Neki
put, uveče, okrene se pamet, pa prebiram po onome što sam pisao. Znam da u ovome
nema ničeg lošeg, mada ovakva razmišljanja nisu od koristi. I ne odem da
spavam. Teralo me je nešto da stavim na papir dve-tri reči kritike u vezi sa tekstom koji privodim kraju. Posumnjao sam i da sam podlegao stereotipu. Ako su
u knjizi komunjare, treba li i Broz? I može li se uzeti zdravo za gotovo, kao
Vegeta u jelu, da su Tito, komunizam i sve oko njega drug uz druga. A što i
da razmišljam sada o ovome, kada je lepše opisivati zgrade, ljubavne događaje,
spomenike? Ha, ne treba ni Tita prozivati svako malo. Treba se izmaknuti, iz onoga
vremena u drugo. A u vreme moga komunizma mnogi su se prvi put najeli, napili,
okupali, obrazovali, načitali, stekli širinu, dubinu i kojekakve fine navike.
Ima
onih koji još žale za vremenom kada su bili u državnoj službi, i nisu brinuli o
otkazima. A može se desiti kroz koju stotinu godina, ako ljudska rasa ne razori planetu, da arheolog i putopisac prođu sadašnjom Srbijom i da, pored rimskih
mozaika nađu ostatke Brozove civilizacije: spomenike, fabrike, škole, gradove i
muzeje. Ne treba svugde, ubeđen sam, unositi komunizam, nije ni on crno ispod
noktiju. I gomilanje reči umanji vrednost i zanimljivost knjige. Ako se laćaš
mača, odnosno komunizma, onda da znaš time i da barataš.
A
pisci se uvek pitaju gde se krije prava tema za pisanje? U propadanju svega? Ponekad,
opušten, zabasam među likove koji me progone. A jedan prijatelj me uverava, da tpriča mora da diše kao muškatla kroz čipkanu zavesu. Mrzovoljni smo, osorni, kvarni, pohlepni,
stalno nam u ušima bubnju TV, šuškaju novine, zvoni mobilni. A onda se srodiš,
uvučeš u taj unjkavi razglas državne i privatne skalamerije, i postaneš umoran
od svega, od sebe, tebi graja više nije graja, krici nisu krici. Tako dolazi i vreme
da zaboravljamo, ovako i onako, one divne i grozne stvari. Mnogima u vreme Broza
nije bilo sve sasvim jasno, jer: koliko je nešto jasno u izmišljenom, tuđem
vremenu? Kada prođe tvoje vreme, odu i tvoje iluzije, i onda nemaš kome da se izvinjavaš što si živeo u vremenu koje nije tvoje.
Нема коментара:
Постави коментар