paradoks

Da li će neko biti kameleon ili ne, odlučuju nijanse. On nije od onih koji misli samo na sebe. Uvek prvo nahrani svoj ego. Moj kum nikad ne konzumira alkohol na prazan stomak. Pre toga uvek popije par piva! Svi su protiv mene u kući. To mi već liči na udruženi zločinački poduhvat. Prestali su da nas bombarduju onog trenutka, kad su shvatili da nam ne mogu ništa. Crnogorci nisu lenji, već nisu licencirani za rad. Bombardovanje NATO alijanse je prestalo onog trenutka, kad smo mi proglasili pobedu. Ratne zločine su činili s verom u boga i otadžbinu, tako da im je sve oprošteno. Potonule su mu sve lađe. U alkoholu! Na Balkanu je uvek bilo krvi do kolena. To nam je u krvi. U građanskom ratu nema pobednika, tako da su sve sukobljene strane sportski podnele poraz. Da ne bismo gajili iluzije da nada poslednja umire, mi smo je odmah sahranili. Ja pazim šta govorim, pa sve to lepo zapišem. Ja nisam lud kao što izgledam. Izgled vara.

Život bih dao za otadžbinu, ali me je ona preduhitrila. I muškarci mogu da idu na porođajno odsustvo. Ako su muškarci! Moja baka je žena naprednih shvatanja. Beli luk iznad vrata  ne sme da bude GMO. Greše svi koji tvrde da smo mi pameti rekli zbogom. Mi se pozdravljamo sa ćao. Ne znajući da li da se opredeli za američku naftu iz škriljaca ili ruski gas, odlučio je da kupi cepanice sibirskog bresta. U politici nema ljubavi. Postoje samo patriotska osećanja i seks između naroda i vlasti. Ratne zločine na našim prostorima su činile sve tri sukobljene strane. Nisam dvadeset godina otputovao nigde, jer ne znam kuda ovo vodi! Tito je rekao istorijsko NE Rusima, a mi danas i Titu i Rusima.

Narod je go, ali carevi ne smeju to da mu kažu. Srbi se najviše plaše promaje. Na bombardovanje smo se navikli. Svi mi koji živimo u ovoj lepoj zemlji, shvatamo koliko je lepota prolazna. Tuđmanu podigli spomenik od poliestera. Lakše ga je oprati. Zgužvao sam novine i njima obrisao prozor. Sad bolje vidim. Policija je sprečila radnike da blokiraju prugu. Što da gube vreme, kad su nam svi vozovi prošli? Pisci ne dobijaju honorare, jer oni nisu plaćeni da pišu ono što se od njih traži. Ostavili smo nešto Srba na Kosovu da nam ga čuvaju. Samo oni mogu da ga paze kao svoje.

"-  Zbogom — rekao je Wayne. — I hvala vama. Wayne je izišao iz trgovine i požurio prema gomili sivih krhotina. Iza gomile, dokle mu je pogled dopirao, protezala su se ravna polja krhotina, smeđa, crna, siva. Ta polja, koja su se pružala do obzorja na sve strane, sastojala su se od izobličenih ruševina zgrada, od razorenih ostataka stabala i finoga bijelog pepela, koji je nekoć bio ljudsko meso i kosti. — Pa — rekao je Wayne u sebi — barem smo dali onoliko koliko smo primili.“                                              Robert Sheckley: Trgovina svjetovima     Treća otvori blindirana vrata i iz blještećeg neona hodnika zakorači u sofisticiranu higijensku prostoriju. Led diode na tavanici se istovremeno uključiše pa utrnuše. Treća ...

Drama jeste loša, ali su zato glumci dobri. Nikako ne možemo da pobedimo sebe, jer ne poznajemo dovoljno protivnika. Nama je teško da s Hrvatima nađemo zajednički jezik, jer se razumemo pre nego i progovorimo. Nije lako raditi u ludnici, jer je to država u državi. Nad nama su izvršili jubilarni genocid. Nisu mogli da zaborave ranije proslave. Izgubio sam posao. Molim poštenog nalazača da ga zadrži i svakog meseca mi šalje koliko može.

Уз помоћ државе решићемо све наше несугласице из прошлости. Ако треба укључиће се и војска. О нашој славној прошлости до сада су нам говорили многи, па би био ред да чујемо и историчаре. Сазнали смо ко је опљачкао Србију. Лопови! Француска је имала само једног Наполеона на власти, а ми много више! Да није трговине људским органима, ниједан део мене никада не би видео света!     У нашем граду човек не може да залута, а ли метак може. Кажу да истина боли. М и још ништа не осећамо...

„Ne spavaš?“, pitala sam majku kada sam se vratila iz pozorišta na Terazijama; volim mjuzikle. Dremala je u fotelji sa pismom tetke Mile na grudima. Promrmljala je da je muči astma. Onda se pridigla i uključila TV. Podigla sam kovertu sa tepiha.              Tetka Mila se iselila u Kanadu davne 1963, u Toronto. Majka je stalno ponavljala da se ni sa kim tada nije valjano oprostila. „ Kao da je utekla “ , rekla je. Ona je starija sestra moje majke i nije se udavala. Kada je otputovala imala je trideset i pet godina i diplomu medicinske sestre. Sada je njoj 87 godina. Nekako nije umela da se odupre nedaćama, pravdala je baka, tatina majka: ispalo je da se nije osvrtala na familiju. U nekoliko pisama koje je napisala za trideset i kusur godina uporno je ponavljala da joj je tamo hladno, ali i dobro i da nema nameru da se ikada vrati.              Pisma koja dolaze p...

SRĐAN V.TEŠIN: SRP I ČEKIĆ E pa ustrelili su te punim pogotkom ustrelili te mala prešli te jednom zasvagda jer tako im se htelo bebice nije šala pogodak pravo u čelo usred tih slatkih laži kojima su ti punili glavu punim te pogotkom zbrisali sebi u slavu                                                     Brus Springstin 1.       Stajao sam kod ulaznih vrata, kao i obično kada bi se u šalter-sali napravila gužva, i propuštao klijente jednog po jednog. Ušla je u banku tačno u podne. Pratio sam komešanje ljudi ispred vrata, pa nisam mogao da vidim momenat kada joj je iz ruke ispao novčanik, jer sam joj bio okrenut leđima. Dok sam joj pomagao da pokupi metalne novčiće, koji su se kotrljali ...

Narod je vođu pozdravio spontanom ovacijama. Bee, beee... Mnogi muškarci plaćaju za seks. Daju ženi celu platu. Interesovanje žena za mene uopšte ne opada. I dalje je ravno nuli. Dao je život za otadžbinu. Bio je patriota jednom, i nikad više! Oni koji ne prodaju veru za večeru, na spavanje odlaze praznog stomaka. Svet se sprda s nama, jer zna da smo mi uvek spremni na šalu. Nas je bombardovalo samo devetnaest zemalja. Neki saveznici su bili opravdano sprečeni.

        Konj je sudbina!        Vlasnik ergele je bio mršav, nizak rastom. Podsećao je na prerano ostarelog dečaka. Pričalo se da je nekad davno bio dobar. Dok je bio džokej. U Italiji. Sada mu je, očigledno, ostalo još samo da prodaje maglu mladim i neostvarenim likovima, onima koji se još traže, skoro uvek uzaludno.          Izabrao sam Horsta . Darja neku neupadljivo sivu,  mirnu kobilu. Poznato je da su gotovo svi pastuvi sivi. Horst je bio potpuno crn. U stvari, imao je malu, jedva vidljivu zelenkastu zvezdastu tačku na čelu.                  Darja, bankarska šalterska službenica koja je dolazila sa mnom na ergelu  u vojnom šancu stare tvrđave, rano, pre posla koji joj je počinjao u devet, nije imala skoro nikakvih problema. Kobila se već posle prvog dana svikla na njenu ruku i poslušno je sledila u ma...

Nas samo jedinstvo može spasiti. Bratstvo je odavno izgubljeno. Vođu slave svi građani, bez obzira na veroispovest. Dobio sam najviše državno odlikovanje od predsednika, ali poklonu se zubi ne gledaju. Buduće generacije će sa velikim poštovanjem govoriti o nama. Mnogi će se čak i krstiti! On je čovek od imena, ugleda i iskustva. Ostatak od 85 odsto čini voda. Prethodna vlast nam nije ništa ostavila. I mi sad to moramo godinama da raščišćavamo. Otkrili smo još jedan spomenik i možemo da kažemo da smo i mi iznenađeni svojim najnovijim otkrićem.

Pišem sjajne aforizme, iako ne pijem, što je samo još jedan dokaz da i ljudi sa izraženim hendikepom postižu sjajne rezultate Volim sve što vole mladi. A naročito mi se sviđa kad pomešam lekove i rakiju. U mojoj kući se zna ko pije a ko plaća. Ja pijem! Galilej i nije bio neki mudrac. Ja sam već posle petog piva ustanovio da se zemlja okreće. Poslednji dinar sam dao na pivo. Nek ide na radost!

Kad smo otvorili Pandorinu kutiju shvatili smo da u njoj nema ničega što već nismo videli. Nije tačno da smo dobro živeli samo dok je deda bio živ. Živeli smo mi od dedine penzije i posle njegove smrti, sve dok nije počeo da se oseća. Pogrešno je uverenje da smo lud narod. Konsultovao sam komšiju Bonapartu o tome, a on mi je rekao: Ne veruj im, brate Karađorđe, sve lažu! Bez pomirenja partizana i četnika nema nama ulaska u Treći svetski rat. Rado ide Srbin u mirovne misije po svetu. Dva ga vuku, a trojica tuku. Mi ne osećamo da živimo bolje, jer se ne  povodimo za  osećanjima.

Kad sam snimio svoj prvi selfi, shvatio sam da foto-šop plače za mnom. Nekad smo bili jedinstveni i složni, sve dok nismo počeli da poštujemo različitosti među nama. Mi ne možemo da izađemo iz krize, jer je ona u nama. Od dedine penzije, ne možemo više da živimo. Moraćemo da ga zaposlimo. Mnogi muškarci obožavaju fudbal i seks. I jedno, i drugo retko  upražnjavaju, ali vole da gledaju! Kad god se napijem, ja mogu svakog da razumem, ali mene niko! Sve žene mog života su se udale za druge. Sve sam ih dobro udomio. U Srbiji ne važe Njutnovi, već Marfijevi zakoni! Moja noga nikad više neće kročiti u kladionicu. Mogu da se kladim u to!

Samo za one koji čitaju moje priče: u najnovijem, majskom broju LETOPISA MATICE SRPSKE objavljeno je "Učenje ptica". www. letopis@maticasrpska.org.rs

Da me nema, život bi mi bio strašno dosadan. Bili smo na radnom doručku. Pod tačkom razno poslužena je večera. Satiričari imaju pune ruke posla, jer imaju vlast kakvu zaslužuju. Policija je zataškala istragu, jer je u pitanju savršen zločin. Ima političara koji nemaju velike ambicije. Oni žive kao mali bogovi. Naši političari se odriču i nacionalnih interesa, samo da građanima bude bolje.                

                      Svakog dana u isto vreme dolazi u trgovački centar i pokretnim stepenicama odlazi u mali restoran na drugom spratu.              Dolazi, bez obzira na vremenske prilike. Uvek je tu između jedanaest i dvanaest pre podne. U restoranu tada ima malo gostiju. Table sa menijem još nisu izmenjene i pokazuju ponudu za doručak. Ona, međutim, ne obraća nimalo pažnje na ispisane vrste jela i cene. Odlazi do police na kojoj su mirisne, sveže oprane bele plasične tacne. Uzima prvu, stavlja na nju nož,viljušku, veliku kašiku a zatim i malu kašiku.           Hoda polako, polako. Veliku kožnu tašnu nosi o levom ramenu. Tašna je ljubičasta i savršeno se slaže sa njenim  baletankama i kaputićem od lana iste boje. Na sebi ima i bež pantalone. Kosa seda, neuredna.      ...

Оштра пера треба забранити.  Могу да повреде нечију сујету. Не разумем зашто се љутите на наше политичаре што лажу и краду?  Па, свако треба да ради оно што најбоље уме! П отпуно су нам очерупали новинарство. Нема више ниједно перо! Па, шта и ако изумремо као народ?!  То ће нам бити тек први пут! Наш понос је неуништив.  Бацали смо га многима под ноге и ништа му није било! П отпуно сам сигуран да он са истим успехом може да управља државом и везаних очију.  Можда и боље! Послали смо у свет слику модерне Србије. То је слика без тона. Зашто смо почели да пишамо у гаће? Зато што нам бране да пишамо уз ветар! Hаш народ одувек има одличан секс, али му фали љубав. Па, не може ни отаџбина баш све да му пружи!

Kolika je Srbija danas? Kartu čitaj, a seljaka pitaj! Prošle godine sam ga podmitio, a danas opet. Jednom policajac, uvek policajac. Mi umemo da izaberemo između dobra i zla. Uvek izaberemo manje zlo. Molba za pomilovanje okorelog kriminalca je stigla kasno. Sud ga je već pomilovao. Ključni ministri ostaju u vladi. Da ne bi bili iza brave. Spreman je da da i život za vođu. Kud ide tele, neka ide i uže!

Ono što je ženi dodatno davalo atribut božanskog, bila je činjenica da joj menstrualni ciklus traje 28 dana; baš onoliko koliko traje i lunarni ciklus. Zbog toga je boginja-majka bila i boginja Meseca a kalendar se određivao primarno prema menama Meseca. Žene dakle podsvesno znaju da je menstrualna krv moćnija od krvi bilo koje podnešene žrtve u ritualima koji to zahtevaju.                                                                                                                   Robert Grevs           Autobus je stizao u deset i pet. Bio je to ustaljeni red vožnje. Od fabrike za izradu radnih odela, zaštitnih cipela, rukavica, maski za prskanje,...

Ja nisam rođen za političara. Mene bi odmah uhvatili. Ako treba izginućemo do poslednjeg, tako da nam je svaki čovek potreban. Potpisao se palcem. Po otisku prsta, vidi se da je to ćirilica. Situacija je sve gora i gora, sa tendencijom daljeg poboljšanja. Imamo više banaka, nego fabrika. Nama je ekologija na prvom mestu. Jedna lasta ne čini proleće. Zbog toga smo morali da je ubijemo. Deda ubio babu sekirom. Bez starca nema udarca! Ja se kao pisac ograđujem od nekih svojih aforizama, jer sam u njima iznosio svoje lične stavove.

Kаd je hteo dа sebi prereže vrаt, tresle su mu se ruke, pа se umesto togа izmаsаkrirаo. Ubili su gа ispred kućnog prаgа. Nemа rаjа bez rodnogа krаjа. Sаmoubicа je čovek koji je nа put od kolevke do grobа, krenuo prečicom. Dajte osuđeniku na smrt omču. Da posle ne ispadne da nije imao drugog izbora. Alo, zombi?! Gde se nаlаze prostorije društvа mrtvih pesnikа? Pred dželаtа je izаšаo potpuno smiren. On je bio jedаn od onih ljudi koji nikаdа ne gube glаvu.

                    Deda i baba su bili jako stari. Stalno su poboljevali, trebalo im je uvek nabavljati kojekakve lekarije. Sreća, pa je tata bio službenik u seoskoj ambulanti. Pitao je prijatelja doktora za savet. Doktor je rekao da će ih pregledati. I  došao je jednog dana na ručak i pregledao celu porodicu. Ne sećam se šta je rekao za sestru, ali za mene je rekao da sam suviše osetljiv i da bi trebalo da me čuvaju od frasa.                        Pregledao je detaljno i babu i dedu. Samo je vrteo glavom. Oni su, rekao je posle mami i tati, otpisani. Pripremite se na najgore.           I tako su mama i tata počeli da se pripremaju za dedinu i babinu smrt. Ali, činili su sve da deka i baka to ne primete. Tata je od sledeće dve - tri plate, na kredit, kupio mrtvačke sandu...

У вину је истина. А истина је да ја тренутно не знам где се налазим. Дотакао сам дно живота. И то из првог покушаја! Oбдукција је показала да више немамо чега да се плашимо. До јуче су нас преводили жедне преко воде. Сад нас даве! Бродолом је завршен, али се културно уметнички програм не прекида. Почиње потоп! Србија је земља промена. Час смо у палеозоику, час у мезозоику.

Sud je uzeo u obzir sve činjenice, a neke su i naknadno dodate. Zidaćemo kule od karata, Skadar na Bojani, čardak ni na nebu ni na zemlji i Beograd na vodi. Zaposlićemo našu kompletnu građevinsku operativu. Izborio se za svoje  parče hleba. Šteta, što je samo jedno dnevno. Izgubila je nevinost sa mnom. Ja sam joj bio jedan od prvih. Optuženi ima alibi, ali trenutno ne može da se seti gde mu je. Kupio sam  najnoviji model frižidera srpske proizvodnje. Stalno je prazan. 

Ovi su vredniji od Drakule! Drakula je ljudima samo noću sisao krv. Vlada je u nezgodno vreme zatražila da zbijemo redove. Baš sada kad nemamo ni gaće. Bumerang se ugleda na našu omladinu. I on nam se više ne vraća. Javna reč ima težinu! Teško onome ko javno kritikuje ljude sa vlasti. Ovde se ne prodaju ljudski organi. Ali, državni su postigli lepu cenu. Svi svedoci su zaštićeni. Bez zaštite je samo narod.

Žalio sam se upravi vodovoda i kanalizacije. Jedino su  mi iz kanalizacije odgovorili. Rekli su: jedi govna! Mi smo gostoljubiv narod, ali okupator bi trebalo da zna da je svakog gosta tri veka dosta. U našim školama deca uče istoriju bolesti vladara. Ko poslednji izađe, neće morati da ugasi svetlo. Ovde nema svetla. Da li će sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj? Hoće, nisu se promenili uslovi. Nebeski narod ne odlazi u pakao, jer posle ovoga sve je raj. Prazne puške se plaše dvojica: načelnik srpskog generalštaba i narod. Petak je vreme za metak, ali nama su svi dani isti. Nekad su srpske zemlje bile tamo gde su srpski grobovi, a onda se to okrenulo.

Književna radionica Rašić iz Beograda upravo je objavila knjigu priča  "Elvira je sanjala" Vladimira Bulatovića, stalnog saradnika „ Paradoksa“. Oštra i precizna, napisana u najboljoj pripovedačkoj tradiciji, ovo je knjiga  o usamljenosti, introspekciji, bizarnosti ljudskih odnosa, komunikaciji i njenoj ceni.