 |
| izvor: talasic.wordpress.com |
Vreme je za nevreme.
Znamo mi da nije pristojno gledati drugome u tanjir,
ali šta da radimo kad u našem nema ničega?
Ako svako može da pogreši, to znači da lider može
najviše.
Sirotinja voli da se slika za televiziju. Čula je da
kamera svakog ugoji.
Optimista misli da je čaša uvek polupuna, a
pesimista je uvek dopuni.
Skupljam fiskalne račune već deset godina. Bog će mi
platiti!
P.S.
Odabrao sam ovu sliku zbog toga što sam baš takve koturaljke, iste boje i kaiševa, imao kad sam bio dečak. Zvali smo ih rolšue. Pronašao sam ih slučajno među odbačenim stvarima u šupi u novokupljenoj kući u Jurišićevoj 15. u Petrovaradinu, 1960.godine. Verujem da su pripadale Mini Heser, pre nego što se odselila. Vozio sam ih besomučno na uglačanom platou ispred škole, na ulazu namenjenom isključivo za nastavnike, sve dok me baba Kosa, domarka, koja je stanovala u sobi do zbornice i tu pravila pogačice koje je tajno prodavala učenicama - nije otkrila i metlom trajno proterala odatle. (Više o Mini Heser u romanu "Lek protiv smrti".)
Нема коментара:
Постави коментар