posinka Hipolit. Dugo
sam se dvoumio šta da urdaim sa tim programoma iz tetara. Navodno se i ne zna
koliko je pisac Rasin uzeo za pisanje iz samog života, a koliko iz mitologije.
Нема коментара:
Постави коментар