Gde su sad carske krune, i pozlaćena žezla,
kad nam se prazna duša u ponore prevezla?
Polako vidici tonu u mračni stub podsvesti,
tu će se mrtva usta sa novom molitvom sresti!
Šta čekam ispoveđen, u ovom zatišju plača,
a već me napušta srce, i samo tlom korača.
Da li smo stvarno bili, to što se moglo biti,
u tami bivših vekova, gde nas niko ne štiti!
I šta nas još sprečava, da obnavljamo zdanja,
pod kamenom i travom, gde trunu kralj i sanjar!
(iz nove knjige pesama KOSOVSKE ELEGIJE)
Нема коментара:
Постави коментар