paradoks

U prljavom, tuđem predgrađu, u zgradurini bez duše, sa fasadom išaranom grafitima, spremao sam se, toga dalekog juna, za snimanje dokumentarnog filma. Prvog dana boravka padala je kiša i nismo mogli da snimimo početne kadrove u parku, odakle je trebalo da krene priča. Izgledalo je kao da se nebo otelo kontroli, kao da se sprema potop. Umrtvila se i priča, kao da je stajala na granici između sna i jave. Kamerman je sve vreme sedeo na podu, zanimao se  pasijansom, i samo bi povremeno digao glavu da upita: „Kada ovo sranje misli da prestane da pada?“ Kako ni ja nisam imao volje da  izlazim napolje, sedeo sam, na balkonu, za pisaćom mašinom Andervud i prepravljao scenario u tom teskobnom, iznajmljenom stanu. Ostatak vremena sam provodio u dnevnoj sobi sa kamermanom i njegovim kerom Maksom. Trebalo je da snimimo film o urbanom bilmezu koji se bavi muzikom i koji je spavao, i po danu i po noći, u garsonjeri na spratu iznad nas. Postajao je sve ratoborniji, zvao telefonom kad se p...

Kod nas mnogi otpisani političari ulažu napore da se vrate iz mrtvih. Samo da bi nam kazali kako je tamo. Ovde su mnoge glave pale nizašta. Nisu umele da trguju. Aleja velikana je puna. Takoreći, postala je zajednička grobnica. Ispitivani zna da je ćutanje zlato, ali islednik zna i više: da je vreme novac. Nojeu onda nije bila potrebna vlast. Zato je i okupljao oko sebe životinje. Slonove ne prepariraju. Takvi im ne trabaju u staklarskim radnjama. Ne treba insistirati da mora da se misli hladnom glavom. Tu se onda javljaju asocijacije i na leševe. Iz principa ne govorim o knjigama prijatelja. Strahujem da mi se ne zamere. I ovoj vlasti doći će kraj kao i svakoj drugoj, jer druge nema.

On je van svake sumnje genije. Razmišlja isto kao i ja. Decu treba podizati, pre no što padnu! Prvi put sam išao s ocem na jutrenje, a onda sam u kafanu išao i sam. Mi smo odlučili da težim putem dođemo do neuspeha. Nismo se iznenadili kad je mečka zaigrala pred našom kućom. Uhvatili smo se u kolo! Za ručak nemam ništa, a svi su izgledi da ću preskočiti i gala večeru.

            Bio je svršetak leta. Pivo i komarci, mnogo piva i još više komaraca na betonskoj prevodnici na kanalu.           - Moram na more, poverio se Ganguli što drži otpad. U stvari, morao je da beži pred rukom pravde, kako se to već kaže.                  - Nema više mora, konju - odrezao mu je ovaj. - To je nekad bilo. Sad je svugde isto.           Dojadilo mu da krade poklopce sa šahtova, slivničke rešetke i bakarne oluke. Želeo je nešto da promeni. Nešto veće da uradi. Osetio je da mu je to sad zadatak. Da ne kokošari, da se skrasi. Ne toliko zbog žene, ali zbog sina, budućeg, još nerođenog, svakako. Bar neko vreme.           Nije znao da pop živi u maloj crkvi kod parka. Divno mesto, bez kučeta i mačeta. Nije da nešto veruje, danas niko ne veruje, ali se uvek prekrsti kad prođe pored kamenog krsta sa raspetim Isusom. R...

Vreme, otegnuto i mučno poput radnje dosadnog filma, dvojica mladića su uglavnom provodili trošeći ga besomučnim gužvanjem bolničke posteljine koja je mirisala na buđ. Delili su umivaonik zapušen gazom i vatom, i mršteći se jeli bljutavu hranu. Pri kraju dana, kada bi musave bolničke prozore obojila sumorna, večernja tmina, obuzimala ih je melanholija. Ležali su nepomično i nemo zurili u polumrak sobe. Tišinu je povremeno prekidao težak i dubok uzdah, i činilo se kao da potiče od obojice istovremeno. Za vreme večere u sobu je ulazila mlada medicinska sestra, tek primljena na posao, pravilnih crta lica i s izraslinom veličine teniske loptice na obrazu. Šapatom bi ih pozvala da siđu u kantinu, međutim odgovor nije dobijala.             Pravi razlog Goranovog dolaska u bolnicu nije niko znao. Medicinsko osobolje kao i nekolicina doktora koji su bili upoznati s njegovim slučajem, pretpostavljali su kako mu je tetka, inače visoko poz...

Gladnim znanja država omogućava da nikad ne budu siti. Seks i grad! Eto zašto mlade beže sa sela. Mi smo najveća žitnica Evrope, tako da će i ove godine biti za koljivo. Što vidiš, ne vidiš? Što čuješ, ne čuješ? Ti si, znači, gledalac nacionalnog medijskog servisa! Satiričarev pas liči na gospodara, laje a ne ujeda! Pas koji voli vozove, u Srbiji umire od neuzvraćene ljubavi. Suđenja se održavaju u razumnom roku. Osuđeni izlaze iz zatvora a žrtva se još nije ohladila. Uvedi se red u državne finansije. Već je počišćena blagajna. U Srbiji iz godine u godinu opada broj duševnih bolesnika, ali  se to ne odražava na izlaznost za vreme izbora. Platio je u garantnom roku: glavom u sedamdesetoj. Vlast nam više ne vređa inteligenciju. Ne dobacuju do Amerike i Švedske. Novi roman poznate televizijske voditeljke možeta pronaći u svim bolje snabdevenim apotekama.

Odluka je bila izuzetno teška. Nije lako podneti ostavku. Glad za kulturom utolio je s umetnicom! Stradao je nesrećnim slučajem od rikošeta, a overili su ga i u glavu. Banana državu su od Srbije napravili oni, koji su se okružili gorilama! Iskoristićemo grejs period. Nećemo nikad da im platimo! Srbija ne liči na državu. Po tome smo prepoznatljivi u svetu. Pljunuo ga je u lice, da ga ne urekne! Ja duge gaće skidam tek u maju. Vreme je za pranje. Ako je ovo država, onda sam ja Platon! Mi smo ratnički narod. Bolje nam ide kopanje rovova, nego kukuruza. On je naš najbolji doušnik. Ima apsolutni sluh. Ničija nije gorela do zore. Neprijateljske kuće su buknule za tili čas.

Niz bakine mršave ruke slivala se tamna krv. U lonac pun ugrejane vode potapala je obezglavljenu kokošku i čupala preostalo perje. Narandžasta marama na njenoj glavi kupila je zrake letnjeg, prepodnevnog Sunca.             Ležao sam na ćebetu, u hladu oraha. Prebacivši nogu preko noge, savijene u kolenu, pravio sam krugove golim stopalom i posmatrao gusto isprepletanu krošnju. Duguljasti listovi su šuštali. Neki su trulili i deka je govorio da bi ih oporavila jedna dobra kiša.             „Evo matorog“, reče baka, pa s obe ruke poduhvati lonac, podiže ga od stola i krenu ka kapiji.             Nekoliko crvenkastih kapi padoše mi na nogu. Ustao sam i potrčao ka deki. Pri hodu stopala su mu išla u stranu. Stojan je govorio da hoda kao patak.  Oslonio je kosu na rame. Uz desni bok, svezan uz kožni kaiš, visio mu je...

Oni se sa nama igraju mačke i miša, jer su veliki ljubitelji životinja. Ispalo je da bolje ne može biti, a rekli su da će biti bolje. Šta ćemo kad so obljutavi? Ništa, stavljaće nam je na ranu kao i do sada. Veoma je važno da mediji imaju slobodu: da li će da govore istinu ili će da lažu. Pakao nudi veći komfor od raja. Grejanje besprekorno funkcioniše. Srbija danas nema neprijatelja. A sutra je novi dan. Nevino osuđeni su rehabilitovani. Sve im je oprošteno! Po kineskom horoskopu ovo je godina ovce, a po našem se to može reći za decenije.

             Ima dva-tri dana kako se dvoumim da li bi neko umeo da od ovakvog događaja napravi priču. Proteklo je jedanaest ili dvanaest nedelje od kada se sve dogodilo. Nisam uveren koliko samo saznanje da se radi o tužnom trenutku može da umanji toplinu kazivanja. Osvrnuo bih se na pitanja i koja su pokrenuti negde u meni. Ne vidim zašto neko o ovome ne bi pisao: on je mrtav ili ja bar tako verujem. I svi bi rekli: zatvorio je svoj rukopis. Dopada mi se da o ovome i sam govorim: ali ne razumem koja bi vrsta nekrologa ovo mogla da bude. Na smrti kakva je ova nisam ranije trošio vreme, jer su bile tuđe, nisu me dodirivale: ni moju familiju. Mladi ljudi, meni je tek dvadeset i sedam, i ne misle i nisu svesni kakve se tugaljive stvari događaju oko njih: pa i kada se dogodi kakva neprijatna stvar negde pored mene, ja sam reagovao uzdržano. To sada ne bih smeo da nazovem ni utešnom misli, i trudim se da ne mislim kako sam se u određenim situacijama po...

Slobo vrati se. Sve ti je oprošteno! Ja sam od svoje svakodnevice napravio pakao, jer ne verujem u zagrobni život. Mnoge žene su u stanju sve da urade, da bi sačuvale brak. Čak i da nauče da kuvaju. Nismo mi pali na dno, već smo ga uz mnogo žrtava osvojili. Neprijatelj nas je potisnuo u dubinu svoje teritorije. U mojoj familji svi piju. Takva nam je loza!

Badava sam naučio da gledam u dlan. Svaki dan isto, samo žuljevi. Kriminalistička obrada bila je vrlo temeljna. Pretresli su mu svaku kosku, Svakom je njegova muka najveća. Moja je velika kao Srbija! Sve se menja sem kamenja, Dijamanti su večiti. Duh iz boce i ja smo stari znanci. Svi su izgledi da ćemo željezaru opet prodati nekoj rđi. On je bigamista. Sa ženom spava, a drugu sanja.

Kad je čovek star? To pitanje ga je mučilo. Nije mogao da spava. Možda je od samoće, mislio je. Ali, postoji more ljudi koji su sami i ne misle na starost kao on. Probudio se rano, tek je svitalo, onako bledo jutro, ni ovamo ni onamo. Pogled kroz prozor nije nudio ništa bogougodnije. Jedno drvo, neki neobičan, čuo je od komšije pčelara, sibirski bagrem koji ovde, kod nas u Banatu cveta tri puta godišnje a ne mora da se oprašuje. Ustao je a kao da nije. I dalje je sedeo na krevetu, utrnuo na njegovoj iskrzaloj ivici. Bio je to stari roditeljski bračni krevet. Možda sam tu  začet, pomisli. Svakako tu. Nije mogao da pomisli da je začet usput, da majci i ocu taj čin nije ništa značio. A šta ako je tako bilo? Nije imao odgovor ni na ovo pitanje. Opipavao je kožu. Kao doboš. Osetio je pod prstima svaku kost. Otkako se vratio, nikako nije mogao da se ugoji. Kao da je omršavio od pre nekog vremena. Stalno ta pomisao da je već star, iako ima tek pedeset i šest godina. Majka mu ...

 I u ratu je čovek u prvom planu. Kod nas, malo - malo pa policija nekog premlati. Tek da opravda kupovinu pendreka. I država švercuje duvan. Izgleda da je i ona popušila svoje. Pobedili smo u ratu koji nije bio na našoj teritoriji, jer nismo mogli da čekamo da nas napadnu. U Nigeriji gine hiljade ljudi i niko ne reaguje. Ko im je kriv kada nemaju Kosovo da ih bombarduju. Na Pandorinoj kutiji nema ključa. Odneo ga bravar. Pisanje knjiga se ne isplati, kao ni čitanje. Na vama je da birate između dva zla. Taman je istina isplivala na površinu, a onda je dobila veslom po glavi.

Umiranje demokratije nas ne uznemirava previše. U pitanju je prirodna smrt. Zašto vlast narodu prodaje muda za bubrege? Zato što narod nema muda. Teško je kontrolisati tokove novca, jer kod nas ima mnogo reka ponornica. Sve fabrike su otišle u stečaj, jer su se za to stekli povoljni  uslovi. Pa šta ako vojska prodaje tenkove i topove? Za ne daj Bože imamo kućne zalihe! Samo su nam isprali mozak, pošto naše stanje još nije toliko ozbiljno da zahteva operativni zahvat. Jedna lasta ne čini proleće. Ovo je vreme grabljivica. Odlučio sam da više ne razgovaram sam sa sobom. Tako je bolje za oboje!

Sreo sam ga tako jedne daleke jeseni na Kalemegdanu, tačnije u restoranu Kalemegdanska terasa. Upoznao nas je moj prijatelj Mladen: „Ovo je moj drug Milan, koji je pročitao Stari zavet.“ To sa Starim zavetom je uvek palilo, ljudi se onda opuste, pa se razgovor nastavi bez ustezanja. Podseća, pomislio sam, na poznatog danskog fizičara Nilsa Bora iz mladosti. Izigravao je domaćina ruskom tajkunu, koji je tragao za zemljištem za gradnju skladišta naftnih derivata. Slovio je za drogoša i propalicu do dolaska nove vlasti, a onda se prometnuo u demokratu i otrgao od belog praha, bar pred javnošću. Lajav, jak na rečima, okrenuo se politici i osnovao partiju koja treba da okupi ljude koji negiraju istoriju od Kosovskog boja do Broza. Tražio je od Mladena, koji vodi agenciju za nekretnine, rekao je, zemlju uz Dunav, gde bi se, bez obzira na namenu zemljišta, moglo graditi postrojenje toga Rusa Jakovljeva. Upamtio sam prezime po konstruktoru aviona, jer je tamo taj Jakovljev bio jedan od najv...

Od sedenja nema vajde. Osim ako niste narodni poslanik. Učinili su nam medveđu uslugu, tako da je mečka zaigrala i pred našom kućom! Izmislio sam novo geometrijsko telo. Okruglo, pa na ćoše! Da li ću i ja ako kažem nekom nekom političaru da je stoka, bolesnik i lopov, dobiti samo opomenu? Kao mali nije mnogo obećavao, sve dok nije postao političar. Pravdu nekad moraš da uzmeš u svoje ruke, da bi osetio da je ima. Svi su mislili da od njega ništa neće da bude, a on postade jedno veliko govno od čoveka! Krevelji nam se svetla budućnost. Moji aforizmi su najčitaniji. Svaki sam pročitao bar hiljadu puta. Dobio je metak u čelo. Tako mu je bilo suđeno. Diktator se često rasplače nad sudbinom naroda. I on je samo čovek od krvi i mesa. Za one koji još uvek veruju u bajke reći ću, da dobro na kraju uvek pobeđuje. Ne može svako da bude ljudožder. Za to treba imati stomak. Dug je zao drug, što znači da je gotovo svaki Srbin u lošem društvu. ...

Knjiga je unapred proglašena za knjigu godine, kako bi pisac mogao na miru da je napiše. Ja sam njegovu knjigu pročitao pre nego je napisao. Nisam imao snage da ga odbijem. Istina je da njegove knjige imaju mali tiraž, ali mu je zato satisfakcija da ih niko i ne čita. U početku su to bile samo poluge vlasti, tek kasnije je poliicija shvatili da se mogu koristiti i kao pendreci.  Ne samo da smo podržali predsednika u sukobu sa samim sobom, već smo mu i aplaudirali kada sam sebi podmetne nogu. Razumljivo je da se sasvim drugačije prikazuje ubijanje novinara u Parizu nego u Beogradu, jer Beograd nije grad svetlosti.

          Zapazio ga je krajičkom oka, u prolazu, dok je preko glave oblačio topli vuneni džemper. Bio je to čovek koji vuče kolica.Imao je isposničko lice, zaraslo u nejaku bradu. Obučen je bio nemarno, odeća sivo zelenkaste boje. Kao prašina na putu, pomisli Nikola dok je ispijao svoju uobičajenu, jedinu u danu, kafu bez šećera.                         Ništa se više o njemu nije moglo reći. U stvari, kada je zastao ispred tek uključenog televizora shvatio je da ni reporterka novog američkog kanala nije uspela da, u reportaži koja nije trajala duže od desetak minuta, mnogo više iščupa iz tog zagonetnog čoveka.          Jedino što se moglo saznati, pre nego što je devojka sa kojom je živeo promenila program, jeste da čovek tegli ta svoja  kolica još iz Nemačke. Iz Bremena je, procedio je a reporterka prevela, krenuo pre dva me...