paradoks

Prvo smo odavde oterali neprijatelja, a onda je na red došlo i ostalo stanovništvo... I ja sam ovca kao i svi ostali glasači. Samo crna. Za rat je potrebno dvoje. Mi i još jedan. Živi su ipak bolje prošli od ubijenih u ratu. Od ubijenih su ostale samo kosti, a od živih i kosti i koža. Golub mira je ptica selica. Mitsko biće XXI veka: pola žena - pola plastika. Deca često imaju vaške u kosi i bube u glavi. Vaške dobijaju od drugih, a bube su uvek samo njihove.

pinterest U herojska dela računamo samo kad se izgubi glava. Mudra upotreba glave se ne računa. Stranke se muče kako da zadrže poslanike od preletanja. Najbolje da ih prstenuju. Vera te ubeđuje da vidiš ono što ne vidiš, a da ne vidiš ono što vidiš. Nevinost se ne dokazuje već krivica. Izuzev u jednom slučaju. Gluposti prave i mladi i stari. Mladi primereno fizičkim, a stari umnim mogućnostima.

Svako jutro u vinogradu.  Nekoliko sati znojenja,  nešto prašine u nozdrvama i zemlje na đonovima. Ali, kad se vratim kući istuširam se, operem kosu, obučem  novu lanenu košulju. Okupan, vedar i čist,  u beloj košulji odlazim u grad, u beloj košulji kao da idem u rat da poginem.

pinterest I pesnici se ovde-onde samoobmanjuju da sebi olakšaju pisanje. A volim kada pesma ima priču. Ume i sve oko mene da postane iluzija, obmana. Doživljaj koji sam imao, o kome govorim, nije jedinstven. Ovo je mala priča, za dve osobe, mali, okrugli beli, sto od vrbovog pruća u bašti kafea, sa dve obične metalne stolice. Treba, pre svega, da procenim kojim redom da iznosim slike koje su se ređala pred očima. Zacelo, mogao sam ovo i da ne vidim. Sedim svakodnevno u jednom kafeu, koji ima terasu, nalik francuskim bistroima na bulevarima: a sopstvenik sam i svoga života i vremena. Ali, upisao sam se jednog dana u spisak posmatrača ljudi, gostiju kafe. Ne znam kako sam izabrao lepi, stari par, koji je sedeo u dnu terase, ne znam kako da ih oslovim, koja imena da im dam, sve bi bilo pod lažnom oznakom. Može biti da su profesor i stara manekenka, neka ostane tako. Ne postoji istraga o tome, ne do sada. Jednom reči, oni su u priči, sede za rezervisanom stolom, svaki da...

pinterest               Probudio sam se iznenada. Bio sam veoma umoran. Kao da sam sebe posmatrao izdaleka. U sobi u kojoj sam spavao bilo je polumračno. Pun mesec zašao je iza susedove kuće. Oslonio sam se desnom rukom o visok jastuk i levom uključio malo svetlo iznad uzglavlja koje sam nedavno promenio i sa kojim nisam bio zadovoljan. To noćno svetlo bilo je jednake veličine kao i prethodno, ali je, verovatno zbog oblika zaštitne kapice oko sijalice, nezgodno bacalo senku na zidni sat. To je podrazumevalo prilično naprezanja, pa čak i neprijatnog izlaženja iz toplog kreveta, pri čemu sam, onako bunovan, morao da pazim da mi se noga ne omakne te udarim glavom o oštru ivicu komode.         U ovom slučaju,uspeo sam da vidim da je tek prošlo četiri sata. Bilo je prerano da ustanem, jer nisam želeo da uznemirim suprugu koja spava u drugoj, svojoj sobi, odvojenoj od moje i mene, a...

pinterest Nama je bolje da otvorimo Pandorinu kutiju, nego glasačku. Manje zlo se u njoj krije. U svakom gradu u Srbiji svež hleb možeš naći ujutro u pekari, a svežu demokratiju uveče na ulici... Vođu svi vole. Kamere najviše. Na ulici u Srbiji možeš da se zaraziš ili demokratijom ili triperom. Triper se lakše leči... Lako je ovde razlikovati patriote od izdajnika. Jedni ostavljaju krvav, a drugi sluzav trag za sobom. Nije samo evolucija podelila primate na majmune i ljude. Isto to je uradila i politika. Ne pravim se mnogo pametan. što ne znam - ne znam, a i što znam pravim se da ne znam. Aforizam treba da bude oštar i tvrd. Mada i labavi može da zabavi... Bog čuva Srbe. On je naš lovočuvar. On sam sebe smatra jednim od naših najboljih aforističara. Šteta što nema adekvatne aforizme da nam to i dokaže.

pinterest A, ne, nije imao bolju ideju, smeje se, bar se nije javila u njegovoj glavi, kako ove koje treba da opomene, da im, malo, i podvali. O samim ljudima nije znao ništa, ni sada ne zna mnogo, sabrao je papire koji su se ukazali: imaju pristojnu seosku kuću u susednom selu, u nju porodica dolazi leti iz Beogradu, kažu seljani i iz Minhena. Nema želju da zameni bilo koju vrstu policije, do adrese je došao, naglašava, kako je došao. Njega ne zanima ni da se stara o seoskom smeću ni u svome selu, ali barem je ovoliko trebao da uradi da ove ljude opomene da ne bacaju svukuda svoje đubre. U njegovom selu su ponovo za tri meseca, iako je bila akcija da se divlje deponije uklone, nikle dve: po jedna na obe strane sela, uz lokalni put koji vodi kuda mora da vodi. I za manje nervoznog čoveka ovo bi bio šamar, da ne kaže izazov, on je član i lovačkog društva, i tvrdoglavo ne prihvata da su ljudi ovolika stoka: ovo u njegovu glavi ne staje. I kada je pre dve subote zastao pred sev...

pinterest Kad tvoji jednom na vlast dođu, Nek meso s kosti bez tebe glođu! Zaboravi s kim si vodio borbu, nemoj im duvati u vruću čorbu. Neka im drugi bacaju lovor, cveće, tvoja ruka za njih glasati više neće. Kad tvoji dođu, biće kao stari režim. Pusti ih, reci sebi: ja od takvih bežim!

10. mart 2019. Dnevni list Danas Dodatak Nedelja RASPROSTRANJENOST RĐE Milan Todorov "Pristanište", Adverto, Novi Sad Ako se atmosfera nekog proznog dela može odrediti koloritnim okvirom onda je najprimerenije ukupna dešavanja u novom romanu Milana Todorova „Pristanište“ markirati kao modrice recikliranog sećanja na neuspeh, greh i kaznu, te stalno propadanje uzleta i zanosa. Piše: Branko Stojanović   Civilizacija našeg doba, njen kulturološki odraz, nepristojno mnogo duguje ideji nasilja nad drugima, torturi tela, njegovoj ideologizaciji bilo kroz ratne i poratne traume ili mirnodopske opsesije zdravim, a zapravo seksualno egzercirskim odnosom prema našoj telesnosti. Mada se bavi savremenom temom društvene apatije, nemoći i otuđenosti pojedinca u mirnodopskom vremenu bez jasno određenog cilja kako za pojedinca tako i društvo, ovaj ljubavni, pikarsko-gradski roman naših dana kroz ispovednu, bezmalo neobaveznu priču iz prve ruke ...

pinterest Snaga jedne države ne zavisi od toga koliko pameti imaju političari, nego od toga koliko je narod glup! Jer ne postoje pametni političari. Nemojte zabranjivati govor mržnje. Bolje da nas mladi mrze dok su ovde, nego da nas mrze iz inostranstva. Ako nekada umrem sahranite me u grob Aleksandra Makedonskog. Tako će svet znati gde je grob Velikog Aleksandra. Pacijenti uvek traže način kako da pobegnu iz ludnice. Slično našoj omladini. Groblje je jedino mesto gde niko ne kritikuje pametne ljude. Nas i Albance samo nesreća može da spoji. Zato smo i napravili zajedničku vladu!

objavljeno u Večernjim novostima 8. marta 2019.

pinterest Savremeni roman beži od fabule. Sve priče su odavno ispričane. Roman postaje osećanje. Ako i ima rudimente priče roman istražuje odnos čoveka prema njoj. Fragmenti opšteg autorovog stava prema pojavama sveta čine roman prihvatljivim za čitaoca u meri ulančanih malih proza.

Prikaz romana PRISTANIŠTE objavljen u nedeljnom Dodatku beogradskog lista DANAS 02-03.mart 2019. iz lične arhive

                  pinterest ... Njen muž je popravljao klime. Sezona još nije počela, ali trebalo se pripremiti za nju. Imao sam nekoliko novih klima, onih najjednostavnijih tipa Midea i Venting, tek prstiglih u Koru. Bio sam spreman da ih preprodam povoljno. Ili delimično kompenzujem delovima za ozbiljne bazene kakve su oni prodavali u prodavnici idiličnog naziva: Svet porodičnih bazena.                 Gospođa Helga je sedela na visokoj crnoj stolici koja je ličila na barsku. Ofis je hladovit a bela hladna svetla daju mu moć kontrolisane zavodljivosti. Osim toga pljusak iz malih raznobojnih fontana poređanih oko zidova ovalne sobe stvarao je utisak lažnog spokoja. Pušila je   na muštiklu neki fini mirisni duvan koji se odbijao od preniskog gipsanog plafona i padao na rezano žuto prolećno cveće poređano unaokolo kao otrovni sag. Ta činjenica o n...

pinterest -Halo! -Pogrešili ste broj. -Kako? -Nemam telefon.