"Starost me je pretvorila u kuću otvorenu za glasove
ljudi koje sam nekada poznavao, kao i za one koje sam znao samo po čuvenju ili
iz knjiga. Čitavo klupko isprepletanih sudbina, tragičnih i komičnih; boje,
oblici, zvučanje različitih jezika i različitih akcenata. Zapazio sam i to da
sam prema svojim bližnjima više blagonaklon nego što sam bio u mladosti, da sam
manje sklon da ih osuđujem. Mada ponekad podležem lošim navikama i ispod mog
pera omakne se pakost...”
Česlav Miloš, nobelovac.
Нема коментара:
Постави коментар