MILAN TODOROV: JEDNA STARA RIMSKA PRIČA

          Prema različitim verodostojnim izvorima, počev od Kasija Diona do Historie Augusti, supruga cara Marka Aurelija,  Anija Galerija Faustina Mlađa, bila je sklona varanju svog muža, uključujući afere sa gladijatorima, mornarima i običnim vojnicima.

        Poznata je priča o tome kako je završila njena naklonost prema jednom gladijatoru. Kad je car zapazio pomenutu sklonost svoje žene, naredio joj je da ima seks sa dotičnim gladijatorom koji je tokom čina, dok je on bio "gore" ubijen tako da iskrvari na nju. Faustina je morala da ga pusti da ritualno iskrvari, počisti krv i zatim vodi ljubav sa svojim mužem.

        Ova surova istorijska anegdota, pod uslovom da je tačna, navodi današnjeg čitaoca, na dugo premišljanje koje naravno ostaje bez konačnog odgovora.

        Da li je Marko Aurelije mogao da ženinu grešnu prirodu kazni po kratkom imperatorskom postupku: drakonski, brutalno, ne osvrćući se previše?

        Naravno! To bi značilo da postoji mogućnost da se stvari još dovedu u kakav takav red. Da se sačuva ono malo preostale časti. I bilo bi u skladu sa onovremenim običajem kažnjavanja nevernice.

         Marko Aurelije bi tako, krvavom osvetom, bar delimično, zadovoljio povređenu mušku sujetu.

         A  nekolicina koja je prisustvovala morbidnom, prisilnom ljubavnom činu između gladijatora i imperatorove supruge ostala bi uskraćena za saznanja o teškoj intimnoj i, po carski ugled, nedopustivoj drami.

        Međutim, čak i da je takav razvoj situacije između cara i neverne Faustine bio moguć, u šta je teško poverovati, značio bi nepotpunu osvetu. Nedovoljno za oprost.    

         Kao filozof, car Marko Aurelije je nesumnjivo znao da bez svekolike patnje nema pravične katarze ni u čemu, pa ni u osveti.

          Da bi osveta bila potpuna ona mora da podrazumeva patnju. I to obostranu patnju: žrtve i krivca.

        Nesumnjivo je da je Marko Aurelije patio dok je posmatrao ljubavni čin između gladijatora i svoje supruge. Uostalom, on je taj čin i iznudio da bi patio.

         Ali, patili su i carevi ljubavni izabranci.        

         Gladijator, iako nošen isključivo mužjačkim porivom, morao je da bude svestan šta ga posle orgije čeka.

          Patila je, svakako, i neverna Faustina. Možda se čak i kajala, ali to nije od presudne važnosti.

         Važna je patnja, čiju pojedinačnu veličinu ne može da odredi niko, do Bog sam.