paradoks

Ovo mesto je imalo sve potrebne koordinate, odavde su vodili svi putevi, na svim je kartama. Oslonivši   se na ko zna kada farban železni stub ulične svetiljke, skoro ga zagrlivši, uveravao sam sebe kako se moglo napisati, na primer, dosta romana o ovoj zgradurini, o ljudima koji su ovuda prošli s nadom, stajali ovde bez vere, uplakani, nasmejani, opterećeni prtljagom i brigama. U junu, već se bila slegla prepirka da li treba seliti glavnu železničku stanicu Prestonice, obreo sam se pod njenim krovom. To veče hteo sam da vidim kako izgleda posle preseljenja, pogroma koji je, zbog ne održavanja, trpela. Oronula zgrada, osuđena na promenu namene, očerupana, izgledala je u polumraku sablasno. Nisam imao volje, ni potrebe da se muvam po zgradi,   po holovima, tamo gde su tragovi šaltera, kancelarija, čekaonica, restorana,   zastao sam na usnulom platou. Sunce je bilo pred tonjenjem, rumeno i čađavo, i obreo sam se na peronu broj tri, zasutom svačim, kao i šine koj...

pinterest.com Da živimo kao sav normalan svet?! Vredi o tome razmisliti. Ne može se sve učiniti preko noći. Krade se i danju. Ne znam ko stoji iza mene, ali osećam da me prati.             Uvek te izda najbliži. Tvoj ego.

,

U čekaonici, crtež M.Todorov Pa, šta ako smo sahranili demokratiju?! I ona je nas. Sve duše koje kupi đavo su srodne. Bolje da smo pre dvadeset godina podneli zahtev za prijem na psihijatriju, nego u EU. Tamo bi nas odmah primili. Mi za svaki zločin koji smo izvršili imamo opravdanje. Napis'o nam ga doktor. Politika je kurva, a Srbija majka. Nažalost, Srbi danas mnogo više vode računa o kurvi, nego o majci. Da se obogatiš možeš na hiljadu načina, a da postaneš siromašan samo na jedan. Da radiš pošteno. Naše ludilo nije na nervnoj bazi, nego na patriotskoj.

stara crkvica u Molinarijevom parku, crtež po sećanju, M.Todorov Pitaju me: „O čemu se radi u tom tvom novom romanu "Doviđenja zauvek"? „Pa, ništa posebno. Nekom liku nestane tetka u Segedinu, posle umre i on tragajući za njom, ali mu se rodi dete za koje on naravno ne zna dok istovremeno neki mačor 7,5 godina grebe jednu crnu tonet stolicu...“ „Na Vašim crtežima i slikama najviše me impresionira položaj ljudskih tela. Glava i torzo su uglavnom okrerenuti posmatraču u   nekoj nuždom nametnutoj pozi. Drugi deo tela naprotiv potpuno je prepušten svojim potrebama često sladostrasnim." Igor, Novi Sad. Hvala, Igore. Crni automobili na drumovima kao mermerni spomenici. Danas sam kao nektarina na tezgi. Samo da okačim: "Nemojte me stiskati". Uzeo sam da ponovo čitam Rat i mir, ali sam odustao posle 140 karaktera. Koliko su dva i dva? Ne znam, nisam brojao. Bilo je lepo u vreme kad su poštanski sandučići bili puni toplih ljudski...

                                       pinterest.c Viktor mi uvek donosi kolače i sodu. I buni se, kaže, zašto mu sve ovo pričam, te nakaradne prizore neprirodne veze, a ja mu odgovaram da je on sam kriv jer kod njega vidim mogućnost da shvati. Ima š širinu i obzir. Sve ti je na mestu, samo je sve to u izrazitim krajnostima. Osciluješ po daljinama ali centar ti je postojan. Znaj, veština prenošenja poruke umetničkim izrazom ne zavisi od toga koliko si uzbuđen, već koliko si uzbudljiv. Čovek treba što pre da se oslobodi nevinosti, iluzije i tazbine (koja se rimuje sa jazbina). Zašto optužuješ, popuješ, patetišeš? Junak treba da bude očajan, a patetika smanjuje očaj. Tanke su priče u kojima se junacima sve događa ni krivima ni dužnima. Neće, baš, biti da su samo okolnosti krive za jad junaka. Umetnost nije usavršavanje stvarnosti. Mi smo sa...

Večernji biciklisti: M.Todorov Večeras oko 20 h. taman rešio da prezalogajim i opustim se kad pozvoniše dvoje biciklista. On i ona. Iz Verone. Kao Romeo i Julija. Probali sva vina i na kraju hoće litru sovinjona. Koliko staje? Sad, rekoh, ništa. Stanujem u tihoj, idiličnoj ulici sa mnogo novih lepih kuća. Tišinu samo povremeno naruše sirene policijskih kola a kad odvedu komšiju opet svi uživamo u miru. Kad me pitaju kako sam a slučajno sam dobro, obično ne kažem ništa. Da ih ne povredim. Od našeg života hoće da naprave bajku u kojoj će oni živeti srećno do kraja. Gde je taj što je rekao da nada umire poslednja? Hteo bih da ga pitam kako on to zna. Za sve je kriv stolar iz bajke koji je jednim udarcem ubio 7 muva i poremetio ravnotežu. Prvo su nestali vrapci koji su se hranili muvama, pa su nestali sokolovi koji su jeli vrapce, pa su nestali stolari... i ja sad moram da stavljam naprstak na kažiprst kad zakucavam ekser. Pošto nema vozova, a i k...

pinterest.com Ko je jednom nogom u grobu, mora da je visok bar tri i po metra.

Njemu, presvetla Bogoridice, ipak, nije drago da se i ovoga jutra probudio, a ovo je, odista, trenutak koji se ponavlja, i on može da ga nazove buđenjem; i većina bi opsovala-on nije. Gazio je po raskošnom tepihu, ko je baba Afrodita donela, svjevremeno, iz Carigrada kao miraz; oko stolice uz pisaći sto ležale su, poluotvorene i zatvorene, razbacane debele knjige; i svi bi se zbog blagog nereda nervirali-on nije. Ustao je kada je rumeno sunce izgrejalo; i svi bi se ovome, ipak, koliko-toliko, uz jutarnju kafu, radovali-on nije. Širom je otvorio prilično muzgava, škripava balkonska vrata; i svi bi onda udahnuli pristojan vazduh-on nije. Stajao je sasvim umrtvljen na balkonu; i svi bi u ovom trenutku stenjali, protezali se-on nije. Zurio je u jučerašnje, raskupusane novine na stočiću, sa fotografijom političara, uz glupu izjavu; i svi su ovoga glavonju jako psovali-on nije. Shvata, odavno, da ga život gadno proždire, da je i pisanje nekažnjeni porok, zabluda, njegov usud; i svi bi s...

pinterest Većini ljudi slika se prvi put u novinama pojavi u čitulji. Ne stignu ni da se obraduju. Da radimo ovde koliko kad odemo u Ameriku, nikada sveta ne bismo videli. Sve je manje radno sposobnih. Ostali su samo nesposobni da se isele. Osudili su krijumčare ljudi. Tad smo otkrili da su to oni što nas vode u Evropu.

crtež M.Todorov Ne vredi zabadati glavu u pesak. Dupe se tad namesti u još bolji položaj. Ako je smrt večno lovište, onda tamo ne vredi ići jer je sve već izlovljeno. Bože, da me nisu zamenili u ludnici!? Za nas starije rok trajanje prehrambenih proizvoda bi mogao da bude duži. Teže mi je da operem kola iznutra nego spolja. Božeprosti kao da perem dušu. Vidim u čituljama počeli da umiru oni što su išli sa mnom u osnovnu školu. Bio sam u pravu što sam se dernjao kad su me odveli prvi put u nju. Meni kad krene loše, onda ne znam kad je počelo. - Kad bismo mogli da se vidimo? -Ma nema problema, samo... -Onda, ništa. Mislim da je još rano da svodim račun, ali po inventarima u prethodnih 20 godina već sad vidim da sam na gubitku. -100 za jednog! -Je l može manje? -Ne može. -A kod Kineza može... -E pa neka vas onda okupiraju Kinezi pa nek oni streljaju manje. Ako hoćeš da nekog zaboraviš, primeni terapiju koja je opisana u kn...

pinterest Šta mi vredi što sam i glup i jak, kad nisam svestan svojih kvaliteta! Naša država ima duplo dno. Vlast i opoziciju. Vukojebino, rodni kraju moj! Samo su nam decu donele rode. Sve ostalo nam je doneo predsednik. Mi smo poslednji oslobodioci koji su stigli na ove prostore. Svi koji su došli posle nas bili su okupatori.