paradoks

  XIII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU "TRAŽENJE BOGA" Posle dugog vremena od pokretanja pitanja rekonstrukcije srušenog spomenika sa Isusom na groblju od javnog komunalnog preduzeća dobih plavo, zapečaćeno pisamce: JESEN ŽIVOTA JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE Kome: Milan Todorov, pisac Petrovaradin P redmet: Odgovor na Vašu inicijativu za obnovu centralnog krsta sa kipom Isusa na groblju Trandžament u Petrovaradinu Poštovani, U skladu sa Vašom inicijativom za obnovu centralnog krsta sa kipom Isusa na groblju Trandžament u Petrovaradinu, prosledili smo Vaš dopis Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, u čijoj su nadležnosti stara groblja i stari spomenici kulture na njima, te Vas obaveštavamo o njihovom odgovoru. Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada upoznat je sa stanjem u kojem se nalazi ovaj sakralni spomenik. Metalnu figuru Hrista uklonili su sa groblja i deponovali. Trenutno su u fazi prikupljanja dokumentacije za izradu projekta novog krsta...

  Ponekad jedna fotografija kaže više nego mnoge kritike. Nepoznata devojka na plaži, zagledana u stranice "Telefonskog imenika..." učinila je da ova moja knjiga priča u izdanju Arhipelaga nakratko postane deo leta, reke i svetlosti. Verujem da je za svakog pisca dragocen trenutak kada njegova knjiga,u času odmora i tišine, postane znak poverenja između čitaoca i teksta.

  MALE PRIČE /12/ RATKO DANGUBIĆ Eksperiment sa molitvom Naučnik je pokušao da izmeri molitvu. Postavio je aparate u sobu, uključio senzore i zamolio ispitanike da se mole istim rečima, za jedan predmet. Rezultat je bio neujednačen, osim jedne varljive konstante: svi su, nakon molitve, delovali kao da ih neko sluša, iako im nije odgovorio niko. Naučnik je onda, sa osmehom, natočio sebi hladno pivo i tromo zapisao: „Molitva ne menja spoljašnji svet, ali menja pretpostavku o tome da je svet spoljašnji.“ Zatim je obrisao belešku, jer mu je zvučala opasno. Čovek koji je izgubio svoj unutrašnji glas Jednog dana čovek, filozof ili vrsta mudraca, primetio je da više ne misli rečenicama. Umesto toga, imao je samo slike bez komentara. Pokušao je da opiše ovo lekaru, ali je shvatio da opis zahteva upravo ono što je izgubio. Počeo je da piše poruke sam sebi, ali su one dolazile bez tona, kao da ih je pisao neko drugi u njemu. Na kraju je zaključio da unutrašnji glas nije nestao...

  Milan Todorov IZGUBLJENA PLAŽA Vrelo je već uveliko leto za takvih dana odlazio bih čak i sada pod stare dane na rečnu plažu i provodio tamo ponekad i cele dane. Sada ne idem ne idem skoro mesec ne idem nijedan dan reka je slaba voda više ne struji možda se vraća u svoju prošlost kada nije bila reka nego devojka koja se u tami sa osećanjem stida svukla i sada te čeka znajući da je nećeš ostaviti dok oboje čekate oblak buduće tame.

  Milan Todorov XII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Bio je vikend, neradni dan, kada se u ciglani dogodila nesreća. Francuz se slučajno zatekao pored velike gasne peći koju su radnici pokušavali da osposobe da bi nastavili da peku cigle. Niko ga nije zvao. Bio je slobodan tog dana pa se priključio majstorima. Ne znam da li ih je savetovao, šta i kako. Znao je kako se popravljaju peći. Sve je znao o podzemnim tunelima kojima se dovodi vazduh do njih. Da li je neki od tih tunela, za koje se pričalo da se nalaze čak i ispod naših kuća u blizini, bio zatrpan – niko ne zna. Posle eksplozije koja mu je izazvala slepilo dok su ga nosili ka kolima Hitne pomoći plakao je naglas i govorio: „ Nikad više neću videti svoju ćerku. Nikad!“ Bio je ubeđen da umire, inače nikad to ne bi izustio. Samo osećanje sopstvene smrti čoveka natera da javno prizove nemoguću ljubav. I on je upravo to činio pred svim svedocima koji će o tome posle naširoko govoriti premda su mnogi od tih ciglar...

  Milan Todorov MALA VODA Reka ne mari ni za koga. Nekad su, kaže legenda, svatovi po ciči zime kolima sa konjskom zapregom prelazili zaleđeni Dunav a onda se led prolomio i mladenci su smrt našli u ledenoj vodi. Danas je Dunav manji nego ikada. Ako tako nastavi obale biće lišene svrhe a na sasušenom dnu pojaviće se svatovska zaprega sa belim peškirima oko konjskih sapi sa veselim svatovima i živim i zdravim mladencima a kočija će ići unatraške dok će mrtva kuma podvriskivati i naređivati sviraču sa krljuštima riba umesto očiju da svira nešto veselo tutkajući mu trule novčanice u harmoniku.

Milan Todorov  XI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ XI POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „TRAŽENJE BOGA“  U  vreme radničkog, tobožnjeg samoupravljanja postojala je jedna dobra stvar: radnika nije bilo lako otpustiti.  Postojao je ipak izuzetak. Ako se zaposleni bez opravdanja ne pojavi na poslu pet uzastopnih dana, radni odnos mu automatski prestaje.  Znajući za tu klauzulu pojavio sam se u redakciji petog dana i, kako je običaj zahtevao, javio se sekretarici Jeji, po pravom imenu Jelena.  Nije bila iznenađena, ali ni obradovana.  „Nismo te viđali u poslednje vreme.“  „Pisao sam kod kuće“ – imao sam spreman odgovor i pokazao joj otkucani tekst svoje naredne emisije. Zamolio sam je da ga ostavi na stolu u kancelariji glodura, koji nije bio u njoj, a u takvim prilikama niko osim sekretarice ni pod kakvim obrazloženjem nije smeo da ulazi u nju. To je bio službeni prostor ali ga je on svojim despotskim ponašanjem učinio ličnim, gotovo priv...

 Milan Todorov IX POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ Sutradan čim sam ustao uključio sam radio aparat. Nije bilo nikakvih uobičajenih intervencija na vesti jer nije bilo ni vesti o sinoćnim demonstracijama. Glodur, inače moj zamalo prezimenjak, bio je, kako se sam hvalio, komunista od reči i dela. Naravno, uz njega je uvek bila ćutljiva svita tobožnjih istomišljenika, za koju sam bio ubeđen da će se prevrnuti čim se pokaže da je sadašnja vladajuča ideologija poražena. Posle doručka otišao sam u toalet i obavio ono što narod zove velikom nuždom. Ustao sam i pogledao u klozetsku školjku. Govno u njoj je bilo čvrsto oblikovano u tamno braon pletenicu. Mislio sam da je najpametnije da ne idem u radio stanicu. Znao sam da moram da polažem pripravnički ispit i da će moje odsustvo biti još jedna otežavajuća okolnost. Ako sam nešto sanjao, to sam zaboravio. Ipak u sećanju mi je ostalo nekakvo peckanje, nešto kao nedoumica. Ko sam ja zapravo? Otac mi je autentični Voj...

  Milan Todorov PLINSKA BOCA Uvek kad menjam plinsku bocu pažljivo proveravam sve ventile odvrnem ono rebrasto metalno dugme za oslobađanje plina i sačekam da čujem šištanje. Zatim zatvorim dugme okretom suprotnim od kretanja kazaljke na satu. Malo sačekam pa nanovo lebvom rukom okrenem dugme da bih oslobodio plin iz boce istovremeno u desnoj ruci držim upaljač koji kresnem kad začujem šištanje gasa. Moja baba je usled eksplozije male izletničke boce dobila neku strašnu bolest od koje je preminula. Od tada se u mojoj porodici životi vezuju za ono što se ne vidi za dušu a predmeti takođe imaju dušu te mi poštovanje prema precima nalaže da ne pristajem na ono što jeste opipljivo jasno osetno nego da to izbegavam jer sigurnost je u stvarima lomnim neodrživim lepetavim krilima u onome što je ništa a posle ako bude drugo dobro je.

 Moje dvorište sa ručnom presom za grožđe.

  MALE PRIČE /11/ Ratko DANGUBIĆ Telefon koji je znao više Telefon je zazvonio tačno u tri ujutru. – Halo? – Pogrešan broj – rekao je glas. – Sigurno? – Sasvim. Ćutali smo. Posle nekoliko sekundi glas je upitao: – Kako je vaš otac? Ćutao sam kratko. Moj otac je mrtav već sedam godina. – Dobro – odgovorio sam iz pristojnosti. – Drago mi je. I moj je. Veza se prekinula. Sutradan sam proverio imenik. Broj nije postojao. Operater je rekao da te noći nije bilo nijednog poziva. Telefon od tada zvoni svake noći u isto vreme. Nikada se ne javim. Ne zato što se plašim. Nego zato što ne želim da saznam kako je moj otac danas. Inventar tišine Komšinica je prijavila da joj je nestala tišina. Policija je obišla stan. Našli su dve stolice, tri šolje, radio koji nije radio i sat koji je kucao isuviše glasno. – Kada ste poslednji put videli tišinu? – pitao je inspektor. – U utorak, oko pet. – Da li je bila sama? – Ne. Sedela je sa mnom. Sastavljen je zapisnik. Narednih...

  Milan Todorov IX POGLAVLJE RIMANA U NASTAJANJU "TRAŽENJE BOGA" Kad sam stigao do kuće ostavljam ženu pred zaključanim vratima i kažem joj da moram da se vratim. „ Zašto? Sve smo videli“ - pita. „ Evo ti ključevi, uđi, pripremi nešto da pregrizemo a ja ću kad se vratim usput da kupim butelju Kabernea. Da se počastimo.“ Ona nevoljno pristaje, ali pristaje. Kad su ljudi mladi priklanjaju se užitku jer intuitivno osećaju da je u njemu možda poslednje utočište bezbrižnosti posle utočištva u detinjstvu. Prolazim pored portirnice u kojoj titra svetlo televizijskog ekrana. Iako se žurim, zastajem. Zanima me šta gleda Francuz koji mi je postao simpatičan. Nisam uspeo u tome. Prozorče je bilo zastrto listovima otrgnutim iz Politike. Čuo sam samo Francuzov isprekidan pušački kašalj. Produžio sam ka centru grada. Sve vreme sam imao osećaj da je svaka moja kretnja, svaki moj korak napred određen mojom podsvešću. Mislio sam, naime, da sam ako ne besmrtan (što inače misle svi ml...

  Milan Todorov: VIII poglavlje romana "Traženje Boga" Mahnuo sam mu kao i toliko puta do sada. On se nije mrdnuo. Mislim da bi semafore trebalo postavljati samo tamo gde stoje ljudi. I da se uključuju po ljudskim merilima. Zeleno – dobar dan Žuto – nisam svoj. Crveno – biće nekog sudara. Možda će se sudariti vojske. Te večeri na Francuzovom semaforu trajalo je crveno. Koleginica Sežana iz Radija koja je pratila rad boračkih organizacija bila je ispred Komiteta. Nisam bio siguran da li je tamo bila po službenoj dužnosti ili lično. Sećam se trenutka kad smo se upoznali. kad mi je rekla svoje ime. "To nije ime, to je grad" - našalio sam se. "U pravu si. Trebalo je da se zovem Snežana, ali matičar je prilikom upisa u knjigu rođenih ispustio jedno slovo i tako sam postala grad. Mojimroditeljima nije smetalo, a i meni se sada sviđa. Tolike devojke se danas zovu Snežana!" Pogledi su nam se u jednom trenutku sreli. Onda sam ja prvi, što obično ne radi...

VII POGLAVLJE ROMANA U NASTAJANJU „ TRAŽENJE BOGA“ „ Svet je jedna velika posuda , slična onoj za nedeljnu supu sa dobrim komadom mesa, sa mnogo povrća, začina i domaćih rezanaca. U toj posudi odmeravaju se snage pojedinca i naroda sa snagama vlasti. Snage se prelivaju i na tasu prevagne čas jedna čas druga. U većini slučajeva tas sa vrelom čorbom je na strani vlasti, ali ona se kad dođe vreme izbora, kad dođe trenutak odluke, uplaši da se ne opeče ili, ne daj Bože uneredi od obilja masne supe i pusti da prevagne narod. To je mehanizam straha na kome počiva svaka vlast. Danas sam dobio odgovor od gradonačelnikove službe na moju inicijativu za obnovu centralng grobljanskog krsta sa Isusovim telom. Priznajem da ga nisam očekivao.   Поштован и ,               Поводом Вашег обраћања, са молбом ради санације крста на гробљу  на  Транџаменту у Петроварадину, овим путем Вас обавештавамо, а на основу информ...