Presvučen sopstvenom kožom
Sa godinama više iza nego
ispred
Čuvajući se grabežljivih
Onih koji nož ne zarivaju
Nego ga nose za opomenu
Šta god da mi se desi
To će se dogoditi pored
mene
Pored vrata koja vode
U iskrenost
Kao kad gledaš druge žene
A oboje se pravite da ne
vidite
Ipak će boleti odlazak u
taj samostan
Neizvesnosti
Jer sve je naravno uživo
Kao na televiziji
Kad menjanjem kanala
menjaš svet
Koji u stvari ne vidiš
Koji tebe ne vidi
Koji nikog ne vidi
A sve još postoji kao rizik
dodira
Prilikom pomazanja.
Нема коментара:
Постави коментар