 |
| izvor: slobodnazona.com |
Bolje se živelo kad ništa nismo imali, nego sad kad nam
sve nedostaje.
Što da pišemo istoriju kad niko ništa ne čita?
Mogu i ja jednim udarcem da ubijem pet muva, ali govno na koje su sletele ostaje.
Žena mi kuva sva jela koja mi je kuvala pokojna majka: pasulj sa
đumbirom, sarma sa origanom...
Imam dovoljno godina da se bojim onog što starost donosi,
ali me je strah.
Mi smo izabrali put kojim se ređe ide. Štaviše, niko
njime i ne ide.
Ljudi koji s flašom piva sede ispred seoske prodavnice
dokaz su da na selu još ima života.
Dobro, izmislili smo i rupu na saksiji, ali onom ko je izmislio rupu na p. - svaka čast.
U naše vreme nije postojao pubertet. Sve do penzije.
Simpatizeri vladajuće partije su kao žene koje glume
orgazam. Što više vrište, manje im verujem.
Nekad se govorilo: Duša me boli. Danas: Boli me kita.
Znao sam da je duša izmišljen pojam.
Mom komšiji ženska je ranije dolazila uvek kad primi
penziju. Sad je mrzi da dolazi dvaput mesečno nizašta.
Нема коментара:
Постави коментар