Nas ne treba niko da vodi u bolji život. Toliko su nas vodili tamo, da put znamo napamet.
Penzioneri su zaustavili propadanje Srbije. Propali
su umesto nje.
Našeg predsednika je pohvalila čak i engleska
kraljica, a to nije mala stvar ako se zna da su naše vlade tradicionalno
završavale u Londonu.
Nije najstrašnije što smo izgubili kompas, nego što
ne znamo šta s njim ako ga slučajno nađemo.
Najvažnija lekcija iz istorije je da Srbin ne mora
da bude prisutan na svakom njenom času.
Zaboravili smo svoje poreklo, a onda nas je vlast
podsetila da potičemo od majmuna.
Uvodi se novo računanje vremena: pre Hrista, posle
Hrista i za vreme naše vladavine.
Nije tačno da je ovo dno dna. Mi i dalje gubimo tlo
pod nogama.
Oni koji tvrde da će i ovde uskoro da svane, videće
svoje dobro jutro.
Нема коментара:
Постави коментар