RATKO DANGUBIĆ: ON
Vedra noć.
U maloj bašti bifea na železničkoj stanici, u selu
pedesetak vrsta severno od Odese, polupijani stražar Magacina Opštih Dobara,
crveni Pankratov i kočničar teretnih vozova Fjodorov spore se oko toga gde su
na nebeskom pejsažu Velika kola I od kojih je zveda sastavljen Veliki Medved.
Fjodorov, nešto stariji i trezniji od crvenog Pankratova,
okaljen u nemirnim vremenima, kaže:
“Pazi, ne laprdaj. On sve odozgo vidi, i sve čuje.”
“Ko, on?” zapliće jezikom crveni Pankratov. “On?”
“Ja ti samo kažem da Boga nema,” viče Fjodorov i baca dug
pogled put šanka, za kojim, čini se, hrče debela konobarica Liza.
Crveni Pankratov povremeno čudno trza glavom, lupa teškom
šakom po izlizanoj ploči I pokazuje da mu je muka (od svega).
Školski (je) vedra noć. Svi vozovi su prošli.
Iz zbirke priča RUSKA KOLA, objavljene 1994, DEČJE
NOVINE, Gorni Milanovac.
Нема коментара:
Постави коментар