paradoks

  Milan Todorov POVRATAK Morske ptice selice koje preleću hiljade i hiljade kilometara sada skreću s kursa, kasne u povratku, promašuju ostrva na koja su krenule — kao da se zemaljsko vreme usporava, a njihovo biološko ostaje tačno. Ne znam kako to usporavanje zemaljskog vremena utiče na naša tela i, najzad, na naše stare ljubavi. Da li se to vraćaju tela koja smo nekada voleli? I kako sada obrisati ta nadiruća tela koja su u međuvremenu bila tela za nasladu drugima? Šta je s mojim telom i tvojim telom, stara devojko, možda već mrtvom? Jesu li samo sled potrošenih nežnosti za koje se sada, kada su čuda vremeplova moguća, pokazuje da su ipak vredele? A mi nismo verovali, uljuljkani u postojeći stvarni svet, u nove ljubavi, jednako kao i prve isterane iz raja. Moje lice je opet novo. Tvoje lice isto tako. Zašto se to dešava? Jesi li sada sa mnom? Jesi li ti ili ti koja si sa mnom?