уторак, 28. август 2018.
недеља, 26. август 2018.
RATKO DANGUBIĆ: ŠINJEL
izvor: pinterest.com |
Nisam uvek spreman da se svojski bacim na posao pisanja. Tek kada naslutim
da u rečima koje se javljaju ima više lepote nego sam spreman da
priznam, uzmem pero. U tom smislu, spadam među privilegovane pripovedače. Osvedočio sam
se da ljudi posebno vole mitove. Tako delima
klasika, lažni i pravi, mitovi se javljaju u raznim oblicima: kroz ucene, beznađe i obrede. Čitanje je obred koji se za hiljadu godina pretvorio u suprotnost, navodno je rekao Fjodor, dok je lagano sklapao novine u kojima je Gogoljeva novela Šinjel. Kasnije je, da ne bi
drugi njušili taj njegov trag (Dostojevskog), rekao da su razna piskarala izašla iz
Gogoljevog Šinjela. Pročitao sam Šinjel, valjda dva puta, i nemam odnos prema Akakakiju Akakijeviču junaku novele, koje
se trudi da dođe do šinjela, jer mu
se stari raspada. I
taman se, srećnik, dokopa novog šinjela, pokradu ga: i Akakije Akakijevič postaje žrtva ruske zime. I onda
mrtav heroj novele Akakije Akakijevič plaši na ledenom mostu prolaznike, pokušava da im otme
šinjel, sve dok ga ne uzme generalu
koji nije hteo da mu, na
vreme, pomogne. Da ovo
nije napisao Nikolaj
Vasiljevič, preporučio Fjodor Mihjlovič, bila bi ovo surova priča. I sam se trudim da stvorim priču
koja dodiruje šinjel, a kako je moj ujak, heroj u Hitlerovom ratu, kada se,
posle pobede, demobilisao, napravio sebi
od nemačkog šinjela, ko
zna kako ga je stekao, 1947, kaput. Tu je ujdurma, da je ujakov zimski kaput izašao iz nemačkog
šinjela. Nema sumnje da je priča o nemačkom šinjelu
sladunjava, i tera me da je iscepam. Ipak, tu je prokleti zakon pisanja, on se buni, on je uveren da je vredan zakon. To bi trebalo da je kraj priče, i ona umire sa ironijom. Konačno sve zapisujem: hoću da i drugi saznaju
kako se sve izlazi iz šinjela.
субота, 25. август 2018.
четвртак, 23. август 2018.
уторак, 21. август 2018.
BOJAN RAJEVIĆ: BOLJE DA NE ZNAŠ
izvor: pinterest.com |
Iz našeg muzeja se redovno iznose predmeti, tako da u
njemu nema stalnih postavki.
Kakav je to škotski pab ako u njemu nema nijedne suknje?
Mi ovo više ne možemo da trpimo, pa ćemo početi da ga
tolerišemo.
Na Balkanu su se nastanili samo Južni Sloveni. Istočni i
Zapadni nisu, jer nisu mogli da podnesu balkanski primitivizam.
Na crveno slovo se smije gledati televizija jer ona ne
udaljava misli od boga.
Ne mogu ni da se objesim, a da se sav ne zapetljam.
Ne pitaj šta država može da učini za tebe. Bolje je da ne
znaš.
Nikada nisam bio u Madridu i Barseloni. To su za mene
španska sela.
Poltroni nemaju tu sreću da vođu vide svakog dana. Nekad
ih usere, nekad ih ne usere.
Predsjednik svih građana je podijeljena ličnost.
Stigla mi je poruka u 11:11. To znači da neko misli na
mene.
Svi putevi vode u Rim i tako nam otimaju turiste.
Ženama se mnogo ne žuri s mudrošću zrelih godina.
DOBRIVOJE ANTONIĆ: PREPOZNAVANJE
izvor: pinterest.com |
Stigli smo na vrh.
A na vrhu mesta ima samo za jednog.
Kad naši političari odigraju likove Radoja Domanovića,
mogu da pređu kod Laze Lazarevića.
Zakon moćnike ne
sme da prepozna.
Mi nikog ne opterećujemo. Poniremo u slobodnom padu.
Imamo problem sa konekcijom. U prekidu nam je veza sa
stvarnošću.
понедељак, 20. август 2018.
недеља, 19. август 2018.
NINUS NESTOROVIĆ: SVEŽA RIBA
izvor: pinterest.comДодајте натпис |
Na promocije knjiga retko dolaze nezvani gosti. Zvani još
ređe.
Moja žena je kao automobil. I ona u gradu troši više,
nego na otvorenom!
Korov je postao ukrasna biljka.
Dovoljno je da se napiješ, pa da postaneš centar
zbivanja.
I da sve počne da se vrti oko tebe.
To je sveža riba, reče mi konobar.Malopre je isplivala iz
zamrzivača...
Protiv nepismenosti svi ostali narodi se bore samo
rukama.Samo mi moramo i rukama i nogama.
субота, 18. август 2018.
RATKO DANGUBIĆ: KUPRIN
izvor: pinterest.com |
Kupio sam na novosadskom buvljaku, ne znam iz
kojih razloga, kojih nema i za mnoge druge knjige, gotovo za bagatelu, knjigu
A.Kuprina: u njoj su romani (Dvoboj, Jama, Grivna od granata), izdanje NOVOG
POKOLENJA, Beograd , iz 1953, urednik Mira
Alečković, biblioteka EPOHA.
Nekako, samo po sebi, ispade, da ne znam šta da
radim s knjigom, ali mislim da je, sa odabranim, poklonim jednoj od seoskih biblioteka,
u akciji skupljanja knjiga: možda neko dete i zaželi da vidi kako se rađao, u
Rusiji, pre sto godina, komunizam, u vreme drugova Lenjina i Staljina.
Listam
knjigu od zadnje strane, pa saznajem da je redakciju prevoda radio Petar
Mitropan, da je knjigu štampalo preduzeće OMLADINA,
iz Beograda.
Na koricama, s unutrašnje strane, u papirnom džepu, nalazim KARTU
KNJIGE, na kojoj se evidentiraju čitaoci. Na žalost, karton (Biblioteke sindikata metalskih radnika Jugoslavije iz Beograda) je prazan: od 1953. niko
knjigu nije uzeo da čita. Ovo me je, kao čitaoca i pripovedača, prilično
rastužilo, pa otvaram početak prvog romana DVOBOJ,
i čitam Kuprinovu posvetu: ”Makismu
Gorkom s osećanjem iskrenog prijateljstva i dubokog potovanja posvećuje autor
ovu knjigu.”
A sam roman Dvoboj počinje ovako: “Popodnevna obuka u šestoj četi bila je već
pri kraju, i mlađi oficiri sve češće
i nestrpljivije pogeldali su na sat.”
петак, 17. август 2018.
четвртак, 16. август 2018.
уторак, 7. август 2018.
MILAN TODOROV: ODLOMAK IZ NOVOG ROMANA "PRISTANIŠTE"
"Svi znaju da je rat završen i da su dobri momci izgubili..."
Leonard Koen
ilustracija: pinterest.com |
Doktora Mutavdžića sam upoznao u taverni „Udba“ na pristanišnom
keju. Nije bio poput lekara koje sam poznavao. Bio je, pomalo, mimo
sveta. Ništa preterano, više kao neko ko ima krila pa nosi široke košulje
da mu se ništa ne vidi.
Povremeno bismo razmenili koju rečenicu. U stvari, ja bih saslušao
njegov poduži monolog i time se, najčešće, moje učešće u razgovoru
završavalo. Voleo je jake teme i isto takve žene. Kad biste ga, ne daj
bože, pitali kako je, a to zaista nije voleo, odgovarao bi da se oseća kao
riba u vodi. Na podozriv pogled posle takvog odgovora, dodavao je:
„Dišem na škrge.“
Oko ponoći stavio sam pred kardiologa njegov omiljeni Remi
Marten, dupla doza i pitao ga:
„Doktore, da li verujete u boga?“ Ne znam otkud mi to pitanje te
noći. Mogao sam da ga pitam milion drugih stvari i on je mogao da kaže
milion koječega.
„Taman posla“, odmahnuo je rutavom glavom.
„U šta verujete?“
Zamislio se. Zatim čuknuo u čelo čvornovatim kažiprstom. Čekao
sam da nastavi. Gosti su se proredili.
„Razmišljao sam o svim tim stvarima. Nije da nisam.“
Zurio je kroz prozor. Naspram njega proticao je Dunav. Ispod zidina
tvrđave. Bio je smolast i tih kao i uvek na kraju zime.
„Zaključio sam da je naš predak jednog jutra izašao iz pećine i
pogledao u nebo. Bilo je gadno, tmurno, sevale su munje. Ali, to ga nije
obeshrabrilo, jer je njegova glad bila jača od straha. Šunjao se okolinom
dok nije spazio lepu, mladu divokozu. Sagnuo se, dohvatio kamen i razbio
joj glavu.“
„Svi lovci su ubice!“
„Razume se. Međutim, od toga mu je zavisio život.“
„Šta je posle bilo?“
„Posle je lovinu uprtio na leđa i krenuo ka svojoj pećini. Kad je
stigao do ulaza, grom je rasparao nebo. Pećinar je pao na kolena od
straha i ostavio divokozu da visi pred vratima. Kad se, posle nekog
vremena, povratio od straha, pošao je napolje.“
„Pretpostavljam da je koza nestala.“
„Ne. Koza je visila na steni, onako kako je ostavio, samo malo
obibana gradom. Nebo se razvedrilo. Sunce je počelo umilno da greje.
Umilošćen ponuđenom žrtvom, čoveku se rodio bog.“
Zadihao se kao da je trčao dok je držao ovu tiradu.
„Čekajte, profesore, a rođenje Isusa, Marijino bezgrešno začeće,
Josip koji prihvata saznanje da mu je žena trudna i da ne nosi njegovo
dete? Šta ćemo s tim?“
Gleda me belim očima, već starim, jer oči prve ostare na čoveku.
„To nije pravo pitanje.“ Nisam ga sasvim razumeo. Donosim mu
drugu turu.
„Koje je, po vama, profesore, pravo pitanje?“
Gleda me podozrivo. Osmehnuo sam se neodređeno.
„Usraćeš se od straha. Hoćeš da ti kažem?“
Klimam glavom.
„Ne bojiš se da čuješ? Dobro. Onda slušaj. Pravo pitanje je da li je
majka sveta doživela orgazam prilikom bezgrešnog začeća?“ Dobro sam
ga odmerio. Od glave do pete.
„Orgazam pri bezgrešnom začeću! To je suština. Zašto proroci,
mudraci s istoka i sva ta potonja milionska svita govnara od kaluđera,
fratara, opata, monaha, sveštenika, biskupa, vladika, patrijarha, papa i
šta ti ja znam ko sve, ne postavi to pitanje?“ Ćutao sam.
„Prednost duha nad propadljivošću tela nije dovoljno obrazloženje.
Telesni užitak se ne sme zanemariti. Naše telo je sveto telo.“
Bilo je očigledno da ga je piće sve više hvatalo.
„Užitak majke božije koja nam je podarila Spasitelja...“, nastavio
je i na tren zaboravio šta je hteo da kaže.
Nakašljavam se:
„Hm? Da li ga je bilo?“
„Ako nije bilo užitka, onda je to ipak bilo samo silovanje, nasilje,
sramota, bol i sve što prethodi svim gadostima ovog sveta.“ Gasio sam
svetla. Jedno po jedno kao svećice. Sedeli smo u mraku. Kao u pećini. Dve
tamne prilike u tami bistroa bez anđela koji su čuvali svoja stada podalje
od svega i bez silne vojske nebeske i bez istočnika i bilo kakve repate
zvezde na nebu.
Ustao sam, primoravši tako i njega da ustane. Pertle na cipelama
bile su mu razvezane. Imao je šezdeset pet godina, ali je još nosio oklop
ratnika. Solidno je nosio ulubljen čelični oklop starog ratnika i tako trešten
pijan u cipeletinama sa gurtnama koje su ga svaki čas saplitale.
понедељак, 6. август 2018.
недеља, 5. август 2018.
NINUS NESTOROVIĆ: JUNACI
izvor: pinterest.com |
Država neće da troši metke na ološ. Samo na poštene
ljude.
Satiričar je pisac koji retko ubija svoje književne
junake. Mnogo češće oni ubijaju njega.
Neko krade da bi se obogatio, a neko da bi preživeo. Za sada, ovim prvima, mnogo bolje ide...
Demokratija u srbiji ima kratku i tužnu biografiju. Detinjstvo
joj je bilo nesrećno, mladost burna, a starost nije ni dočekala...
Jednostavnije je baviti se politikom, nego kriminalom,
jer lakše je opljačkati državu, nego banku...
Rehabilitovali smo srbe koji su proglašeni za izdajnike
1945. godine. Oni iz 1389. još uvek nisu došli na red...
Uopšte me ne čudi što danas mnogi roditelji u Srbiji više
vole predsednika države od svoje dece, jer ti roditelji, to su ista ona deca
koja su nekad davno više volela druga Tita nego mamu i tatu zajedno...
четвртак, 2. август 2018.
Пријавите се на:
Постови (Atom)