Ako je Amerika otkrivena jer nije otkrivena Kina, pa i ja
mogu da otkrijem nešto ako ne otkrijem Finsku. Ima pun mesec da se ovde rvem sa
jednom Frojdovom knjigom i njegovim baljezganjem o potisnutim željama. Iako
povremeno gubim strpljenje, ne mogu da je ostavim. U Helsinkiju mi je tako kako
je: ovde je „manje dobro za ljude, bolje je za automate“. Sve je prividno
uređeno, ljudi su opsednuti svim i svačim, gotovo hladni. I ovo je, rekla bih
onim tvojim jezikom, samo moje finsko poglavlje. Ti znaš da ja ovamo nisam
htela, ali diplomatija je lutrijski bubanj. Po dolasku u Helsinki Milan je
radom i osmesima uspeo da nađe put do ljudi, hteo bi da pomogne toj jebenoj
zemlji, da uveze bar kajmak.
U Milanu ovde vide kosmopolitu, govori pet jezika, a ja
vidim jadnika u zamci usranih evropskih vrednosti. Kako provodim vreme? Sve me
nekako pritiska i jedva da sam u stanju da se nasmejem. Bavim se poslovima koje
Milan ne stigne da privede kraju.Trudim se da komponujem po dva-tri sata
dnevno. Iza mene je prokleta Muzička akademija, pa ne mogu sa svojih četrdeset
i koju sve da bacim u vodu. Retko sednem za klavir samo zbog sviranja, mislim
da smo ga uzalud selili ovamo, zauzima pola dnevne sobe. Deluje lepo kad dođu
„ovi njihovi pingvini“, ali mene čini nervoznom. Ne mogu da se nadive odakle
nama u Srbiji Petrof. Pre neki dan sam računala, ima preko sedamdeset mojih
balada i kojekakvih sranja koja se vrte na radio i TV stanicama. O emitovanju
brine kilavi Savez kompozitora, imaju odeljenje za autorska prava.
Iskreno, volim da se jadam i prepirem u mejlovima,
posebno s tobom - otuda mi onda nagrne smrad uboge zemlje. Sve mi se izmeša,
kao mirisi i ukusi u kineskom restoranu. Tada, nekako, osetim da sam živa, da
me ima i gde me nema. Ovakve misli, kakve mi sada razmenjujemo elektronski,
razmenjivali su ljudi pismima, samo sporije, valjda. I mogu ovako da naklapam,
a da me ne zamori priča: ovo nas obe odvodi u prostore polusveta, u kome sve
ima smisla i kada nema smisla. Tako mora da bude i kada nas izda logika.
Radujem se susretu u Berlinu. Nikada mi nije bilo jasno kako uspevaš uvek da
budeš vesela. Htela bih u sebi da probudim kakav-takav interes za finski
dizajn, i, ne želim nikoga da uvredim, ali sve mi je to nekako sterilno. Tek da
se zabavimo, rekla bih da kod njih ni vaza nije samo vaza.
Ozbiljno, iznenadila si me svojim opažanjem, o tvojoj
Ivani. Ona je, i za mene, bila i ostala miks krutog estete i blago nasilne
osobe. Jeste malo na svoju ruku, to je istina: pametna je iznad proseka, ma do
one stvari. Ta njena „svemirska“ medicina je ozbiljna igra, a pamtim da je
diplomirala za tri i po godine. Ne znam, i iskreno se pitam, kako je ostala
svoja. Ti si joj sestra od tetke, i trebala bi da se bar tebi poverava, da se
ne tegli na kaučima psihijatara. Ako se ne varam, ona ima trideset osam, a nije
se do danas udala. Znam da je imala onih par usoljenih ljubavnika, ali uvek ih
je ocenjivala sa: Nema ovde kape za Rajka. Skoro sam bila u Oslu na seminaru za
negu kerova lutalica i gradnju egzila, i upoznala sam neku Francuskinju koja,
zamisli, poznaje Ivanu. Francuskinjin suprug, inače hirurg, je vodio u Beograd
kao na foto-safari, i upoznale su se na prijemu u ambasadi.
Milan je jutros rano otišao u kancelariju. U kuhinji je
Poljakinja koja nam održava rezidenciju. Ja sam se oko devet izvukla iz
kreveta. Dok sam se obukla i ustala, evo ga jedanaest. Uz kafu sam sela da ti
trunim, imaš na ekranu, u jedanaest i deset. Nije mi trebalo dugo da krenem s
pisanjem. Na sreću, nisam omeđena papirom, pa mogu da trabunjam, a i da brišem:
ne volim da se zapletem, pa posle ne mogu da razmrsim. Ne kori me da sam dugo
odsutna iz Beograda, i ja bih radije sedela tamo u kakvom kafeu. Milan mi veli
da se Ivanin otac Petar, nakon povratka sa odmora, spremao da preda zahtev za
penziju, a sačekalo ga je unapređenje uprave Ministarstva. Ne potcenjuj
diplomatiju, bio je Milanov komentar. Ne, Petar je diplomata od karijere, i
drago mi je za njega, radi mnogo, ali se bojim da tu nema para, jer plate tamo
nisu velike.
Ne dopada mi se što te muči kamen u bubregu, pa ni tvog
tatu prostata, i ne mogu da shvatim da ni ti ni on nećete u bolnicu. To sve
zvuči nekako baš frojdovski sjebano. Za pola sata mi stiže dekoraterka s kojom
moram u ambasadu, menja zavese. Moj unuk, Junior? Tako ga zove Milan, javlja mi
sin iz Johanesburga, da je prohodao, i juri po travnjaku one njihove prekrasne
vile. Spremamo se Milan i ja da odletimo do njih na nedelju,dve. Upozorila sam
skoro sina da pazi da mu dete ne bude ženskaroš, kakav je on. Razgovaram sa
njim i o onim dijamantima. Nekako sa strane, ne bez ironije, on dodaje, i
podbada me, da tamo ima svega, ali da ne sanjam preveliki broj karata.
To da se tvoj bivši muž oženio ne bi trebalo da ti smeta.
I ti si se udala. Dobro je da radi na VMA i da se nada da će postati pukovnik.
Pa, ne treba se ustezati ni da se uzme i kakva alimentacija. Drago mi je što si
sa mojima u vezi. Volim kada na sav glas hvališ moju porodicu kao divnu, a znam
da ne misliš uvek tako. Bojim se da moja majka ne izgleda najbolje, i da su
male šanse da odbaci štap. Ta moja otkačena kuma Jelisaveta, kako si rekla,
jeste mala rospija. Tu se nema šta ni dodati ni oduzeti. Videla sam pre dva
dana da je dala beslovesni intervju, pun lupetanja i nametanja. Ta njena
vezanost za jebenu Akademiju i posvećenost nalaženju tragova Kelta u Srbiji je
iracionalna.
Pominjala si mi kolegenicu Veru, kažeš da si je videla u
dragstoru. Vidi, Vera ima sina koji je diplomirao i postao advokat i lep je
momak, tako da bi valjalo da ga upoznamo sa onom tvojom sestričnom Mirom.
Mislim da je lepa partija.
Nego, da te zabavim: Skoro mi je prijateljica iz Madrida,
koja je radila s majkom u Institutu, poslala skenirano rešenje njene prije,
koje je potpisao dekan fakulteta, koji priji, doktoru i profesoru, nalaže da
izvrši izmenu fotografije u karti za javni prevoz. U obrazloženju dekan veli da
prija, u ispravi koju on treba da potpiše, ima fotografiju, koja odudara od
estetskih principa, tako da se njome ne može služiti u saobraćaju, već samo u
dečjem vrtiću. I pošto imenovana ima
dimenzije zbog kojih ne može da uđe u vrtić, pa čak ni dečiju baštu,
celishodnije je da izmeni fotografiju, pa da zalazi među ljude saobrazno
proporcijama. Upućuje dekan imenovanu da ode kod frizera, manikira, pedikira, a
ukoliko može i kod krojača i tašnera, i prvu fotografsku radnju i uradi ono što
joj se nalaže u dispozitivu, jer nema pravo žalbe. Nisam se skoro tako slatko
smejala. Očigledno je, prija nekome tera inat, a ni dekanov stav nije za bacanje.
Pa Frojd smatra, to sam zapamtila, da je uzrok mentalne
bolest psihološko stanje pacijenta.
Izgleda da mi je danas ovde neki toplo-hladno dan. Upravo mi je iz banke
stigla poruka o uplati autorskih honorara po osnovu prava mehaničke
reprodukcije, ružnog li izraza, za proteklu godinu. Taj honorar se obračunava
iz evidencije i podataka producenata nosača zvuka i prodaje istih u prethodnoj
godini. Pa, i nije u pitanju mala suma, obradovali su me. Mogla bi da padne
jedna haljina kod Diora, a htela bih i tebe nečim da iznenadim. Moram da idem.
Evo mi dekoraterke, da je samo vidiš. Pisaću ti. Puno pozdravi Ivanu, i vidi da
nađe kakvog ko ima kapu za Rajka.
Нема коментара:
Постави коментар