On je rekao kako je lepo da smo se sreli nakon
toliko-toliko godina, tačnije posle dvadeset i osam. On je rekao kako je čudno
da smo se sreli tu gde smo se sreli. On je rekao, uzeo je od nekud za primer
Hajnea, ni Francuza ni Nemca, kako rascepjenost u jednoj stvari daje čvrstinu u
drugim. On je rekao kao nalazi sebe u svakoj misli koju voli. On je rekao da ga
prožima ozarenost kada sretne ljude koji su mu dragi. On je rekao da stalno
sebe preispituje, i onda govori sebi o tome. On je rekao kako je radio danju i
noći, sedam dana u nedelji. On je rekao da mora da pamtim da je bio siromašan
kao crkveni miš. On je rekao kako se sve bogatio i kako je gubio i dobijao pare
na berzama u Londonu, Njujorku i Parizu. On je rekao da je umeće osetiti kada
novac mora da miruje i kada mora da se kotrlja. On je rekao ovo i ono i nije
zatvarao usta. On je rekao par suvislih rečenica o skoro obavljenoj svadbi
njegovoga sina Borisa i kako ga je sve to koštalo dosta para i kako mu je bilo
prijatno da se odazvalo toliko ljudi, toliko ljudi iz sveta biznisa. On je
rekao kako mladenci nisu na dar dobili srebreninu, slike, kristal Lalik, skupe
tepihe i porcelan, nego lepu hrpu para
da pokriju troškove gala svadbe. On je rekao da im je ostalo pola od svega i
kad su platili skupu muziku. On je rekao kako se ostali novac može upotrebiti
za kupovinu stana, automobila ili bilo čega. On je rekao kako moramo razumeti
snagu novca i ljubav ljudi prema njemu. On je rekao kako onome koji nije
odrastao u izobilju treba vremena da prihvati snagu i umilnost novca. On je
rekao kako ni sam nije na početku karijere primetio u kakvu je uletio igru. On
je rekao kako deca treba od malih nogu da nauče da razlikuje vrednost papirnog
i metalnog novca. On je onda, ponovo, rekao par rečenica o svome sinu, koji se
sasvim lepo i bogato oženio i koji sada ima trideset i koju godinu. On je rekao
kako pamti slike i događaje iz vremena kada je sin imao dve ili tri godine.
Onda je rekao kako je sinu uvek zavideo na detinjstvu. On je rekao kako je
njegov jedinac Boris od rođenja voleo muziku i kako je pljeskao ručicama kada
on svira u drombulje. On je rekao kako se setio kako su im tih davnih godina
ženini roditelji kupili restauriran gramofon sa velikom trubom i kako su on i
supruga mislili da muziko sa vinilki može da obraduje dete. On je rekao kako se
mali prepao kada je čuo zvuke iz metalne trube i kako su se on i supruga
smejali kada je utekao u drugi kraj stana. On je ponovo rekao kako su se
suprugu i on prvo smejali tome, a onda zamislili. On je rekao, po ko zna koji
put, ovo i ono, a meni se okretao stomak i mislio sam: Kakav idiot. On je rekao
kako su supruga i on verovali da Boris više neće hteti da gleda taj gramofon.
On je rekao kako je mali govorio da u metalnoj, plavoj trubi neko ima. On je
rekao kako je Boris ipak počeo da sluša ploče sa gramofona, ali sa pristojne
daljine. On je opet rekao i ovo i ono, a ja nisam znao kako da ga prekinem. On
je rekao koliko daleko može da ode uobrazilja kod deteta. On je rekao kako je
Boris jednog dana, posle uznemirujućeg susreta sa gramofonom, hteo da pravi i
sam gramofon, ređajući igračke na stolu,
a onda je ponovio majci: Mama, unutra je jedan čovek. On je rekao kako je
Borisa naučio da stekne osećaj kako se zarađuje i troši novac. On je pokazivao
zadovoljstvo prema obrazovanju sina i njegovoj pameti. On je rekao kako je
Borisu pomogao da postane tvrd. On je rekao kako on sam više i ne zna šta je
sve novac. Onda je rekao koju reč o kafani u kojoj smo se davno-davno srtetali.
On je rekao: Patim kafanu, kako ne pamtim. Iznad svakog stola je visila traka
za muve. On je rekao kako su u blizini kafane bili svinjci, pa od muva ljudi
nisu mogli da se brane. On je rekao kako su on i supruga uz muziku sa gramofona
s trubom, na nagovor sina Borisa i snaje Nine, odigrali na svadbi valcer. On je
rekao i ponovo i ovo i ono, a ja sam samo mislio na toga čoveka u gramofonskoj
trubi, na ono to šta mi je u životu promaklo i na trake za muve.
Нема коментара:
Постави коментар