paradoks

Znamo mi da svako zašto ima svoje zato, ali će informativni razgovor dati odgovor i na pitanja: ko, s kim, kad i kako. Da im ne bi crna mačka prešla put krenuli su u rikverc i zgazili pešaka. Vođa u prvom redu misli na one u zadnjem redu. Šta li mu smeraju? Mi njima možemo sve da oprostimo. Ali nemamo pravo da zaboravimo da su nas bombardovali  za naše dobro. Nismo srećni što smo osmi na listi najbednijih zemalja. Naš srećan broj je sedam. Pa šta ako su vam objavili ime u crnoj hronici?! Novine žive samo jedan dan. Naši političari nemaju putera na glavi. To je lepinja sa sve! Vlada apeluje na građane koji se bacaju s mostova da ne preduzimaju jednostrane korake. U našim bolnicama je tolika nestašica da pacijenti moraju sebi da kupuju gazu, konac za šivenje i kandila. Kupio je diplomu, ali nije zadovoljan. Toliko dati za obično parče papira, nije pošteno!

Odliv mozgova je proces pročišćenja naših redova. Ja sam jako poželjan muškarac. Nadam se da ima žena, koje vole i takve! Najteže je biti prvi u selu. Zato sam ja svakoj bio drugi. Moja predigra ju je toliko uzbudila, da je ona na miru odgledala novu epizodu“Sulejmana veličanstvenog“. Najteže je biti prvi u selu. Zato svi beže u grad. Bila je to pobeda za pamćenje, jer ko zna kad će nam se to ponovo desiti.

Ovde su okupatori oduvek dolazili i prolazili. Tako je i nastao koridor 10. Nemojte da jedete buđav hleb. Mogli biste da se naviknete. Ipak se okreće. Čitav narod je vlasti okrenuo leđa. Mi se pravimo ludi kada se spomene  da su nas oni bombardovali. A kakvo je bilo bombardovanje, ne moramo ni da se pravimo ludi. Poletela dva vrana gavrana, a onda ih je presreo crni dron. Ne treba da žurimo sa ulaskom u EU. Šta ako dođe do novog razdvajanja kontinenata?

Srbija je  uveliko monarhija. Svaki grad ima svog kralja podzemlja. U Srbiji je život jeftin. Skupo je njegovo održavanje, Mi imamo dvostruke standarde u našoj spoljnoj politici. Pred jednima klečimo, a pred drugima puzimo. Matematika nas uči da se i u životu mora računati s nulama. Radim u kancelariji za brze odgovore, koje dostavljamo po golubu pismonoši. Oko za oko, zub za zub nije bilo dovoljno, pa smo im naplatili i kamatu. Meteorolozi živi u oblacima.

           Žena pedesetih godina, ravno začešljane pepeljaste kose, na toj fotografiji izgleda savršeno mirna. Njeno skladno telo ne odudara od izraza nepokretnosti na njenom licu. To, zapravo, kao da nije lice koje nekome pripada nego anatomska slika voljno stisnutih mišića brade, obraza i očiju. Ta ženska osoba leži zavaljena na šarenom tepihu. Iza nje je naherena starinska fotelja sa meblom u turskim drečavim bojama, kao izvučena iz fundusa pozorišta u kome se daju samo klasične, spore i duge drame. Svetlost abažurne stone lampe jasno ukazuje na noćni sat u kome je fotografija načinjena. Dama je odevena u dugu svetloplavu haljinu, koja se odmah ispod kolena raskriljuje otkrivajući glatke i oble gležnjeve na  njenim nogama. Čini se da nosi vrlo tanke najlonske čarape boje kože. Ona je zapravo u poluležećem položaju, nesigurno oslonjena na lakat desne ruke. Takav položaj joj omogućava da glavu drži ukoso položenu na ramenima. Leva ruka joj je prebač...

Vrapci Tamniji za tamu ove jeseni tmaste, i grublji za zimu ove zime prošle, ja vam ovog proljeća neću mahati, laste, i neću vam opet reći: Dobrodošle! Vrapcima ja moram, nežno, kao otac, reći nešto toplo u ovaj dan plavi, vrapcima - tom sitnom zrnevlju života što je cvokotalo s nama na mećavi. Dok ste vi negdje ispod tuđeg neba izvodile svoje igre vragolaste, ne, vaš mi cvrkut sad zbilja ne treba razmažene gospođice laste. Oni su s nama zebli ispod streha, oni su voljeli i ovo golo granje, zato, moj pozdrav, vesela grudvo smjeha, gospodo vrapci, moje duboko poštovanje!!!                                                   Vito Nikolić                                                

Predsednik o Kosovu najpre konsultuje patrijarha Irineja. Patrijarha Čarnojevića čuva za kraj. Dostojno smo obeležili stogodišnjicu Prvog svetskog rata. Mi ne zaboravljamo svoje običaje. Na ovim prostorima se nikad ne zna kad može izbiti bratoubilački rat. Teško onom ko nikog svoga nema! Ja uvek kažem: čovek ne sme stalno da govori jedno te isto! Nismo se mi prodali jeftino, samo je trenutno takav valutni kurs. Žena je podvodačica, ćerka kurva, sin diler droge a otac lopov. Porodica predstavlja osnovnu ćeliju našeg društva. Pre i posle jela treba ruke prati, jer su danas kontejneri užasno prljavi. To što ste rekli  je veoma interesantno. Da li bi vam bilo teško da  ponovite, pošto sam zaspao dok ste pričali? Kome ima veka, ima mu i leka. Zato se mnogi ne libe da kupe doktorsku diplomu.  Mi smo već ugasili. Što da trošimo sveću kad ničija nije gorela do zore? Moje radno vreme traje čitav dan, ponekad i duže.

Ako je Amerika otkrivena jer nije otkrivena Kina, pa i ja mogu da otkrijem nešto ako ne otkrijem Finsku. Ima pun mesec da se ovde rvem sa jednom Frojdovom knjigom i njegovim baljezganjem o potisnutim željama. Iako povremeno gubim strpljenje, ne mogu da je ostavim. U Helsinkiju mi je tako kako je: ovde je „manje dobro za ljude, bolje je za automate“. Sve je prividno uređeno, ljudi su opsednuti svim i svačim, gotovo hladni. I ovo je, rekla bih onim tvojim jezikom, samo moje finsko poglavlje. Ti znaš da ja ovamo nisam htela, ali diplomatija je lutrijski bubanj. Po dolasku u Helsinki Milan je radom i osmesima uspeo da nađe put do ljudi, hteo bi da pomogne toj jebenoj zemlji, da uveze bar kajmak. U Milanu ovde vide kosmopolitu, govori pet jezika, a ja vidim jadnika u zamci usranih evropskih vrednosti. Kako provodim vreme? Sve me nekako pritiska i jedva da sam u stanju da se nasmejem. Bavim se poslovima koje Milan ne stigne da privede kraju.Trudim se da komponujem po dva-tri sata dnevno...

Ako je ćutanje zlato, ovaj narod zlata vredi. Političari pričaju bajke, jer od detinjstva ništa drugo nisu pročitali. Klima se menja. Ova zima me neodoljivo podseća na varljivo leto 68! Na fotografiji sam ispao strava! Od imovine nemam ništa, a i to se zbog poreznika vodi na ženino ime.                                                

    Ponekad pecam i na suvom. Kad radi riba! Političari se bore da što duže ostanu na vlasti. Vreme je novac! Trošimo poslednje prirodne resurse. Pri kraju smo živaca! Kad pomislim šta sve treba da uradim, već sam se umorio. Kod nas je policija komandant parade ponosa. Zamolili smo naše navijače da navijaju fer i korektno, i da se za vreme utakmice uzdrže od upotrebe vatrenog oružja. Mesto Srbije je u Evropi, mada je dosta jak i zov divljine.

„Susreti na ulicama, na metro stanicama u vreme gužve. Trebalo bi da se jedni za druge vežemo lisicama u tom času.“                                                                                              Patrik Modijano                            Kao sasvim maloj devojčici, Višnji nisu bile dozvoljene igračke sa magnetima, iako su u to vreme,  pa i još mnogo docnije, bile vrlo popularne. Za to može da zahvali isuviše brižnoj majci, koja je smatrala da su igračke sa magnetima veoma opasne za decu. Mama joj je govorila da su igračke sa magnetima, poput plišanog mede, na primer, koji ima magnete u mekim be...

Mi nećemo ostaviti Srbe na Kosovu. Sahranila je tri muža. Ona sigurno zna u čemu je tajna uspešnog braka.                                                                               Sve mogu da mi uzmu, ali dušu ne. Nju sam već odavno prodao đavolu. Crkva je odvojena od države, tako da ne postoji opasnost da nam se neki političar proglasi za patrijarha. Srbi su hedonisti. Uživaju u mazohizmu. Prvo su oni ubili srpskog svata, a onda smo mi uzvratili. I sve se pretvorilo u opštenarodno veselje.

Srbin nosi šajkaču, a potkapa mu je titovka. Ministar Dačić uveliko peva, a propevaće i ostali! Ja pišem retko dobre aforizme. Vidi se svetlost na kraju tunela. Neko nam je upalio sveću. Mi se vešto borimo protiv aerozagađenja. Polako prestajemo da dišemo. Mislim, znači brate, postojim! Ugradila je silikone, tako da sad može da peva punim plućima.

          Bezmalo sat je proveo s očima prikovanim za patos. Njje pogledao ni oko sebe. Taj kabinet je bio njegov život. Njegovo mesto je tu gde je. Izjedala ga je nepravda i lomila nevolja, podjednako: iznutra. Nakon promena na fakultetu, prinuđen je svoju malu katedru za jezik da deli sa idiotom koga su doveli iz stranke na vlasti. Nije patetičan, ali nekako oseća da je ovo poslednji put da ovako ovde sedi sam. Tada, bez najave, dekan mu je saopštio odluku ravnim glasom; i te večeri kod druga je doživeo srčani udar.         Ne pamti kako se to sve dogodilo, ali kao u sladunjavim filmskim serijama, pamti taj erotski trenutak : lepe grudi mlade i nasmejane doktorke koja se nadnela nad njim. Uzalud su ga ranije upozoravali da ima zakrečene krvne sudove, on savetima lekara nije pridavao važnost. To je, rekla mu je davno i majka porodično nasleđe, sa očeve strane. Nije se klonio, od kada je udovac, masn...

Zbog besparice vlast je postavila jeftinije stubove kulture. Neotesane. Pre smo jeli i po tri puta dnevno, a gubili smo naše dragoceno vreme i na druge načine... Idemo u korak sa vremenom, pa koga ono gazi, gazimo ga i mi! Dobili ste medalju u ratu? A u kojoj disciplini? Ma, kakvi društveni zakoni! Kod nas je sve prirodno!

Ne mogu da dođem sebi. A kada dobro razmislim, ne znam ni šta ću ja tamo. Ne treba da čudi što u vladi ima krtica. Neko negde mora i da radi. Kontejneri dele sudbinu države. U njima je sve manje hrane, a više smrada. Ne čitam knjige prijatelja. Bojim se da se od njih ne napravim neprijatelja. Ako nisi viđen pisac, nisi ni čitan. Ako nisi čitan, onda moraš da budeš viđen. Srbija je za EU torta. Jede je parče po parče.

Ne priklanjamo se mi ni istoku ni zapadu, jer vetar često duva i sa juga i sa severa. Narodne kuhinje su srpsko izdanje  Pelaprata. Nivo aflatoksina u mleku kod nas je sada kao i u zemljama u kojima stanovništvo redovno ima za mleko, sir, kajmak... Ne samo da su opravdali poverenje građana koji su glasali za njih, nego i onih koji ni ne znaju da su glasali za njih. Carinik na graničnom prelazu je lice koje svakom kriminalcu izlazi na crtu. I narod i vlast su u govnima do guše. Samo što je vlast to iznutra. Bilo bi fer da se na odjavnoj špici navede ime sponzora koji svlači voditeljke. Imate pravo na svoje mišljenje, ako je to vaša poslednja želja. Šteta što ste ušli u najbolje godine baš sad kad su najgore godine. Došlo je do male izmene u sudskom ritualu. Boginji pravde su oslobodili oči a vezali ruke. Moja mama najbolje kuva! Mada ni ja nisam loš otkako sam se oženio.

Postao je ratni zločinac da bi se u potpunosti ostvario kao ličnost. Sad sam u negativnoj fazi. Ne pijem alkohol! Svaka čast pokojniku. Na daći je bilo i od ptice mleka. Porodici nije ostavio mnogo. Leš je pokojnikova celokupna zaostavština Dobio je i petu ćerku zaredom. Uopšte nije kreativan!

Slon u staklarskoj radnji nije ništa u poređenju sa državom u srpskoj fabrici stakla. Važno je potpuno povrenje između pacijenta i lekara. Kad lekar primi mito da zna da mrtva usta neće o tome govoriti.  Mobilni toaleti su javna mesta na kojima sereš a za to ne dobijaš  platu.  Proces približavanja i razumevanja  među nama je daleko odmakao. Više to nije samo peting.  Ako su to bila vekovna ognjišta, onda je jasno zašto povratnici na njima zatiču toliko praha i pepela.  Nešto je trulo u državi Danskoj. Nisam bio tamo, ali oseća se čak ovde.  Oni što su se obogatili pod sumnjivim okolnostima nisu  krivi. Okolnosti su krive što su bile takve.  Imao je sreće pilikom razvoda. Utvrđeno je da ne mora da plaća alimentaciju jer dete nije njegovo.  Vaš aforizam je toliko slojevit da je višestruko besmislen.  Istina ne stanuje ovde. Trenutno je u izbegličkom kampu.  Za svakog građanina će biti ...

                     U poslednje vreme čini mu se da život protiče suviše ravno. Ne kao tahograf, nego kao poslednji EKG, ej! Potpuno bez događaja. Ni onih ničim izazvanih nije bilo. Zbog toga je imao utisak da mu se nešto loše sprema. Nije znao šta. Ali, nije ga ni bilo briga. Levitira. Kao Bog kad je prestao da ide po zemlji Sinajskoj i moru mramornom. Kao da ne postoji. Nije to bilo pitanje dostojanstva, nego prosto odsustvo bilo kakvog opipljivog dokaza o mrvicama sopstvenog postojanja. Nije to bilo ni samo odsustvo radosti, nego pre nedostatak jasnog osećanja života. Bilo kakvog: muzgavog, tesnog, lepljivog, čak ni mazohističkog. Da te opeče ledena voda ujutro pod tušem (uvek je bila bar mlaka!), prizor razlupane pseće glave na asfaltu  u predjutarnjem mraku, tople njuške  iz koje još curka u ritmu poslednjeg damara verna krv.           Spavao je loše. Ako se to m...

Juče smo palili Badnjak. Hvala Bogu, najzad smo se malo ogrejali. Poštujem preporuku vlade o stezanju kaiša, jer me otvara u struku! Propevao je, da ne bi svirao klavir! Suđenje će biti pošteno. S arbitrom je to već sve dogovoreno! Izveo je ženu u jedan elitni restoran s našom nacionalnom kuhinjom. Jeli su burek sa sirom! Nije ono što misliš, rekao je ženi. Komšinica mi je samo donela doručak u krevet! Otvoren je konkurs za izbor dvorske lude. Pravo učešća imaju svi građani koji imaju dijagnozu! Zahvaljujući našem JKP-u, zimske čarolije traju duže nego u ostalim gradovima!

Ti sestrini i moji izleti s majkom su zanimljivi, ali nekad i dosadni. Kad god krenemo kod nekoga ili na put, majka detaljno opisuje šta nas tamo čeka ili ko nas tamo čeka. Kada se od nekud ili od nekoga vraćamo, tera nas da joj kažemo utiske. Moram da se sada i hvalim: pre deset dana otac mi je kupio biciklo, da ne moram da otimam sestrino. Ona je starija tri godine i krenula je u prvi razred ekonomske škole . Biciklom sam se već prvog dana odv eza o do strica Jovana, koji se obradovao i rekao da je dobro da je stari kupio muško biciklo, da mi se deca ne rugaju da vozim žensko. Taj dan u Trebinje je doputovao deda Petar s babom Milkom: oni su tatin otac i majka, a s njima su stigle, iz Novog Sada, dalja tetka Danica i njena unuka Nada, u koju sam ja, ruga se stric Jovan, malo zaljubljen. Oni su se smestili kod strica, iako mi imamo, majka govori i tvrdi, bolju i prostraniju kuću od strica. Mama ne voli babu Milku, pa se viđamo, kako ona tvrdi, samo kad moramo. Sestra voli Nadu i bil...

Biti ili ne biti? Srbi od toga ne prave pitanje. Kritičari će iz obilja objavljenih knjiga izabrati knjigu godine, ali ko ima vremena da toliko čita? Naše mesto je u Evropi, ali nas mesto ne drži! Nisam ja iz te priče, reče Andersen srpskim političarima. Oni koji su jednom nogom u grobu,trebalo bi da imaju prednost pri ulasku u Evropsku uniju. Hrana kojoj je prošao rok trajanja je jelovnik sa štamparskom greškom. I Vuka Karadžića je pre smrti ćirilice bolela noga. Najbolji među nama su oni koji nisu sa nama. Pobedu smo proslavili sa tri prsta. Ostale je odnela pašteta. Nije imao nikog svog u bolnici, nije nikom dao mito, on dakle spada u osobe zaražene retkim bolestima. Prdež je gladnima aromaterapija. Batina ima dva kraja, radi ravnopravnosti polova u braku. U vašim memoarima krvi ima samo do kolena. Izgleda da niste dovoljno koristili istorijsku građu. Dinar može da pada koliko hoće, ali zbog jednog dinara na pločniku Srbin se sa...

Nije on plagijator, već nije informisan da su ljudi i pre njega nešto pisali! Znamo mi šta se iza brda valja. Belo! Mi nećemo propasti kao Grčka. Smislićemo neki originalniji scenario! Ja sam građanin Evrope. Zadnja pošta Srbija! Svaki drugi radi za policiju, a oni prvi su stalno zaposleni! Ukinuli smo vojsku, tako da je sada svaki Srbin oružana formacija za sebe! Bio je primoran da primi mito, jer je obećao ženi da će da joj kupi bundu!

Izveo sam je u bioskop, jer sam primetio da se ona najbolje opušta u mraku! Ukrao je knjigu u samoposluzi. Odmah su ga poslali u ludnicu! Kad izmisle posne čvarke, odmah prelazim u vegeterijance! Turistička ponuda Srbije je bogata. Mi strancima nudimo sve i svašta! Mi  izuzetno brzo napredujemo. Još nismo ni ušli u EU, a već dobijamo poslednje opomene pred isključenje! Moj komšija se picnuo. Leži u kovčegu u svečanom odelu!