SRĐAN V.TEŠIN: SRP I ČEKIĆ
E pa ustrelili su te punim pogotkom ustrelili te mala
prešli te jednom zasvagda jer tako im se htelo
bebice nije šala
pogodak pravo u čelo
usred tih slatkih laži kojima su ti punili glavu
punim te pogotkom zbrisali sebi u slavu
Brus Springstin
1.
Stajao sam kod ulaznih vrata, kao i
obično kada bi se u šalter-sali napravila gužva, i propuštao klijente jednog po
jednog. Ušla je u banku tačno u podne. Pratio sam komešanje ljudi ispred vrata,
pa nisam mogao da vidim momenat kada joj je iz ruke ispao novčanik, jer sam joj
bio okrenut leđima. Dok sam joj pomagao da pokupi metalne novčiće, koji su se
kotrljali mermernim podom na sve strane, ona je ustala, prišla vratima, zbacila
sa sebe bež kišni mantil i vezala levu ruku policijskim lisicama za
aluminijumski rukohvat. Bio sam potpuno zatečen njenom golotinjom. To što je u
ispruženoj ruci držala pištolj i nišanila u mene bilo mi je manje čudno od
činjenice da joj je međunožje bilo
obojeno u jarko crveno. Još čudnije od svega je bilo to što su joj stidne dlake
bie obrijane tako da prikazuju srp i čekić.
2.
Službenici i klijenti su je primetili tek
kada je reski zvuk pucnja odjeknuo bankom. U prvom mahu sam pomislio da je
pucala u mene, te sam se, i dalje klećeći, prestrašeno pipao po telu i tražio
rupu od metka. Desetak ljudi koji su dotad mirno čekali u redovima ispred
šaltera, posakrivali su se, pribijeni jedan uz drugog, iza stubova i reklamnih
panoa.
Sigurnosni alarm se uključio u momentu
kada je počela da uzvikuje parole od kojih sam zapamtio samo dve: „Okupirajmo
Mars!“ i „Banke pljačkaju radnike!“ Nisam mogao da ne primetim ironiju.
Ekstremna politička aktivistkinja s Marsa, sa fazoniranim srpom i čekićem na
crvenom mufu i tetovažama Marksa, Engelsa, Lenjina i Če Gevare, vitlala je
pištoljem pred mojim očima, u banci u kojoj, kao pripadnik privatnog
obezbeđenja, zarađujem minimalac, radeći za posredničku agenciju koja angažuje
uslužnu radnu snagu. Koliko sam mogao u nesnosnoj buci da razaberem njene reči,
to što je govorila imalo je smisla. Sve mi je to bilo jasno kao dan, jer sam
trpeo nepravdu i osećao je svakodnevno na svojoj koži. Bila je sasvim u pravu:
potlačeni i siromašni moraju nešto da preduzmu.
3.
Izvukao sam munjevito službeni pištolj,
repetirao i upucao je u čelo. Skljokala se na pod niz okrvavljeno staklo
ulaznih vrata. Ruka joj je ostala da visi zakačena lisicama za rukohvat vrata.
Da li je samo meni, nesvršenom studentu istorije umetnosti, ova scena ličila na
onu slavnu sliku revolucionarke koja, sa uzdignutim stegom u jednoj i puškom u
drugoj ruci, predvodi juriš?
4.
Dobio sam povećanje plate i prebačen sam
na bolje radno mesto. Štaviše, agencija me je, o svom trošku, poslala na obuku
za instruktora rukovanja vatrenim oružjem.
Zaista je bila u pravu. Isplati se borba
za svoju stvar.
(Preuzeto iz knjige Srđana V. Tešina "Priče s Marsa", Arhipelag, Beograd, 2015.)
Нема коментара:
Постави коментар