"Svi znaju da je rat završen i da su dobri momci izgubili..."
Leonard Koen
 |
| ilustracija: pinterest.com |
Doktora Mutavdžića sam upoznao u taverni „Udba“ na pristanišnom
keju. Nije bio poput lekara koje sam poznavao. Bio je, pomalo, mimo
sveta. Ništa preterano, više kao neko ko ima krila pa nosi široke košulje
da mu se ništa ne vidi.
Povremeno bismo razmenili koju rečenicu. U stvari, ja bih saslušao
njegov poduži monolog i time se, najčešće, moje učešće u razgovoru
završavalo. Voleo je jake teme i isto takve žene. Kad biste ga, ne daj
bože, pitali kako je, a to zaista nije voleo, odgovarao bi da se oseća kao
riba u vodi. Na podozriv pogled posle takvog odgovora, dodavao je:
„Dišem na škrge.“
Oko ponoći stavio sam pred kardiologa njegov omiljeni Remi
Marten, dupla doza i pitao ga:
„Doktore, da li verujete u boga?“ Ne znam otkud mi to pitanje te
noći. Mogao sam da ga pitam milion drugih stvari i on je mogao da kaže
milion koječega.
„Taman posla“, odmahnuo je rutavom glavom.
„U šta verujete?“
Zamislio se. Zatim čuknuo u čelo čvornovatim kažiprstom. Čekao
sam da nastavi. Gosti su se proredili.
„Razmišljao sam o svim tim stvarima. Nije da nisam.“
Zurio je kroz prozor. Naspram njega proticao je Dunav. Ispod zidina
tvrđave. Bio je smolast i tih kao i uvek na kraju zime.
„Zaključio sam da je naš predak jednog jutra izašao iz pećine i
pogledao u nebo. Bilo je gadno, tmurno, sevale su munje. Ali, to ga nije
obeshrabrilo, jer je njegova glad bila jača od straha. Šunjao se okolinom
dok nije spazio lepu, mladu divokozu. Sagnuo se, dohvatio kamen i razbio
joj glavu.“
„Svi lovci su ubice!“
„Razume se. Međutim, od toga mu je zavisio život.“
„Šta je posle bilo?“
„Posle je lovinu uprtio na leđa i krenuo ka svojoj pećini. Kad je
stigao do ulaza, grom je rasparao nebo. Pećinar je pao na kolena od
straha i ostavio divokozu da visi pred vratima. Kad se, posle nekog
vremena, povratio od straha, pošao je napolje.“
„Pretpostavljam da je koza nestala.“
„Ne. Koza je visila na steni, onako kako je ostavio, samo malo
obibana gradom. Nebo se razvedrilo. Sunce je počelo umilno da greje.
Umilošćen ponuđenom žrtvom, čoveku se rodio bog.“
Zadihao se kao da je trčao dok je držao ovu tiradu.
„Čekajte, profesore, a rođenje Isusa, Marijino bezgrešno začeće,
Josip koji prihvata saznanje da mu je žena trudna i da ne nosi njegovo
dete? Šta ćemo s tim?“
Gleda me belim očima, već starim, jer oči prve ostare na čoveku.
„To nije pravo pitanje.“ Nisam ga sasvim razumeo. Donosim mu
drugu turu.
„Koje je, po vama, profesore, pravo pitanje?“
Gleda me podozrivo. Osmehnuo sam se neodređeno.
„Usraćeš se od straha. Hoćeš da ti kažem?“
Klimam glavom.
„Ne bojiš se da čuješ? Dobro. Onda slušaj. Pravo pitanje je da li je
majka sveta doživela orgazam prilikom bezgrešnog začeća?“ Dobro sam
ga odmerio. Od glave do pete.
„Orgazam pri bezgrešnom začeću! To je suština. Zašto proroci,
mudraci s istoka i sva ta potonja milionska svita govnara od kaluđera,
fratara, opata, monaha, sveštenika, biskupa, vladika, patrijarha, papa i
šta ti ja znam ko sve, ne postavi to pitanje?“ Ćutao sam.
„Prednost duha nad propadljivošću tela nije dovoljno obrazloženje.
Telesni užitak se ne sme zanemariti. Naše telo je sveto telo.“
Bilo je očigledno da ga je piće sve više hvatalo.
„Užitak majke božije koja nam je podarila Spasitelja...“, nastavio
je i na tren zaboravio šta je hteo da kaže.
Nakašljavam se:
„Hm? Da li ga je bilo?“
„Ako nije bilo užitka, onda je to ipak bilo samo silovanje, nasilje,
sramota, bol i sve što prethodi svim gadostima ovog sveta.“ Gasio sam
svetla. Jedno po jedno kao svećice. Sedeli smo u mraku. Kao u pećini. Dve
tamne prilike u tami bistroa bez anđela koji su čuvali svoja stada podalje
od svega i bez silne vojske nebeske i bez istočnika i bilo kakve repate
zvezde na nebu.
Ustao sam, primoravši tako i njega da ustane. Pertle na cipelama
bile su mu razvezane. Imao je šezdeset pet godina, ali je još nosio oklop
ratnika. Solidno je nosio ulubljen čelični oklop starog ratnika i tako trešten
pijan u cipeletinama sa gurtnama koje su ga svaki čas saplitale.
Нема коментара:
Постави коментар