MILAN TODOROV: STRAH U BIBLIOTECI

Čitajući ko zna koji put „Za crnom devojkom“ Akeksandra Tišme tek sada na 45 stranici knjige koju sam kupio kao polovnu nailazim na crvene mrljičaste tragove. Kao da je neko jeo hleb premazan mašću i alevom paprikom dok je uživao u ovom najboljem piščevom delu.  Taj detalj mi je vratio sećanje na Kovača M. iz Petrovaradina ljubitelja knjiga koji je u njima nalazio utehu za oskudicu u kojoj je živeo. Prema priči lokalnog bibliotekara, taj je imao običaj da vrati knjige koje je pozajmio ali umrljane alevom paprikom i dobro nagaravljene mirisom dima iz lampe petrolejke jer struju nije mogao da plaća. Međutim, bio je toliki zanesenjak da mu se ne samo nije moglo nego nije ni bilo ljudski prigovarati bilo šta, tim pre što je o knjigama i onome što se krije u njima znao više od većine čitalaca pa i samog bibliotekara. Tvrdio je da je u jednoj debeloj, iskrzanoj knjizi koju je stajala na najvišem rafu stare biblioteke opisano čudovište koje je izašlo iz mora i oplodilo životom celu našu planetu. Niko nije imao snage ni volje da se pentra do tog najvišeg reda u i inače zapuštenim policama sa retko traženim knjigama tako da je sve ostalo na verovanju u reč starog Kovača. I sada ponekad, kad prolazim pored ulegle petrovaradinske knjižnice pomislim kako bi vredelo ući u nju, zamoliti merdevine od bibliotekara i potražiti knjigu o morskom čudovištu koja nam je donelo život. Ona je sigurno još na istom mestu kao što je i čudovište koje donosi život još u njoj i čeka nekog od nas da jurne napolje iz korica i uveri nas u mogućnost obnavljanja našeg života koji kao da je sasvim presahnuo. Ali, uvek se uplašim te ideje i odustajem prolazeći nespokojan onuda.