MILAN TODOROV
SELJAKOVA
Nijedno se jelo ne pojede do kraja.
I kad hleb jedeš ostanu mrve za ptice.
Ko može sam da pojede ovcu, ostanu kosti.
I kad semenke grickaš, ostanu ljuske.
I ko najveću lubenicu smaže, ne može kore.
Kore ostanu za svinje.
Pa posle svinje pojedu kao čvarke.
Pa opet ostane mast za na leba.
Da se maže deci ili starima za uboje.
Ne može nikad ništa da se pojede do kraja.
Ni med ni saće ni pčela koju proguta pas
Jer ostane nešto bar u travi.
I krava kad tu travu prežvaće
Opet ostane bar miris trave u mleku.
Jedino ove naše ale kad izedu državu
Od nje ne ostane ni mrva ni koštica
Ni za kućevnog vrapca balega.
Нема коментара:
Постави коментар