paradoks

Mi mo politički neutralni. Zalažemo se za mirno rešavanje sporova između Rusije, Ukrajine i ostalih ruskih zemalja. U ratovima baš nemamo sreće. Uvek izvučemo najjaču grupu. Kada meni misli odlutaju, ne vraćaju se. Kao da sam pritisnuo delete. Kako sada stvari stoje, vlada će blokirati Nemanjinu ulicu.  Sve dok se ne ispune svi njeni zahtevi. Najviše volim da se takmičim sam sa sobom. Kako god bilo, ja uvek pobedim. Stomačni grip se nije zapatio u mom stomaku. Nije mu odgovarao prazan prostor.

Bila je to mala čekaonica na maloj železničkoj stanici. Iznad razvaljenih ulaznih vrata kreonskom bojom ispisana slova ПЛЕТЕНИЦА - PLETENICA Veronika je stajala kraj prozora kada je taj krupni preplanuli čovek ušao. Bio joj je nepoznat. Sigurno ne živi ovde. Da je iz Pletenice, morala bi da ga zna makar iz viđenja. Ali, bilo je to vreme kada su se mnogi vraćali u tu zaboravljenu i pomalo zapuštenu dolinu. Oni koji su sve napustili i otišli pre mnogo godina u veće gradove. Više tu nisu imali nikoga, osim sećanja koje je beskrajno promenljivo. U čekaonici, pored Veronikinih nogu kunjala su dva  kuždrava psa. Pulini. Ovčarski psi. Samo, ovaca više nije bilo ovde. Ako ne računamo izgubljene ovce u koje je, Veronika ubrajala i sebe. Psi su bili crni, bez ijedne bele šarice. Nekad je od svoje bake slušala ružne priče o smrti. I uvek se, u njima, smrt prikradala u obliku sasvim crnog psa. Uvek. Ali, verovala je da su to bapska preterivanja. Uostalom, psi nisu bili stvar njenog...

Policija radi na rasvetljavanju zločina. Ali, rasvetljavanje sporo odmiče jer se sve dogodilo po mrklom mraku. Ritual koji Jevreji obavljaju pred Zidom plača, svaki naš građanin može da obavi između svoja četiri zida. Ovde je sve moguće. Zato je ovde nemoguće normalno živeti. Srpski poslanici se ne hrane u skupštinskom restoranu. U pitanju je samo dohrana. Ne zna se kada će biti otvorena poglavlja pregovora Srbije sa EU. To je slikovnica koju vetar lista. Čim smo prestali da pišamo uz vetar, dobili smo snažan vetar u leđa. U vladi ima ministara sa i bez portfelja, ali uglavnom svi imaju nešto. Toliko smo blizu Evropi da se već pipamo.

Do sada je svaka vlast u Srbiji na isti način ulagala pare u kulturu. Kupovala je pisce, a ne knjige! Zid plača u Srbiji je živi zid. Dugo smo dozvoljavali da nam drugi uništavaju Srbiju, a onda smo stvar uzeli u svoje ruke... U ratu smo jedni drugima palili sela, ali u miru toga nema, pa sada svako svoja mora sam da uništava! Biljkama je potrebna svetlost da bi rasle. Diktatorima mrak. Najjači samo ostaju! Ostali odlaze odavde...

Oni koji pitaju kuda sve ovo vodi, prvi putuju. Srbija je zemlja koja polako gubi stanovništvo. Ali se zato vlast nikada ne gubi. Ne znam koliko ima odavde do večnosti. Pitaću prvog besmrtnika koga sretnem. Tek sad mi je jasno zašto se za svaki uspeh, u Srbiji kaže: usralo nas. Srbi uvek u miru izgube ono što su dobili u ratu. Srećom, ovaj put ništa nismo dobili. Ni najveći svetski klasici ne mogu da popune prazninu koju za sobom ostavljaju romani tv voditeljica. Srbija je zemlja čuda, u kojoj u čuda niko ne veruje. Najviše nam para ode na kućnu hemiju, tačnije mesne prerađevine. Svetski političari skupo naplaćuju svoje govore. A naši nam govore džab džabe. Mi odlučujemo o svojoj sudbini, jer je sudbina tako htela. U Srbiji je pokrenuta snažna privredna aktivnost, Što bi se reklo, taknuto - maknuto,

Imam ravan stomak, s tim što su mi trbušnjaci loptastog oblika. Detaljno proučavam“Kamasutru“. Upravo završavam predgovor! Ne smem da vam otkrijem tajnu mog preživljavanja, jer ću posle toga morati da vas ubijem. Kupio sam preko interneta stan od 500 kvadrata u Londonu. Maketa mi stiže za nekoliko dana. Protivnik nije pokazao ništa od svojih kvaliteta, već je samo kažnjavao svaku našu grešku. On nije nikakav šarlatan. On ima uredne papire, da nije normalan.

Znali smo da će Srbija biti uređena zemlja, ali se nismo nadali da će biti ovako lepo ograđena. Proizvodi za istočnoevropsko tržište zaostaju  kvalitetom u odnosu na iste proizvode namenjene zapadu. Uzmimo za primer proizvod zvani demokratija. Sa čelnicima Evropske unije stalno održavamo sastanke na najvišem nivou, jer smo im se popeli na vrh glave. Ne mogu oni nas toliko terati da se saginjemo, koliko mi možemo da puzimo. U Hrvatskoj zabranjuju ćirilicu, ali raduje nas da ćirilične knjige za sada neće spaljivati na lomači. Vest koja je procurila iz vlade: u pregovorima sa EU zauzimamo čvršći stav. Oni kojima smeta što je sudija uramio presudu prestolonasledniku, trebalo bi da gledaju širu sliku. Pošto smo sekularna država, naši vlastodršci se ne boje  Boga. Zašto se u starim filmovima točkovi kola okreću unazad? Zbog žala za dobrim prošlim vremenima.

"Starost me je pretvorila u kuću otvorenu za glasove ljudi koje sam nekada poznavao, kao i za one koje sam znao samo po čuvenju ili iz knjiga. Čitavo klupko isprepletanih sudbina, tragičnih i komičnih; boje, oblici, zvučanje različitih jezika i različitih akcenata. Zapazio sam i to da sam prema svojim bližnjima više blagonaklon nego što sam bio u mladosti, da sam manje sklon da ih osuđujem. Mada ponekad podležem lošim navikama i ispod mog pera omakne se pakost...” Česlav Miloš, nobelovac.

Bolje se živelo u komunističko vreme. Pomenulo se, ne povratilo se. Ovde nikom nisu ugrožena elementarna prava. Radi se o kompleksnoj pojavi. Naš put u Evropu je dug, jer je Srbija stara država pa se sporije kreće. Saznali smo koja ruka je ispisala grafit mržnje. To je produžena ruka zna se koga. Izražavamo najveće poštovanje za sve žrtve sukoba. Da ih nema, trebalo bi ih izmisliti. Pravda uvek pobeđuje na kraju, kad je kasno za bilo šta. Masovnih zločina je bilo na svim stranama. Što bi s reklo: tu i tamo. Veliki pisci ostavljaju za sobom nedovršene rukopise, a on je otišao korak dalje. Nije ni počeo da piše. Ne moramo da se plašimo veštačke inteligencije. Nama ne može ništa ni prirodna. Kod nas nije: jedno teorija a drugo praksa. Kod nas je sve teorija. U normalnim državama bi i za manje greške pala vlada. Srećom, naša vlada nikada ne greši. Naši političari ne misle da su Bog i batina. Znaju da je Srbija sekularna država. Potpisujem s...

Dok su oni uvek za dom spremni, mi smo našu kuću malo zapostavili. Danas ne radim ništa, a trenutno sam na pauzi. Ja lako izlazim na kraj sa lepim i pametnim ženama, jer one sa mnom nikad ništa ne započinju. Njen tip muškarca je dinarski. Svaki onaj koji ima puno para. Potkovani, ne lupaju! Doživeo sam vitaminski šok. Opet sam pojeo govno!

Onaj ko u Srbiji nije ni za Amerikance ni za Ruse, taj je ni za šta. Balkanska krčma je hotel koji strancima u regionu pruža najluđi provod. Kad su pustili goluba mira, to se odmah osetilo. Niko nikome ne sme da preti smrću, a pogotovo ne sme besmrtnicima. Mi umemo da praštamo. Na primer, ja sam oprostio sebi ono što nikom ne bih. Turističke organizacije  beleže mali broj noćenja, za ovoliki mrak. Ako Bog da zdravlja, posle više godina najzad ću overiti zdravstvenu knjižicu. Već godinama klima na poslu nam je očajna, a ovog leta je crkao i erkondišn. Da nam se ne bi dogodile godine mršavih krava, uništili smo stočni fond. Gradimo za buduće generacije. Ako oni uopšte dožive da mi to izgradimo.

Zlatna ribica je htela da mi ispuni tri želje, ali ja nisam mogao. Pljesnuo sam ženu po guzi. Da li se i to smatra nasiljem u braku? Veza je blaga reč. Okovala me je! Moraću da je izbacim iz glave. Zauzima mnogo mesta u mojoj memoriji. Da na sve strane nije pucalo od patriotizma, niko ne bi stradao.

Na protest naše vlade povodom ignorisanja dana žalosti, zapadne ambasade su odgovorile minutom ćutanja. Ukoliko, ne daj Bože, dođe do smaka sveta, spremni smo da reagujemo istog trenutka. Nedopustivo je da u našoj zemlji, koja je sigurna i bezbedna, toliko ljudi strada. Poznato je da se vreme stalno menja. Zato je kod nas ovoliko nestabilno. Naša šansa je u poljoprivredi. U razmeni naturalnih dobara, lovu divljači i  skupljanju drva za ognjište. Dobro je što nas vlast vraća u srednji vek. Tada smo jeli zlatnim kašikama. To majka više ne rađa, pošto je žena već u godinama. Svi preci su mu bili Srbi, pa je i on juče bio Srbin. Poznatog ustaškog pevača čeka kazna zbog uzvika  „Za dom spremni“. Moraće tu rečenicu da ispiše sto puta. Ubistvo kritičara režima je malo koga iznenadilo, jer je poznato da svako ko se rodi mora i da umre. Autor grafita mržnje je uslovno osuđen, jer mu je kao olakšavajuća okolnost uzeto to da ima lep rukopis....

Ne znam da li će biti smaka sveta, ili ne. Ali ljudski je nadati se! Kad stignete na kraj sveta, tu počinje Srbija. Ako devojka ima časne i poštene namere, greh je da joj ne ispuniš želju. Ona je prava domaćica. Ugradila je šipku u kuhinji da bi mogla da vežba, dok stavlja turšiju. Kentaur je pola čovek, pola konj. Mada moja žena misli da sam ja kompletna ličnost. Mišljenja su podeljena. Dobili smo ih mejlom. Obesio se jedan očajni penzioner. To je još jedan pravi patriota, koji je dao život za Srbiju. Kad sam vratio psa iz šetnje, žena me upita: jeste li piškili? Ja jesam, za Džekija ne znam, odgovorio sam. Golub pismonoša je preteča elektronske pošte.

Nije u životu sve tako crno, otkad pijem ove roze pilule.  Nisam dostupan. Van sebe sam.  Čuvajte se promaje, da ne dobijete šum na mozgu.  Na Balkanu je uvek bilo puno krvi, jer mi negujemo tradiciju građanskih ratova.  Otkad su ga bacili s desetog sprata, nema više strah od letenja.  Preskočio sam predigru i odmah prešao na prasetinu.  Tajna uspešnog braka je u toleranciji. Kad se žena pravi da ne zna za vašu ljubavnicu.  Prostituciju treba legalizovati, da se naši političari više ne kriju po Narodnoj skupštini.  Broj poginulih navodi na sumnju da se nije pucalo ćorcima. 

Udari me iz sve snage, rekao je taj nepoznati tip, koji mi je prišao u blizini katedrale, u centru Novog Sada. Nije bio ni mlad, ni star. Oko četrdeset pet. Možda je išao sa mnom u školu? Ne, nije, sigurno. Prošao sam milion puta pored njega u ovom zgužvanom gradu i nisam ga nikad zapazio. Ne bih ni sada, da mi se nije isprečio. Ne mogu reći da je bio drzak, to ne. Ali, ciničan možda. I samoironičan. Znači, nesrećan. Zastao sam. Udari me, prijatelju, iz sve snage u nos. Nemoj da žališ, kad te molim. Pogledao sam ga malo pažljivije. Bio je nekako pohaban. Ne bih mogao tačno da kažem zašto je izgledao pohabano. Možda mi se samo činilo. Već duže vreme stvari koje viđam se ne pokreću unapred. Trule. Ponekad, s večeri, s kanala Dunav Tisa Dunav i okolnih bara stiže, doskora nepoznati, miris truleži. Mislim da je to tiho razjedanje svega oko nas. Skoro bešumno propadanje. Kao rđanje teških velikih mašina koje tako plaču u tami. Neobjašnjivo, ali poznato. Da li si ti normalan? up...

Ja sam zbog loših rezultata ponudio ostavku,  ali je ona odbijena. Ponuđen, kao počašćen. Nismo mi hteli  da se prodamo za tepsiju ribe, ali bio je post. Čemu četiri S u grbu? Dovoljno je SOS. Današnji Srbi su vrlo tolerantni. Među njima ima pripadnika raznih nacionalnosti i veroispovesti.  Tačno je da radimo nepošteno, ali zato kudikamo više od ostalih. U celom svetu je sreća kad imaš posao, a u Srbiji kad ti daju otpremninu. Srbi koji su sarađivali sa fašistima  su zapravo bili antifašisti spavači. Sa zadatkom da se probude u današnjem trenutku. Na proslavama nekih događaja iz skorašnje istorije i Hitler bi omastio brk. Novi natpis na smetlištu istorije: „Ne bacaj, recikliraj“! Znamo mi da se treba čuvati danajskih darova, ali nama niko ništa ne donosi nego samo uzimaju. Ima penzionera koiji duže primaju penziju nego što su radili. Oni su se dvaput otplatili. Ja sam  čovek od krvi i mesa. Kad dam krv, za ručak dobi...

Politika i narod se toliko dodiruju, da vlast više ne misli samo na peting. Moraju i katastrofe da budu širih razmera. Kako bi se pokazalo da vlast stiže svuda. Važnije je dokazati poreklo imovine, nego poreklo porodice. Tu imovinu nisu mogle da steknu ni stotine porodica. Vlast još ne želi da govori o novim izborima, jer su joj stari ostali u lepoj uspomeni. .Istina ne bi trebalo da vređa bilo koga, ali mi nismo bilo ko. I Nemcima se dešavalo da povremeno ne žive svi u jednoj držvi. Pa, šta im fali?

Mnogi bi se jebali za dinar. Takav je današnji kurs! Svako naše fudbalsko prvenstvo je namešteno. Takva su pravila igre. Upoznao sam jednu obožavateljku mojih aforizama. Ispostavilo se da me  je zamenila s nekim. Penelopa bi danas čekala Odiseja 48 sati, a onda bi prijavila nestanak. Vršimo pozitivnu selekciju. Biramo najbolje od najgorih. Ne mogu da igram kako drugi svira. Kratak mi je lanac.