paradoks

                            pinterest.com Jasan je razlog njegovog sumnjanja u sebe: oseća da nešto nije kako valja i treba u dnevnom ritmu bitisanja. Trideset i dve mu je, nema kučeta-ni mačeta, sada   je i bez devojke, živi u iznajmljenom, jednosobnom stana na Menhetnu, vozi, rekreativno, u Central parku bicikl, i jedva da ima volje da ode do paba da nešto prezalogaji kada se vrati iz banke. U jednom trenutku tvrde japijevske kolotečine, umesto da se raziđe sa sobom i svrati kod psihijatra, potroši ono malo ušteđevine, doneo je odluku da proba da menja, bar delom, navike. Treba napusti trku s vremenom, da izbegava stresove na poslu, i mora da nađe kakvo „gnezdo“ koje ga podseća na detinjstvo, koje mu može doneti sladunjavi mir, dovoljno različit od svega onoga što ga okružuje u Njujorku. S druge strane, ljudi što šta kažu, a ne znači da će uraditi. Tako, koju nedelju ranije, dok je prolazio pored r...

pinterest.com Sad sve sme da se kaže,  pa ti kaži ako smeš! Mi kad uzmemo nož u ruke, nama viljuška ni ne treba... Teže je izabrati najgoru knjigu aforizama, nego najbolju. Tu je konkurencija mnogo veća! Da li će se neka kurva za naslovnu stranu slikati gola ili obučena, zavisi isključivo od toga da li se bavi estradom ili politikom. Tamo gde je preživljavanje umetnost, sve ostalo je kič. Ma, kakva, bre, petooktobarska revolucija?! Ovde još ni evolucija nije sprovedena do kraja. Naši vojnici su dobili nove uniforme, a, kako sada stvari stoje, uskoro će i ostali građani... Država i narod su deljivi sa dva. Vlast nije. Mogu da shvatim sve one koji veruju u boga, ali ne i one koji veruju u pravdu. Za razliku od pravde, bog možda negde i postoji... Ljubavni trougao je začarani krug iz koga je teško izaći. Nismo više ni tako jadni, ni tako siromašni kao što smo nekad bili. Sada samo tako izgledamo.

pinterest.com Jesi dobio moje pismo? Nisam. Kad si ga poslao? Nisam ga poslao. Hteo sam Da vidim da li obraćaš Pažnju na pisma prijatelja.

pinterest.com Raj mogu da izgrade samo majstori. Pakao može izgraditi svaka budala.

pinterest O Bože Moj Bože Svud se hulje množe Svud se hulje sjaje Ko plastično jaje

izvor. pinterest.com -Kako volim svoj posao! -Šta radiš? -Ništa, ali volim. Nije tačno da ovo nikud ne vodi. Naprotiv, otišlo je predaleko. Bilo je to u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu. Stalno su bili na ivici građanskog rata. Ima dana kada ne znam šta da radim. Svi ostali su istorijski. Karijerizam je mlađa sestra patriotizma. Mnogo liče, ali je mlađa slađa. Penzioneri su spasili državu da bi mogli sad da je tuže. -Šta bi radio da si dobio 5 miliona evra na LOTO-u? -Odmah se iselio iz Srbije, da me ne ubiju komšije. Jugoslavija je bila tamnica naroda dok nismo pušteni s lanca. Svaki četvrti stanovnik Srbije u riziku od siromaštva. Pa... ko ne reskira, taj i ne dobija. Uspeli smo da izbegnemo krizu srednjih godina. Čim smo se rodili upali smo u krizu. Seku samo bolesna stabla. Kako se zove ta bolest? Naši mediji proveravaju informacije koje objavljuju. Tek hiljadu puta ponovljena laž može u vestima da prođe kao i...

pinterest Ovaj dan je posvetio porodičnim obavezama. Nekolicini rođaka i prijatelja je javio da dolazi u T., i sa njima se sprema da igra fudbalsku utakmicu, onu između dveju ulica, kako su ovo radili u mladosti, u lepim vremenima. Odlučio je da u tom suočavanju pokaže da je još u formi, vitak. Ovamo je krenuo, pre svega, da obiđe majku, da razmeni po koju rečenicu s njom, da ručaju zajedno sa   bratovom porodicom. Ima i onih s kojima će igrati fudbal koje ne viđa često. Majka, sa prilično ironije slika svoju bolest: boluje od starosti i „bele tuge za bagremima u cvatu kada se udala“. Skrenuo je kola na pumpu, nasuo gorivo, i pomislio kako vredi da u centru T. protegne noge, popije kafu-seti se kakvog događaja iz detinjstva. Odavno ne živi u T., još od kada je krenuo u gimnaziju, i ne veruje da ga ovde na ulici, osim   bliskih, može neko poznati. Parkirao se u ispred osnovne škole, koju je ovde završio, i setio se prve učiteljice Katarine, ne bez sete i oporog o...

pinterest Mi smo izlomljen narod.   Svaka godina nam je   prelomna. Od svih doktora najuspešniji su psihijatri.   Njihovi pacijenti vladaju svetom. Ne brinite. Vaš poraz u borbi za preživljavanje, neće ući u istoriju. Većina naših građana živi   u horoskopskom znaku ribe. Dišu na škrge. Kad sam se ja rodio nisu delili po sto hiljada dinara. To mi i danas nedostaje. Koliko dugo treba da stojiš, da bi ostavio otisak stopala u kamenu?

pinterest Primetio sam da nam se mravi ne pojavljuju u kuhinji. Misle da postimo.

18.01.2019.

pinterest.com Ovde niko nema krizu srednjih godina. Mi smo u krizi čim se rodimo.

Pinterest U očevoj biblioteci, od par hiljada knjiga, „iskopao“ je staru knjigu i krenuo, ne krije, kod antikvara, da je proda. A šta je s očevom bibliotekom posle njegove smrti? „Prazna priča.“ Sestra neće da je prodaju-on bi da se trsi gomile hartije. „Ako je iko prazna priča“, prebacivala je sestra Ljudmila, „onda si ti sam prazna priča.“ Krenuo je da uzme pare: knjigu je u kožnom povezu, nije hteo da pokaže naslov, izdavača, a ni godinu izdavanja. Ne samo da je knjiga dobra i vredna, raritet, govori jezikom kao da je meni prodaje, nego je i za sva vremena, remek delo. Poznajem ga dvadeset i kusur godina, valjda i pre upisa na fakultet, stalno mu trebaju pare. On   se, navodno, davno „skinuo“ sa droge, ali govore da se kocka. Posle trećeg piva, imao je potrebu da priča priču. Sedeli su nekog jula u kafani „Pod lipom“. Onoj modernoj kafani, u zgradurini nikloj na mestu predratne kafane. Niko od njih, smeje se, trojice nije imao tada grama gandže da se urede. Taj ...

Ima neki čovek u P. koji zapisuje ko je umro u mestu. Pritom beleži i koliko su nesrećnici živeli. Čini to krajnje pedantno. Računa im godine, mesece, dane, sate, minute, sekunde i stotinke sekundi. Jer, i u stotinki sekunde je život. PINTEREST

Televizor je spomenik našoj pokojnoj istini.  pinterest.com U svakoj kući smo postavili bar po jedan.

                                          pinterest.com   Koliko god mu je teško da živi, on je optimizmom uveravao ljude da želi da živi. Već dvanaest godina je u invalidskim kolicima. Petar je vidno propao, izgubio prijatelje i usvojio razne, nepotrebne, navike. Da nije kobnoga dana krenuo iz M. autom prema T, ne bi ostao invalid. Možda bi danas bio ono o čemu je maštao: ostareli roker, koji bulji u priznanja na zidu za prodate-objavljene zlatne vinilke. Nije uspeo da odgonetne šta je toga dana uradio pogrešno, kako je mogao da izbegne nesreću. I sada ga muči bizarno pitanja, koja je misao napravila od njega bogalja. Zanimljivo, nikada nije ušao ni u kakvu partiju, pa ni u udruženje muzičara. Seća se svoga vedrog lika u ogledalu od pre četrdeset godina, bubuljičavog dugonje, s malim očima, kako...

"-   Zbogom — rekao je Wayne. — I hvala vama. Wayne je izišao iz trgovine i požurio prema gomili sivih krhotina. Iza gomile, dokle mu je pogled dopirao, protezala su se ravna polja krhotina, smeđa, crna, siva. Ta polja, koja su se pružala do obzorja na sve strane, sastojala su se od izobličenih ruševina zgrada, od razorenih ostataka stabala i finoga bijelog pepela, koji je nekoć bio ljudsko meso i kosti. — Pa — rekao je Wayne u sebi — barem smo dali onoliko koliko smo primili.“                                               Robert Sheckley: Trgovina svjetovima "Ali Vejn, zaboga! Nikad se ne može vratiti onoliko koliko primiš!"  pinterest.com     Treća otvori blindirana vrata i iz blještećeg neona hodnika zakorači u sofis...