paradoks

Novosađani imaju širok izbor. Večeras će na Trgu slobode biti organizovan svečani doček Nove godine. Program ispred Gradske kuće počinje u 20 časova nastupom potpuno nepoznatog ženskog benda "Tange i tamponi", a u 21 čas pozornicu preuzima anonimna  banjalučka " Рок литургија“ . Ispred Gradske kuće od 22:30 časova sviraju odavno zaboravljeni "Love Hunters", a pred ponoć od 23:30 pred Novosađane izlazi demode grupa "Van Gog". Na prelasku u 2016. godinu u centru će biti organizovan standardno banalan vatromet.  Deplasirani "Van Gog" će svirati i posle ponoći, a pijani "Napredni Parti Brejkers" izlaze na binu u 1.15 i najavljeno je da će, ukoliko na trgu uopšte bude bilo publike, svirati sve do pola tri ujutru, odnosno dok im ne dokurči. Takođe, svečani program će biti organizovan i u Katoličkoj porti gde će tokom cele večeri ugledni sveštenici zabavljati mlade dečake. Kažimo da je za 1. januar u podne u sale...

Zbog kvara na skeneru, bolničko osoblje je prinuđeno da pacijente šalje na poligraf. Srbija se širi. Pomera granice u dubinu svoje teritorije. Prepoznao sam se u jednom svom aforizmu. Bože, na šta ličim! Zabranom pušenja na javnom mestu, vlast starletama otima hleb iz usta. Posle obilne večere u obližnjem kontejneru, građani su jedni drugima poželeli srećnu Novu godinu i mir u svetu. Njegova nova knjiga je puna plagijata, pa se stiče utisak da ju je pisala grupa autora.

Najbolja knjiga satire u 2015. je zbirka aforizama "Daće Bog,ako Bog da" Zorana T. Popovića iz Pančeva. Njemu je pripala nagrada Radoje Domanović, koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije. Aforizmi u nagrađenoj knjizi objavljivani su prethodno kontinuirano u Paradoksu.

Uskoro dobijamo brze vozove, što će omogućiti  svim građanima koji se bacaju pod njih, da to čine brže i kvalitetnije. Nije problem što je naša mala bara puna krokodila, nego što su oni zaštićena vrsta. Misliti i srati nije isto. Opasnije je misliti. Buntovnik bez razloga je čovek koji nikada nije živeo u Srbiji. Mi sve radimo po našem, zato ne radimo ništa. Tačno je da se suprotnosti  privlače. Zato ovde svaka vlast želi da bude demokratska. Poštovali bismo deset Božjih zapovesti, ali kao slobodarski narod ne trpimo da nam bilo ko naređuje. Posle poplave obnovljeno je sve što je moglo da se obnovi. Jedino nije nasip.

Američka vojska nikako da ode iz Nemačke, a sada je stigla i na Kosovo. Sva sreća da nije u Srbiji koja ne priznaje nezavisno Kosovo. U meni žive dva čoveka. Zato sam ovoliko usamljen. Uzeli bismo mi stvar u svoje ruke, ali nema više šta da su uzme. Ako nisi u novinama, ti si mrtav. A ako si u novinama, poroveri da nisi mrtav. Nema kod nas trgovine ljudima. Ovde ljudski život ništa ne vredi. Sa mojim mišljnjem se niko ne slaže, i po tome se vidi koliko su svi drugi specifični.

Danas ne radim ništa. Imam preča posla. Birani pretplatnik trenutno nije dostupan. Nazovite ga kad se otrezni. Ona ne zna da pere, pegla i kuva. Ona je feministkinja. Opelo je muzika za dušu. Svedočenje: sve se dogodilo baš ispred mene, tako da ja iz tog ugla nisam mogao najbolje da vidim. U mojoj kući su svi nezaposleni. Nama jedino rade živci.

          Prema različitim verodostojnim izvorima, počev od Kasija Diona do Historie Augusti, supruga cara Marka Aurelija,  Anija Galerija Faustina Mlađa, bila je sklona varanju svog muža, uključujući afere sa gladijatorima, mornarima i običnim vojnicima.         Poznata je priča o tome kako je završila njena naklonost prema jednom gladijatoru. Kad je car zapazio pomenutu sklonost svoje žene, naredio joj je da ima seks sa dotičnim gladijatorom koji je tokom čina, dok je on bio "gore" ubijen tako da iskrvari na nju. Faustina je morala da ga pusti da ritualno iskrvari, počisti krv i zatim vodi ljubav sa svojim mužem.         Ova surova istorijska anegdota, pod uslovom da je tačna, navodi današnjeg čitaoca, na dugo premišljanje koje naravno ostaje bez konačnog odgovora.         Da li je Marko Aurelije mogao da ženinu grešnu prirodu kazni po k...

Vođenje države je u Srbiji najunosniji porodični biznis. Narod koji prosi dok kleči zloupotrebljava položaj koji zauzima. U Srbiji je nemoguće preuzeti odgovornost.  Nemaš od koga! I to mi je neki psihijatar.  Niko normalan ne ide kod njega! Glava je veoma nestabilna valuta.  Često pada! Žena i ja smo sinoć od ušteđevine, preko interneta, kupili auto, motor i jahtu.  Čim stignu, stavićemo ih na jelku!   

Dobili smo demokratiju, ali sa malom greškom. Nema tu D od demokratije! I ovaj kamen zemlje Srbije što preteć Suncu dere kroz oblake, kamen je Sizifov. Nas Bog nije pogledao, pošto mi nismo za posmatranje. Kad je obavio službu, pop se malo zabavio sa dečacima. Jer, služna je služba a družba je družba. Kad su mu posle glasanja dali 20 evra, rekli su: Vaš glas je zabeležen, hvala na trudu. Mi budni sanjamo. Stvarnost nam je takva da ne smemo oka da sklopimo. Nisu oni nama ni rod ni pomozbog. Oni su nama najbolji prijatelji. Ako je život sve duži, kako to da ne ćelavi nego je još čupaviji?

Napravio sam knjigu malog formata. Da bude za svačiji džep.

(nad novom knjigom aforizama Zorana T. Popovića:  „Daće Bog, ako Bog da“, autorsko izdanje, Pančevo, 2015.)            Kad se, pre bezmalo tri decenije,  Zoran T. Popović  pojavio u svetu aforistike, zadivio nas je svežinom misli i oštrinom kritičkog duha. Već tada mu srednje slovo u imenu i prezimenu nije bilo nužno da bi se razlikovao.         U novoj knjizi aforizama „Daće Bog, ako Bog da“ Popović je dokazao da je logično jedino nelogično razmišljanje.  Stoga ne čudi što je  odlučio da više ne bude hroničar onoga što se zove društveno-politički život u Srbiji. Shvatio je da je to toliko važno, da njegova malenkost tu nema šta da traži; poput većine naroda. Zato je odlučio da u aforizmu načini korak u novo polje, zasejano minama takozvanih malih, običnih a životnih tema svakidašnjice.         Otuda u njegovim današnjim aforizmima ma...

Vođa odluke donosi sam, tako da on uvek ima kvorum.  Otvorili smo prva poglavlja. Jedino ne znamo koliko će srpskih glava to da nas košta Mi smo na nepovratnom putu u EU. Izgleda da su u pravu oni koji kažu da smo duboko zaglibili.  Giljotina je srednjevekovni super secko!  Bila je moja reč protiv njegove. Rečju, replika! Nepoznati počinioci su ga  krvnički pretukli i on je izrazio žaljenje zbog tog nemilog događaja.                    

Ume i priča da se spotiče u hodu, tajanstveno kleca, naleti na nevidljive stvari, da zaboravi i gde se nalazi. Nudio sam saradnici prijatelja, Snežani, koja je bila direktan svedok događaja koji je okosnica priče, da je sastavi, nije prihvatila. Tako su misli, nalik svrakama, sletele na papir, i kratak događaj sa dijalogom od nekoliko rečenica, koji je Snežana upamtila, počeo je da se bori na papiru za svoju priču. I kada sam zagazio u pripovedanje, shvatio sam da mi se ukazala prilika da budem pisac priče o osobi koju sam i sam prepoznavao: sretao sam je i ja na buvljaku, nasmejanu i izazovnu. U pitanju je dama, koja u sebi ima seksipila, i muškarci je primećuju: ima lepo lice, tamnokosa je, deluje da je živog duha, i pretpostavljam da njena pojava teško može da izađe na kraj s onima koji joj se udvaraju ili joj dobacuju. Pamtim je, jer mi je jednom ispred nosa, kupila kod mog antikvara grafiku, i tada sam i sam obratio pažnju na nju. Snežana je, i sama lunjalica po buvljacima, ...

Pišemo istoriju, glavu ne dižemo.  Mi danas imamo snagu da budemo mnogo slabiji nego što smo ikada bili. Naš put nikuda ne vodi, ali smislićemo već nešto usput. Prosečan Srbin prepodne mrzi ceo svet, a popodne ceo svet mrzi njega. Godine koje su pojeli skakavci su iza nas. Dolazi vreme u kome ćemo mi da jedemo skakavce. Niko sa nama više ne razgovara sa pozicije sile. Nismo mi taj nivo.   Naš cilj je takav da opravdava uludo uložena sredstva. Nije tačno da su naši mediji prozapadni. Kad je srpska vlada mogla da upravlja zapadnim  medijima?

Platonska ljubav ispunjava čoveka. Naročito posle dobrog seksa. Narod je uvek žrtva. Samo se zločinci biraju na izborima. Ministar je organizovao konferenciju za štampu, bez prisustva novinara. Koga nema, bez njega se može. Častio je ženu za rođendan. Dao joj je pare da kupi sise. Građani su kaznili vođu. Neće glasati za njega do sledećih izbora. Srbe u raju je lako prepoznati. Prave paklenu atmosferu. Opozicionari su zaštićeni. Policija ih pazi kao oči u glavi.

Pa, šta ako je samo poligraf potvrdio da je on pošten?!  Bolje iko, nego niko!  Kakav smo, bre, to narod?!  Ova Vlada samu sebe ruši, a niko od nas u pomoć da joj priskoči!  Mi smo junački narod. Ne samo da imamo hrabrosti da damo  život za Srbiju, nego i da živimo u njoj!  U Srbiji ima jedan uzrok smrti manje nego u drugim državama.  U njoj još niko nije umro od sreće!  Normalno je da ovde kriminal stalno pobeđuje državu.  Svi navijači su uz njega.  Mladi više ne moraju da beže iz Srbije.  Sada mogu mirno da se spakuju i odu! Sva zadovoljstva su prolazna. Samo je nezadovoljstvo neprolazna vrednost!

Ako je za utehu: nigde nema utehe. Ne znamo ko je najslabija karika kod nas. Udavi nas lanac. Vreme brzo prolazi. Ne samo da nam je lane bilo bolje, nego nam je i juče bilo bolje. Tvrdnje da smo namerno uništili našu industriju su fabrikovane laži. Politički svetac oko glave nema oreol, nego kordon. Ako sam nešto pogrešno rekao ja sam to rekao u svoje ime, a ne kao javna ličnost. Svi su očekivali da ćemo ćutati, a onda smo mi na to zanemeli. O našim uspesima mogli bismo da pričamo danima, ali hiljadu i jedna noć je zgodnija. Dva i dva su  četiri, ali neki bi i time da trguju. Samoubica je čovek koji od drveta za vešanje ne vidi šumu. Podrška koju vlast ima na putu u Evropsku uniju je bezrezervna. Ako pukne guma, gotovi smo. U trenucima kada nam ubijaju Srbe na Kosovu, neki govore da Kosovo nije deo Srbije. On je čovek od krvi i mesa. Mada ima tu i nešto limfe.

I u Titovo vreme diploma je bila na ceni, ali je mnogo manje koštala.  Napravio sam jednu veliku grešku u životu. Umesto da kapital stvaram, ja sam ga čitao. Sve ide po redu. Prvo smo izgradili podzemlje, a onda ćemo metro. Kad su videli da u narodu postoji ogromna energija, počeli su da mu isključuju struju. Po ceo dan spava. Takav je njegov režim rada. Nisam hteo sa ostalima da skočim u provaliju. Ja sam opozicija. Prednost višepartijskog sistema, je u tome što svako sebi bira svog političkog komesara. Najkvalitetniji deo naroda je razdragana masa. Žena me guši. Traži da joj kupim zlatnu ogrlicu. Broj žrtava nije konačan, jer su neka tela sahranjena u više grobnica. Pokojniku svaka čast. Daća je bilo dobro organizovana i odlično posećena. Osuđen je bez dokaza, što ne ometa izvršenje smrtne kazne. Za pošteno suđenje uvek ima vremena.

Opasno je danas biti Srbin. Mogu da te pobrkaju sa onim pravim Srbima. U Hrvatskoj su našli još jednu masovnu grobnicu.  I ne mogu da se načude koliko su manjine bile masovne. Minut je do dvanaest. Krajnje vreme da časovnik vratimo sat unazad. Test inteligencije je trebalo da bude urađen za pet minuta, ali je on kao pametan čovek smatrao da je kuso sve što je brzo. Zašto na vladinim konferencijama za novinare nisu dozvoljena pitanja? E baš zato! Ne možemo da se složimo oko čega se sporimo. U svemu ostalom se slažemo. Ponižavali su ga, osporavali i tek kad su ga pretukli pametnom je bilo dosta. Tresu mu se ruke, svaki čas mora u toalet. Ali, takav je on: stalno u pokretu. Ko kaže da Srbija nema more. Sve zavisi od toga kako se akcentuje.

Bez obzira na drastičan pad standarda, narod još uvek može sebi da priušti vlast kakvu zaslužuje. Ja se jako dobro snalazim u kuhinji. Uđem, sednem, pojedem i odem. Muškarce je priroda obogaljila. Ne mogu da se ostvare kao majke. Znam tog cvrčka. Taj u životu mrava nije zgazio. Narod je na mukama, ali ništa ne priznaje.

“Ko se nadao ovoj bedi: fašizam i komunizam mogao je da pobedi samo neko ko je od njih gori.” Milovan Danojlić                                                                                                                               

Čitaocima Paradoksa koji su, ujedno, ljubitelji savremene kratke priče preporučujem novu stranicu http://metangelos.blogspot.rs/ Pokretači ovog bloga i autori tekstova na njemu su Vladimir Bulatović i Vuk Vuković.

Tri dana zaredom odlazi samo do novinarnice. Sve drugo po prodavnicama, u vezi sa hranom, i u perionici rublja obavila je Mileva koja mu sprema stan sredom i subotom. Ona brine o njegovim obavezama. Iz razloga koji ni njemu nisu jasni ne uspeva da se iskrade iz svog gnezda. Jednom ili dva puta je pustio muziku Leonarda Koena, ali mu nije pošlo za rukom da se smiri. Uzimao je knjige, protezao se, dremao, sanjao gluposti. Danima razmišlja kako da se izvuče iz letargije. Okrenuo je glavu od bronzanog bika, prema plavom zidu, gde i nema druge stvari osim biljurnog ogledala. Nema nikakve sumnje: ipak je ovaj mladoliki, riđokosi čovek ispred ovog stakla samo on, i niko drugi; i ovo je lepo, uzdahnuo je, proletnje jutro. Od kada se uselio ovde pre dve godine, stan je prihvatio kao dom i u njemu je uživao u satima mira, danima seksualnih zadovoljstava i pregledanja poslovnih knjiga. Povremeno se u njemu javi i sumnja. Na kraju, ne mora da veruje da je zdrav, ali nije ni uveren da nepoznata...

Ne samo da je naša taraba starija od nekih država, nego je i trulija. Ministri se žale da imaju malu platu. Zaboravljaju da niko ne može toliko malo da ih plati, koliko oni mogu malo da rade. Mudrost dolazi s godinama. Kad pamet ode. Verovao sam u izreku „Sve će to narod pazlatiti“ i završio na Lazi lazareviću. Ministar policije drži konferencije za medije sa dugim cevima, jer nije za kratak mandat. Ostavili smo prošlost iza sebe. Da ne kažu mlađe generacije da im ništa ne ostavljamo.

Čim ustanem pogledam se u ogledalo. Ali, ni ogledalo nije kao nekad. Kad bi neko garantovao da rata više nikada neće biti, on bi se prvi upisao u dobrovoljce. Mi bismo za šaku dolara sve prodali, ukoliko za to dobijemo dve šake dolara. Srce nam je na istoku a mozak na zapadu. Izgleda da nam je u Srbiji samo cubok. Nisam u svađi sa samim sobom. Samo, tog čoveka jednostavno ne podnosim. Vojnik koji je dugo smatran mrtvim, najzad je pronađen. Mrtav. Cene gasa u Aušvicu su znatno niže nego u Srbiji,  pa sad vi razmislite...

Ukusi su rаzličiti, što potvrđuje i činjenicа dа mi uvek pojedemo govno. Vrhunаc аpsurdа je kаdа dozvolite dа vаs konj nаmаgаrči. Sišаo sаm s umа. Što se pokаzаlo kаo jedino rаzumno rešenje. I mаfijаši plаćаju pdv, što je dokаz dа u ovoj držаvi više nemа rаdа nа crno! Potop je došаo u nаjnezgodnijem trenutku. Usred brodolomа. Očekujemo dа nаši okupаtori sа velikim poštovаnjem govore o nаmа, jer dа nije nаs ne bi imаli gde dа žive. Zаhvаljujući orgаnizovаnom kriminаlu držаvа je izbeglа potpuno rаsulo.

I Holanđani se ljube tri puta. Znači, i oni su Srbi. Ide majka s kolodvora, dija, dija , de. Koliko je naprosila, dija dija de? Osramotio sam se pred sveštenikom. Poljubio sam mu ruku, umesto da nešto tutnem u nju. Ako neko zna Turke, onda smo to mi. Pet stotina godina samo smo ih gledali. Opet smo izgubili od gorih od sebe. E, ti su baš dno dna! Mi ne zbijamo redove, jer bi izgledalo da nas je manje. Plašimo se da posle ove odlične vlasti ne dobijemo još goru. Beograd može da bude most između istoka i zapada. Imamo iskustva sa obnavljanjem mostova.

Nije taj ludak ni Napoleon, ni Hitler, ni Atila Bič Božiji.  On još traži sebe! Nismo probirljiv narod.  Izborni rezultati to najbolje dokazuju! Naše gluposti duguju nam veliku zahvalnost, jer, da nije nas, ne bi ni njih bilo! Još niko nikog ovde nije umorio glađu.  Sve su to nesrećni slučajevi! Dok neki tamo upoređuju naše građane sa ovcama, oni mudro ćute.  Neće ni da beknu! Privatizacija u Srbiji svela se na samo jedno slovo.  Sve od A do Š dali smo za Dž!

Mi poštujemo slobodu govora. I da nam zašiju usta mi bismo na dupe progovorili. Za slavu smo zaklali prase. Slava mu. Kažu da jedan vinjak ima kalorijsku vrednost jedne sarme. To znači da sam ja u životu pojeo mnogo sarmi. Jebeš život.Čuvaj zdravlje! Imam puno fanova koji prate moj rad. Jedan od njih je i javni tužilac. Još se nije rodio ko bi žene razumeo. Ali svaki muškarac misli da je baš on taj genije. Kad smo konačno ostali na trenutak sami, iskoristili smo gužvu i vodili ljubav.  Samo Bog zna kako nam je, jer mi dosta toga krijemo od sebe. Bolje sutra je posle kosovskog najpoznatiji srpski  mit.

„ Budućnost je opšte mesto i veličanstveni putevi naših života nastavljaju u nekom drugom pravcu kroz sliku grada i pejzaž ili strmu padinu, ili oblutke, u puku jesen; i sve što smo tamo ikada poslali tamo će i biti, i tako se zbijeno kovitlati – osim, možda, nas da sve to vidimo.“                                                                                                Les Marej Pančo je čežnjivo posmatrao veliku reku sa splava „Kazablanka“. Dunav je stvarno užasno prljav, pomisli, ali to ništa ne me...

 Nismo se sasvim vratili u 19. vek.  Dahije su tu, ali bune nema!  Nije teško napraviti državu po meri čoveka.  Svaki grob je isti!  Ovde su najčešće porodične grobnice,  ali umemo mi da pravimo i veće!  Naša stvarnost nije ni crna, ni bela. Ona je kaki boje!  U Srbiji se uvek znalo ko kosi, a ko vođu nosi!  Ne tražimo mi od njega da izvrši političko samoubistvo.  Može i obično!  Mi u odbrani Srbije od agresora ne primenjujemo taktiku spaljene zemlje,  već uništene!  Moramo da poštujemo naše zablude. Starije su od nas.

Živi svaki dan kao da ti je poslednji. Jednom će ti se posrećiti. Kad vidim vibrator, shvatam da će uskoro mašine vladati svetom. Cilj nije daleko. Naročito kad je u pitanju fatamorgana. On je pravi džentlmen. I kad uhvati neku ženu za dupe, trudi se da ne pređe granicu pristojnosti.   Moja komšinica radi u Italiji kao manekenka i jedna je od najplaćenijih kad je oralni seks u pitanju. Čaj od lijandera se pije krišom. Ni sam ne znaš kad.

Visokog gosta smo na aerodromu dočekali po starom narodnom običaju: pogača, so, viski. Ponovo kontrolišemo svoj vazdušni prostor, ali samo u visinu. Srbija je do sada imala ograničeni suverenitet nad svojom teritorijom, a sada ima neograničen suverenitet nad ograničenom teritorijom. Gde je sad ono vreme kad smo izmišljali neprijatelje? Bilo je fantastično! Imam sjajne komšije. O zdravlju moje krave brine se lekarski konzilijum cele moje ulice. Uzalud se u meni bore genije i budala. Ja sam za miroljubivo rešenje svakog sukoba.

Sezame otvori se. Zaboravio sam lozinku. Niko nas neće praviti budalama. Možemo mi to i sami. Više nije onaj stari. Podetinjio je. Kod nas nema svaki kriminalac dosije. Ne možemo mi svakom da posvetimo knjigu. Niko ne razume našu spoljnu politiku, jer je ministar inostranih poslova vodi na engleskom.