paradoks

 ARHIPELAG.RS BIBLIOTEKA: Zlatno runo ŽANR: Roman FORMAT: 14x21 BROJ STRANA: 144 ISBN: 978-86-523-0316-8 POVEZ: Tvrdi CENA: 770 din. CENA ZA ČLANOVE KLUBA ČITALACA ARHIPELAG: 539 din. Roman o ljubavi i nestajanju, o usamljenosti i žudnji, o strasti i svakodnevici. Zaljubljeni u istu ženu, junaci Milana Todorova preispituju svoje prijateljstvo, svoje emocije, svoje društvo i pravila i tabue na kojima ono počiva. Uverljiva priča o ljubavi koja menja mnogo lica sve dok ne dovede junake romana do krajnjih granica njihovog iskustva. Ljubavna priča u romanu raslojava se kritičkom slikom života junaka razapetih između svakodnevnih poslova za opstanak i čežnje za izmeštanjem iz zadatih okolnosti egzistencije, kao i krimi elementima u epizodama romana u kojima inspektor i glavni junak tragaju za iznenada nestalom tetkom glavnog junaka. Od Segedina do Novog Sada. Šta se dogodilo sa Svetom bazena – Raj-T? Novi Sad kakav još niste upoznali.

  Bolje je biti emotivno vezan za majku, nego za diktatora. Imaš mnogo veće šanse da se jednog dana osamostališ...   Moja deca su živi dokaz Darvinove teorije. Vode poreklo od majmuna.   Svaka čast građevinskoj mafiji! Sve ostale mafije po našim gradovima lome i ruše, samo ona grade.   Samo su proroci kod nas lažni. Budale koje im veruju su uvek prave.   Nije problem u tome što se vlast u Srbiji već dugo pravi da je pametna, a narod da je glup, nego što iz dana u dan i jednima i drugima to sve lošije ide... (Slika: Modiljani, Self portret) 

  Pre dve stotine godina varoš je uništila velika poplava. Čitav grad je tada potopljen. Ne moramo da predviđamo stvari. Izgleda mi sasvim izvesno proročanstvo po kome će se „veliki povodanj“ uskoro ponoviti. Postoji taj kružni nasrtaj tragike u civilizaciju, ciklus o kome ne znamo ništa. Znamo samo da u potopu, tačnije u tome kako se odvija propast zvana potop, postoji nešto užasavajuće za razliku od rušenja prilikom bombardovanja. Kod bombi je jasno, ostaju ruševine, leševi ljudi i životinja, ali to je trag postojanja. Osim toga, tu je i mogućnost da se sve rekonstruiše. S druge strane, potop je potpuno amoralan čak i s biblijskog stanovišta. On nas gura iz sopstvenog sećanja zato što se sve dešava nepovratno. Uzmimo za primer Atlantidu. Kontinent koji je progutalo vreme i nikada nije pronađen. Jer vreme je najstrašnije more! U njemu nestaju svetovi, a da od njih ne ostane ni kamen na kamenu, nego samo mit i čežnja za uzaludnim. Jurodivi umetnici i m...

SVE U NAMA BI DA SE KREĆE   Romanopisac, satiričar i pripovedač Milan Todorov osvojio je u godini koja izmiče nekoliko značajnih priznanja. Njegova četvrta po redu zbirka priča „Telefonski imenik mrtvih pretplatnika“ nagrađena je za doprinos umetnosti pripovedanja na Danima novosadskih izdavača, bila je u najužem izboru za Andrićevu nagradu a osvojila je i nagradu Društva književnika Vojvodine za najbolju knjigu u 2019 godini. Uskoro u izdanju Arhipelaga izlazi novi roman Milana Todorova pod naslovom „NE MOGU SVI DA UMRU LETI“.       *Poznati ste kao pripovedač i romanopisac koji svoje svetove gradi na realnom, ali se u nekom trenutku dešavanja uvek nekako nađu s one, druge, često apsurdne strane života. O čemu se radi u novoj knjizi?   ** Pre svega ovde se radi o nepovezanosti jedne porodice i nezadovoljstvu kao porodičnom prokletstvu. Ostavljaju nas ljudi ali i stvari i čovek se pita da li je to moguće promeniti ili zašto su odlasci, odlasc...

  U čemu je smisao pisanja ako se napisano ne objavljuje, ne čita. A svako tegli svoju senku, a niko je ne nosi, tako on govori. A on veruje da je kaleidoskop jedini tvorac pravih iluzija. On je spisatelj za koga govore da je prilično čudan čovek. Što se mene tiče, ne mogu posvedočiti da jeste i nije. U razgovorima sam pokušao da otkrijem poreklo njegovih stavova, gde su skrajnute misli o dobru i zlu. Uveren je da neke boje slabe čoveku volju. On svoje pisanje pothranjuje i lažnim osećanjima. Za njega se govori da pati od pomamne potrebe da piše preko svake mere. Od nekud je pokupio misao da ne postoji tajna izvan čoveka, a   ni čovek izvan tajne. On je čovek srednjih godina, ljubazan i uporan, kao trgovac nekretninama, posuđem u američkim filmovima. Nije bio naročito religiozan, ali jeste izveštačen i sračunat, namirisan i uporan. On puši i sam se čudi svojoj izveštačenoj bestidnosti. On mora da razmisli o svemu, i o onom što nije rekao, jednostavno-odluta mu sumnja. On s...

  Imamo sve sastojke od kojih se pravi opozicija. Fale nam još samo jaja.   Veštice ne postoje, pa smo ih izmislili. Zle vile ne postoje, pa smo ih izmislili. Duhovi ne postoje, pa smo ih izmislili... Moraćemo isto to da uradimo i sa opozicijom!   Moja mladost je brzo prošla. Jedan rat, drugi rat, treći rat i gotovo!   Da nemamo vođu, mi ništa ne bismo imali. Ovako bar imamo njega...   Sve što u Srbiji gradimo, gradimo uz pomoć stranih investitora. Samo smo kult vođe izgradili sopstvenim sredstvima.   Svi narodi sveta imaju svoje carstvo laži. Za razliku od njih, mi imamo i cara.   Završeno je još jedno takmičenje za najvećeg lažova u državi. Čim prebrojimo glasove birača, proglasićemo pobednika.   Carinik je zažmurio jako i zamislio jednu želju. Onda je zažmurio još jače i ona mu se ispunila.   Lakše je kod nas zavesti diktaturu u državi, nego u svojoj kući. Manji je otpor.   ...

  Jutro i mnogo magle Kamioni prolaze ulicom Poneki autobus Mešalica za beton I mnogo ljudi u automobilima Polovni ljudi Voze se na posao U polovnim kolima Misleći o životu Bez polovnih ljudi I polovnih žena Koje isto tako misle Da im je pola života Prošlo u tuđim životima.

  Fino vaspitani novinari ne govore o onom što vide. Strahopoštovanje imamo prema lekaru, advokatu, svešteniku. Oni žive od tuđe nesreće. Kad nestane greha iza oltara, nestaće i ispred. Pobednik je onaj što broji mrtve. Na čistom ste vazduhu. Boravite na sopstvenu odgvornost.

    Nisam posetio mesto nalik ovome, ali o njima sam samo čitao, pričali su mi. A priča veli da je izgledalo kao da dvojica ne žele da ostanu bez trećeg: nečega su se bojali. Svaki put su pokušavali jedan drugom da govore o nečem drugom, ali nije vredelo. Svaki je govorio o detinjstvu, o sreći. Oni više nisu imali ni očiju, ni osećaj za stvarnost oko sebe, nisi se mnogo ni trudili da tvrde da su ljudi. Ovo je sve   pomalo tužno. Njih trojica se ispovedaju jedan drugome, u krug. Ne mogući ni s kim drugim, razgovarali su i sa sobom. Doktor se čudio kako ne uspevaju da jedan drugome ispričaju najvažniji deo života i kažu da je priča gotova, da nije više u njihovim rukama. Valjda su se bojali, šali se podbula starica, da ako završe priču o detinjstvu mogu da umru. Ali ljudi se čude svakavim stvarima, a posle ništa. Oni su trajali kao zatočenici svojih priča. Svaki priča život, može biti tako-ne može biti tako-ne sećam se. I uzaludan je svaki napor da se ovo promeni. I sva...