Vremena
su teška. Ali, ja se ne žalim. Oboje puno radimo. Deca dobro uče. Ćerka još
radi i u poslovnoj pratnji. Da je samo vidite kad se našminka. Niko joj ne bi
dao četrnaest, kolko stvarno ima. Ista ja. Samo sam ja u njeno vreme imala dvaes. Ovaj moj me tuk`o. Dugo nije teo da
je prizna za svoju. Ali, šta će? Moro da se pomiri. Otkad radi kod ovog Nemca,
novog gazde, to je drugi čovek. A nekad je bio gad nad gadovima. Sad, od kako
je firma privatizovana, nije više glavni mesar. Sad radi na tranžiranju. To mu je
još bolje, Samo seče bikovima jaja.Tuče me samo kad je trezan. Znači, retko. Kad
je pijan, samo se smeje. I plače, plače ko kiša. Mali ide u crkvu. Uhvatili ga
da krade pare ispod ikone Bogorodice. Deca k`o deca. Nikad dosta para za lepak.
Ja još kuvam za onog bogatog bogalja. Onog s trećeg sprata, udovca. Bolje mi je
nego kad sam radila u prosveti. Bar imam svoje dostojanstvo, a što ostane mi
pojedemo. Grešila bih dušu da se žalim. Matori kašlje i celu noć pušta stare
srpske pesme. Kad mu pred spavanje donesem čaj i tablete, oće da uvati za dupe. Inače,
fin čovek. Samo neće još dugo. Stisak mu sve slabiji. A onaj moj bi me ubio kad
bi znao za to. Mada mi ne prilazi ko čovek godinama. Samo
se trza noću ko bik i viče:"Als! Als!"... Ne znam šta mu to znači, al svako ima pravo da govori u snu šta oće. Ja sve to moram da trpim zbog dece. Kad me
tuče, deca kažu da zovem policiju. Nisam luda. Ima policija važnija posla. Još
da mi nađu mišomor u biberu. Ovako je bolje za sve nas. Živimo nekako, a kako
samo mi znamo.Nadamo se da jednog dana mora biti još bolje jer gore ne može biti. Hoćete jedan bromazepan? Nemam čime
drugo da vas ponudim, a red je, prvi put su nam socijalni radnici u kući.
A kad smo se upoznali bilo leto. Januar mesec. Plus 26. Ja nabacila neku suknjicu, prekrivušu, što se kaže. On se zagledo.
"Bele su ti noge", kaže i trepće.
"Bele?"
"Je bele..."
I tako: "jebele, jebele..." i mi se uzmemo. U stvari nismo se uzeli odma. Nisam mu dala prvo veče. Padala kiša.
(odlomak iz istoimene monodrame u nastajanju)
A kad smo se upoznali bilo leto. Januar mesec. Plus 26. Ja nabacila neku suknjicu, prekrivušu, što se kaže. On se zagledo.
"Bele su ti noge", kaže i trepće.
"Bele?"
"Je bele..."
I tako: "jebele, jebele..." i mi se uzmemo. U stvari nismo se uzeli odma. Nisam mu dala prvo veče. Padala kiša.
(odlomak iz istoimene monodrame u nastajanju)
Нема коментара:
Постави коментар