paradoks

Kod nas su demokratske promene morale da budu kozmetičke. Inače ne bi ni na šta ličile. Srbiji je mesto na zapadu, jer je Srbija tamo gde su srpski grobovi. Nema toga na svetu kome se mi nismo izvinili. Ako ima, ja se izvinjavam! Mala crna haljina i beli biseri su kao crna košulja i fašizam. Nikada ne izlaze iz mode! Nije tačno da ne znamo gde nam je dupe a gde nam je glava. Glava nam je tamo gde je njihovo dupe. Još ima ljudi koji u srcu nose veliku Srbiju. Ali, to su ljudi sa bolesnim srcem. Zašto se i nama, kao što se to čini gluvonemima, ne kaže o čemu se zapravo govori u tv vestima?

Ako nas bilo ko napadne, mi ćemo se odmah predati. To je naše tajno oružje. Srbija je naša zajednička kuća. A zna se kako se o zajedničkim prostorijama  brinu stanari! Kultura pripada svima, ali ovde se niko baš ne otima za svoj deo. Nagrađeni pisac je omalovažio predsednika, iako ga ovaj ne zna, pa čak ni knjige ne čita. Oni koji su na vlast došli prevarom, neće se prevariti da sami odu sa nje. Lutka sa naslovne strane je lutka na koncu.

Ne razumem zašto je kod nas kriminal bolje organizovan nego država, a vode ih isti ljudi?! Poštenje mi ovde više nije potrebno. Zato sam ga i prodao. Carinici najbrže ostvaruju svoje želje. Dovoljno je da zažmure i želja će im se ispuniti! Ne može nas svako da pravi budalama. Samo izabrani! Dosta smo ponižavali sami sebe. Treba i drugima dati šansu! Nisam stalno zaposlen u policiji. Ja sam honorarni saradnik. Boravak na vlasti ne leči komplekse, ali ublažava simptome!

Sasvim je na mestu da vlast nudi milione, kamione i avione, jer bez toga nema za nju provizije. Niste naučili da obuzdavate ni tokove reka, a hteli biste da kontrolišete tokove novca. Najbolje je da se vratimo na početak priče, pa neka je svako izmisli za sebe. Naša zemlja biće svedena na pravu meru tek kad budu mogli da je gurnu pod tepih. Evropska unija bi trebala da koristi iskustvo  raspada Jugoslavije. To je poglavlje koje bismo mi njoj mogli da otvorimo. Isto je brojati glasove i brojati novac, ako znaš šta je tu tvoje. Ja sam za promenu sistema glasanja. Ja bih pošao od toga da je svaka glava prazna glasačka kutija. Spreman sam da odvajam od usta za kulturu. Na primer, ne moram da perem zube. Kod nas siromaštvo uzima sve više maha, ali teši nas da se bar neko razmahao. Kad vidim ko sve ide na molitveni doručak, dođe mi samo da klanjam. Genije je u meni prestao davno da čuči. Još od kada se posrao. Sramota me je da...

Kiklop je imao samo jedno oko. Polovično je ispunjavao uslov  za vođu. Sad je predizborna kampanja i mora da se laže. Ali kad prođu izbori opet će moći i da se krade. Kod nas zidova ima dosta, ali nema dovoljno krovova. Okupirani smo demokratskim promenama. Koliko Srbija još mora da se smanji da bi dostigla dimenzije standardnog kaznenog prostora? Sve je manje samoubistava. Ljudi više neće da dižu ruke nizašta! Svi smo mi Srbi. Čak i oni koji najgrlatije tvrde da su to. Dok su svi drugi bili u ropstvu, mi smo se pet stotina godina hajdučki borili protiv  zavojevača. Srbi i Hrvati bi trebalo da zaborave ono što se dogodilo i da veruju da se to što se dogodilo nikada nije dogodilo i da se nadaju da se nikada neće dogoditi to što će se dogoditi.

Napolju je pljuštalo. Prljava podunavska košava im je u lice donosila miris truleži iz kafića i taverni, loših kanalizacionih spojeva u asfaltiranoj utrobi starog gradskog jezgra. Nemoj da me stalno držiš za ruku – reče Teodora kad su se staklena automatska vrata hipermarketa zatvorila za njima. On se trže. Osećao se kao da ga je ponovo gađala nožem. Bio je to tup kuhinjski nož. Nije bilo tako davno. U snu je bilo. Kad joj je ispričao, naterala ga je  da pogleda u sanovnik. Pisalo je: ukucajte ključnu reč vašeg sna. Ukucao je: nož. I dobio, kao što je i očekivao, sasvim zamagljeno, difuzno i apatično tumačenje: „ Srljate u opasnost Oštriti nož- svađa i parnica Poseći se nožem- žalost Ubosti nekoga nožem- seksualna napetost.“ Ha, pomisli, seksualna napetost ili žalost... A možda i jedno i drugo? Izaberi, rekla mu je mirno, ravnodušno, stameno. Ko će ga znati? – rekao je plašeći se da bira. Kad god bi između njih narastalo to što se u sanovniku tako n...

Žao mi je Šeron Stoun. Po svemu sudeći nikad neće imati priliku da me upozna. Bosna će biti podeljena po principu, uzmi ago koliko ti drago. Pun pogodak je kad se u aforizmu prepoznaju i predednik i premijer. I tako ubiješ dve muve jednim udarcem.                                                                             Šta sveće? Palio je taj i čitave crkve! Uvek kad se rešava pitanje života ili smrti, mi imamo preča posla. Od nas niko ne traži da priznamo Kosovo. To je naše neotuđivo pravo, u koje niko ne sme da se meša. Sami smo sebe pobedili. Nismo dozvolili da izgubimo...

Veličina nije bitna. Otuda kod nas toliko velikana. Tim koji dobija ne treba menjati. I tako su se članovi vlade nafatirali. Na svečanom koktelu vrh  države pije da je zaboravi. Zagovornike velike Srbije potrebno je stalno držati pod lupom. Predsednik je potpisao sporazum sa NATO paktom. A što ne bi? Ima vremena, a ima i penkalo! Vlada Srbije vodi politiku otvorenih vrata. Dok svi ne izađemo. Svako ima pravo da misli što želi, ali jedno su želje a drugo mogućnosti. Mi ne samo da vezujemo konja gde gazda kaže, nego i sebe. Protestni skup je prošao  bez incidenata. Svako je nastavio po svom.

U Srbiji nema male bare sa puno krokodila. Samo mala bara. O svemu je potrebno razmišljati hladne glave. Zato opozicionarima i seku glave! Više uopšte ne čačkamo mečku. Samo je rađamo. Vladajuća garnitura je sigurni pobednik na izborima. Kako bi kockari rekli, to je sigurica. Predavanja nam drže najgori đaci. Oni znaju bolje od nas kako se predaje. Dvaput su slušali predavanje u školi. NATO pakt nam je potreban da bi čuvao Srbe na srpskoj zemlji koju nam je oteo. U budućnosti će opstati samo stari, dobri zanati. Politika i prostitucija. Na sledećim izborima podržaću mlade i pametne Srbe. Mislim, na sledećim američkim izborima. Ima li igde života osim na Zemlji? Golim okom se vidi da nema. Ko nije nakraj srca, duže će živeti. Šta ti vredi što voliš sve žene, kad te nijedna ne voli?!

Trenutno samo kukavice beže iz Srbije, ali, čim skupe malo hrabrosti, otići će i ostali odavde! Formula uspeha dobija se mućkanjem. Istorija koja je pisana krvlju, samo krvlju može i da se obriše! Vodeni topovi su najbolje sredstvo za čišćenje ulica! Dugo je ovde važila krilatica: "Srbija se umirit ne može", a onda se u apotekama pojavio bensedin... Činjenica je da svi lažu, a istorija je zasnovana samo na činjenicama. Istekla mu je dozvola za bavljenje kriminalom. Mora otići u policiju ili opštinu da je produži.

Ničija nije gorela do zore, a i mi smo nešto ufitiljili. Celu Srbiju treba decentralizovati. U Beograd. Doušnik je spoljni saradnik za ispitivanje javnog mnenja. Zabranjeno je dizati ruku na decu, a nije zabranjeno dići ruke od njih. Dužnost svakog ljudskog bića je da bude čovek, ali to mnogima ne uspeva jer zahteva natčovečanske napore. Zbunjuju me gej svadbe. Ko je tu sa mladine strane? Imam pametan mobilni telefon. Kad zove moja žena, on odgovara da nisam u kafani.

Nas ne treba niko da vodi u bolji život. Toliko su nas vodili tamo, da put znamo napamet. Penzioneri su zaustavili propadanje Srbije. Propali su umesto nje. Našeg predsednika je pohvalila čak i engleska kraljica, a to nije mala stvar ako se zna da su naše vlade tradicionalno završavale u Londonu. Nije najstrašnije što smo izgubili kompas, nego što ne znamo šta s njim ako ga slučajno nađemo. Najvažnija lekcija iz istorije je da Srbin ne mora da bude prisutan  na svakom njenom času. Zaboravili smo svoje poreklo, a onda nas je vlast podsetila da potičemo od majmuna. Uvodi se novo računanje vremena: pre Hrista, posle Hrista i za vreme naše vladavine. Nije tačno da je ovo dno dna. Mi i dalje gubimo tlo pod nogama. Oni koji tvrde da će i ovde uskoro da svane, videće svoje dobro jutro.

Imamo najviše paranoika po glavi stanovnika. Tačan broj im se međutim ne zna, jer su neki stekli imunitet. U ratu svako živ može da bude dobrovoljni davalac krvi. Obećao sam komšiji da ću mu zapaliti kuću. Opet se pokazalo da nema  efikasnije metode od tople ljudske reči. Da nije bilo provalije ko zna koliko bi nas još unazađivali! Nakon što sam koknuo đubre, strpao sam ga u plastičnu vreću. Biram da recikliram.

Sve je više onih koji ne vide bolju budućnost. Progledali su. U tunelu usred mraka, život ima i svoju svetliju stranu. Samo je treba pronaći. Mi branimo Srbe i tamo gde ih  nema i gde ih nikad više neće biti. Za svaki slučaj. Biti pesimista i biti u pravu je u Srbiji čista sigurica. Nema tih para zbog kojih bi ona snimila pornić, ali će ipak prvo da pita mamu. On piše sve bolje i bolje aforizme. Nikako da se opameti. Ceo život biti rđa od čoveka, može samo onaj koji ima čeličnu volju.

Dan državnosti Srbije na Guglu je danas predstavljen slikom Đavolje varoši.

Pametni su odlično rangirani u našem društvu. Samo su još budale ispred njih! Našoj propasti nisu svi političari jednako doprineli. Svako prema svojim mogućnostima! Pa, šta ako građani nemaju para da prežive mesec?! Neka prežive pola, a pola neka ostave za drugi put! Ne bih ja non-stop pišao uz vetar da mi vremenski uslovi ne idu na ruku! Srbi možda i mogu da pobede sebe, ali samo pod tuđom zastavom!

Seksualno opredeljenje je lična stvar, osim kad neko odluči da trpa ceo narod. Moj problem je što nisam ni za Ameriku ni za Ruse, a u Srbiji ne smem da kažem za koga ću da glasam. Kad smo propuzali, shvatii smo da je to mali korak za čovečanstvo, ali veliki za čoveka. Ako da Bog da se svi hrišćani ujedine, onda u Boga neće verovati jedino popovi. Često parkiram na mestu za invalide. Ovde se već dugo tako osećam. Držali bismo se mi saveta: pamet u glavu, ali mnogo smo pametni, tako da ta količina jednostavno ne može u glavu. Moje političke prognoze se ostvaruju iz dana u dan. Nema padavina.

Premijer će lično prodavati avionske karte za Njujork. Ko  takvu ponudu  da odbije i ne zbriše iz Srbije?! Amerika u malim državama sprovodi meku okupaciju, ali mi  više volimo one duge, od 500 godina. Oni koji su nas bombardovali,  prilikom dolaska u Srbiju s pravom tvrde da  se nešto pokrenulo. To se mrtvi okreću u grobu. Oni koji su nas bombardovali, ponovo su u Beogradu. Videli svetlo pa navratili. Ponekad je potrebno da ljudi stave  prst na čelo i zapitaju se ko nam je na čelu. Otišao sam u prirodu. Vraćam se čim obavim nuždu. Znam da je ovo jedan od važnih dana za našu zemlju, ali ne mogu da se setim da li je  petak ili ponedeljak? Premijer danas neće ništa raditi za našu dobrobit, jer ima goste iz Amerike. Zaplenjena je veća količina tableta za potenciju, jer je u ovako osetljivom trenutku svako dizanje sumnjivo.

Otkad živim pasjim životom, počeo sam da zapišavam svoju teritoriju. Oborila me je s nogu. Naletela je na mene biciklom. Jedan zabrinuti i začuđeni čitalac se pita: kako to da Šekspir nije nobelovac? Žiri nije imao kud. Nagradio je stvarno najbolju knjigu.    Batina je izašla iz raja da bi pomogla sprovođenje demokratskih promena. Ne treba se više vraćati u istoriju, jer se može ispostaviti da su i Srbi nekad bili Srbi, što nas vodi u čist nacionalizam. Vlada je ove godine napravilo toliko kilometara auto – puta, da ga prosečan građanin jedva prepešači za sat vremena. Gde bi mi bio kraj kad bih sve znao. Bio bih portir u nekoj dobroj firmi.

Ubica je pobegao sa mesta zločina i tako stekao nedostižnu prednost. Ne možemo da se oslonimo na razum, ali se još jednom pokazalo da koga nema bez njega se može. Tek kada sam shvatio da radim kao magarac, saznao sam da su mi ugrožena ljudska prava. Ne umire se u Srbiji od gladi. Tradicija je pokazala da se sa tim uspešno živi. Ispucao sam ceo šanžer u neku budalu. To me je malo poremetilo, ali sam na taj način uspeo da sačuvam unutrašnji mir. Tek kada sam shvatio da sam malo skrenuo u glavi je nastala opšta ludnica.

Političari obećavaju silazak u narod. Nismo mislili da toliko nisko mogu da padnu. Građani ni od ovih izbora neće imati nikakve koristi. Opet će živeti bolje. Građani Srbije koji ne navijaju ni za koga osim za svoj stomak, stalno gube bitke. Mi smo se obavezali da prihvatamo međunarodni sud pravde i toga se držimo kao pijan plota. Srce nam je na istoku, a glava na zapadu. Ovde obavljamo još samo fiziološke potrebe. Ja ni o čemu ne razmišljam. Neću da mislim posle šta mi je to trebalo. Srbija je suviše mala da bi imala dve autonomne pokrajine, od kojih jednu nema. Nacije su stasale u 19 veku a na Balkanu su već u 21 veku počele da puze. Srbi u Vojvodini su u većini, a to je ono što brine kad se govori o otcepljenu.

Beograd, 8. februara 2016. – Praznici su prilika da onima koje volimo poklonimo najbolje. Imate izbor. Arhipelag za članove Kluba čitalaca Arhipelag ili za one koji će to postati u narednim danima organizuje od 9. do 14. februara Specijalnu akciju Dvanaest velikih priča o ljubavi. Specijalna akcija podrazumeva sajamske cene i posebne popuste od 40 do 55% na knjige koje donose dvanaest velikih priča o ljubavi. Posebna nagrada za čitaoce jeste bonus knjiga – kratki roman Vi ćete, dakle, razumeti Klaudija Magrisa kojom će biti nagrađen svaki čitalac koji od Kluba čitalaca Arhipelag poruči jednu od dvanaest knjiga iz ove akcije. Popust možete ostvariti u: Klubu čitalaca Arhipelag (Terazije 29/II), svakog radnog dana od 9 do 17 časova pouzećem bilo gde u Srbiji gde ste Vi ili oni koje volite (posredstvom sajta www.arhipelag.rs) Mihajlo Pantić Ako je to ljubav / puna cena: 836 din. / cena u akciji: 493 din. Jelena Lengold Pretesteriši me / puna cena: 825 din. / ...

U Srbiji je sve više novokomponovane sirotinje. Nije on običan šalabajzer. On je šef poslaničkog kluba. Nikako ne uspevam da završim misao, jer me već godinama stalno prekidaju. Za razliku od mame koja je trudna, tata ima pivski stomak. Spremni smo da potpišemo mir, kao zapete puške. Jaja su na akciji. Za ostalo morate da pitate gazdu. Opet sam izgubio na kladionici. Tako da se njihov dug prema meni sve više gomila.

1389 . godine je izgledalo da smo izgubili Kosovo, srećom brzo smo ga povratili poslednjih godina. Istina je bila gola. Zato su je silovali. Kakva je zemlja Srbija? Lepa, do bola! Bio je to viđenji građanin, pa je policija neprestano motrila na njega. Poboljšali smo uslove života u zemlji. Konačno više ljudi odlazi iz nje nego pod nju. Braćo, ja sam slep – prizna najzad Vođa – ali gde vama behu oči kad ste me birali?

Pre malo više od tri meseca podneo sam zahtev za penzionisanje. Zaposlio sam se u novosadskom radiju 1. februara 1975. godine i radio u gradskoj hronici kao novinar potrčko do avgusta sledeće godine. To pamtim vrlo dobro, jer mi je krajem jula umro otac a ja sam samo nekoliko dana potom otišao na odsluženje vojnog roka. Pisao sam nešto o tome u priči „Peto godišnje doba“, priči koju sam najpre objavio na svom blogu „Paradoks“, izbrisao jer me je gušila iz neobjašnjivih razloga, pa je zatim malo prepravio i ponovo objavio na blogu pod drugim nazivom. Ipak, nisam je uvrstio ni u jednu od svojih knjiga priča. Otada je, eto, prošlo četiri decenije. Posle mnogih i dugih ophajavanja po kancelarijama poreske uprave, socijalnog i raznih komisija, skupio sam, po sopstvenoj računici, dokaze o punom radnom veku. Četrdeset godina je, za sada, dovoljno za penziju. Premda starosni uslov još nisam ispunio, odlučio sam da idem u mirovinu. Ali i da nastavim da radim. Da ne potonem u čamot...