Nisam bio u svom rodnom
mestu više od dvadeset pet godina.
Odavno tamo nemam nikog svog. Dedin grob je preoran.Tetka je umrla. Kuća se urušila i, pošto je bila od gline, jednostavno se rastopila i srasla za zemljom.
Slučajno sam ovih dana upoznao čoveka koji radi u Petrovaradinu kao šef nekog gradilišta. Mlad, ali suviše ozbiljan, gotovo nenadoknadivo ozbiljan za svojih tridesetak godina. Ispostavilo se da je iz Banatskog Aranđelova, mog sela.
Pitao sam ga da li bi odneo nekoliko primeraka mog novog romana „Lek protiv smrti“ ( koji, između, govori i o mom banatskom poreklu) u mesnu biblioteku.
Pogledao me je zaprepašćeno. Biblioteka ne postoji, bioskop ne radi a Dom kulture se koristi za sezonsko kuvanje lovačkih paprikaša...
"Eto", reče, "baš sutra je lov na čuvenu kočovatsku lisicu. Dolazi stotinu lovaca".
U trenu mi se javi: čuvaj se, lijo, rode jedini.
Odavno tamo nemam nikog svog. Dedin grob je preoran.Tetka je umrla. Kuća se urušila i, pošto je bila od gline, jednostavno se rastopila i srasla za zemljom.
Slučajno sam ovih dana upoznao čoveka koji radi u Petrovaradinu kao šef nekog gradilišta. Mlad, ali suviše ozbiljan, gotovo nenadoknadivo ozbiljan za svojih tridesetak godina. Ispostavilo se da je iz Banatskog Aranđelova, mog sela.
Pitao sam ga da li bi odneo nekoliko primeraka mog novog romana „Lek protiv smrti“ ( koji, između, govori i o mom banatskom poreklu) u mesnu biblioteku.
Pogledao me je zaprepašćeno. Biblioteka ne postoji, bioskop ne radi a Dom kulture se koristi za sezonsko kuvanje lovačkih paprikaša...
"Eto", reče, "baš sutra je lov na čuvenu kočovatsku lisicu. Dolazi stotinu lovaca".
U trenu mi se javi: čuvaj se, lijo, rode jedini.
Нема коментара:
Постави коментар