ДУШАН ПУАЧА: ДИОГЕН

opusteno.rs
Диоген је словио за чудака. Стално је нешто ронђао себи у браду ходајући бесциљно по Атини. Једном приликом, након свађе са комшијама, упалио је фењер у сред бела дана и кренуо улицама града. Питали га шта тражи, а он једноставно одговорио: Тражим човека!

Ко зна,  можда је и тражио, али, нашао је винско буре. Било је овелико, и пуно доброг вина. Нема лошег пића, има само лоших пијанаца, а ја, помисли, нисам тај. Ревносно је почео да празни буре, како би себи обезбедио стамбени простор. И у историји ће остати познат по томе што је живео у бурету. А могло је и другачије.

Није било лако попити толику количину, али, био је у доброј кондицији. Омамљен од пића, легао је у „исушени“ део бурета и уживао у сунчаним зрацима који су додатно доприносили поспаности и омамљености. Није имао добар преглед спољне ситуације, зраци су му ударали право у очи. Али, топлота сунца му је пријала.

Тада се догодио  историјски сусрет.

Александар Велики је у часовима доколице обилазио Атину, размишљајући о новим освајачким походима. Све је то испуњавало његов его. Чак и понизни, поданички поздрави Атињана.

На благом узвишењу угледа буре, а из бурета вире нечије ноге. Зачуди се насталој сцени и наравно, упита свог асистента, који му је био у пратњи, истина на одстојању од десетак метара, чије су то ноге.

- Већ се прочуло да у бурету живи чудни, самосвојни филозоф Диоген.- саопшти му асистент, задовољан што је дао презизан одговор Александру.

- Идем да га упознам, баш ме занима тај лик. - рече Александар и крену узбрдо.

Дође до бурета из кога су вириле Диогенове ноге и ширио се воњ неокупаног станара бурета, као и лагано хркање.

- Поздрав великом Диогену, чуо сам за твоје филозофске мудролије. Шта могу да учиним за тебе?

Онако бунован, Сунца заклоњеног  сенком , није видео ко му се обраћа и није баш најбоље разумео његове речи.

- Склони ми се са сунца! – била је његова прва реакција.

Александар, изненађен начином обраћања и игнорисањем његове величине, а негде у души милостив према филозофима, окрете се и оде.

Кад је Диоген чуо ко је то био, ухватио се за главу. Због глупе атинске демократије пропала му је шанса да се коначно скраси  у условима који би му омогућили боље размишљање а и удобнији живот.

У апсу!