( U Novom Sadu su odavno srušili jermensku crkvu, ostavivši ipak beleg o njenom postojanju. Ove godine su i to sravnili sa zemljom. Ali to nije jedini razlog zašto volim Šarla Aznavura.)
Prva
strana medalje je sa pogrešne strane u odnosu na vlasnika.
Država
pripada svima nama. Ne mogu samo pojedinci da je uništavaju.
Od
naših radnika nije teško napraviti budale. Ali ništa bez rada!
Kako
vas nije sramota? Deca vam odlaze u svet a vi niste bili dalje od Palanke!
Toma
Zdravković je mogao da peva kako je
dotakao dno života, ali mi ga pipamo.
Za
Turke je genocid bio kao pesma, jer je Šarl Aznavur Jermenin.
Početak
ne samo da obećava, nego je toliko ubedljiv da smo odlučili da odustanemo od
cilja.
Pukovniku
nema ko da piše, a on pisma iz Haga ne prima iz principa.
Нема коментара:
Постави коментар