paradoks

Milan Todorov BUBA Moje sanjanje pokojnika se uporno i bez moje želje nastavlja. Ne znam otkud, kako i zašto do toga dolazi. Možda bi trebalo više da se družim sa onima koje zovu savremenici. Savremenici su živi i pretpostavljam da se kao i ja nadaju da će se smrt načekati dok se udostoji da dođe po njih. Ne želim da zloupotrebljavam tu temu. Ako raj postoji i govori se, doduše sve manje, o raju na zemlji i naročito u skupim turističkim destinacijama, sada nažalost izloženim ratnim opasnostima, onda se ipak mora priznati da postoji i pakao. Sanjao sam prošle noći bivšeg direktora Televizije sa kojim sam svojevremeno bio u, koliko je bilo moguće, jer beše prek čovek, dobrim odnosima. Obradovao sam se kad sam ga našao, sic, u svom trzavom snu. Ne znam da li se on obradovao našem neočekivanom susretu. Možda je on, pokojni direktor, mislio da se više nikada nećemo sresti. Uglavnom, bio je rezervisan prema meni, kao i obično, dok je bio živ. Znali smo se poslovno, u obostranom...