paradoks

Trom sam danima, kao da sam bolestan i sebi tuđ. Jednostavo sedim i čekam, i to bi bilo sve. Postoji taj dugi put dovde od hiljadu dana i noći, koji nije bilo lako prevaliti. Ne znam zašto taj odžačar ne dolazi, treba da proveri instalacije za gas. Skoro je 10 i 30, kasni gotovo pola sata. Onda sam ustao, zatvorio sobna vrata i otvorio prozor da uđe jesenju vazduh. Tamo, s druge strane lepo uređene ulice, iznad krova vile leluja se tanak dim: po svoj prilici iz kamina. Okrenuo sam glavu malo dalje, prema zapadu i opet video dim koji izlazi iz drugog odžaka. Tuđa zemlja, tuđe vile i domovi, tuđ dim, skoro da mi naviru suze. To mi sve deluje i besmisleno i zanimljivo: a onda sam gledao po sobi u kojoj sam se osamio. Nikako nisam mogao da budem miran. Kako bi bio srećan i svoj, da sve ovo nisam preživeo. Soba je poluprazna, pa nisam ovde ni mogao da reknem: ovde se vidi moj ukus. Tek je nedelju dana da smo stigli u Kanadu, nismo se gotovo ni raspakovali. U pansionu smo koji je platila n...

Sindikati su nam se izborili za najnižu cenu rada. Niža ne može biti! Jednoumlje ima svojih nedostataka. Kako izabrati najluđeg? Optuženi smo za agresiju. Samo zato što se svuda osećamo kao kod kuće! Srbi i Crnogorci se smatraju braćom. Mada nikada nisu ratovali! Penzije treba usklađivati sa platama političara. Ni penzioneri ništa ne rade!

(Vladimir Bulatović: Duhovi satire, Presing, Mladenovac, 2013.) „Duhovi satire“ su, po redu pojavljivanja, druga knjiga mladog beogradskog  pripovedača  Vladimira Bulatovića. O važnosti druge knjige nije potrebno previše govoriti. Druga knjiga, naročito kada je reč o ovakvom, pretežno satiričnom viđenju sveta i sebe u njemu, nije ništa drugo do istrajavanje u literarnoj subverziji. Čini se da na našoj humorističkoj i satiričkoj sceni odavno nije bilo svežijeg glasa, jer u njoj, na žalost, preovlađuje diskurs aforističkog podteksta u satiričnoj priči. Koliko se time odmaže razvoju kratke satirične priče, kao čehovljevskog nespornog znamena, vidljivo je upravo i po tome što se retko koji mlad i poletan autor danas okreće satiri. Vladimir Bulatović jeste to dragoceno, novo seme za književno validnu kratku pripovetku. U njegovim tekstovima je prisutna ona laka, mladalačka nadmoć nad pojavnim stvarima, onaj vedri nezlobivi sarkazam i ironija koja predmet realnosti ...

          Nemojte ljudi na nas, obične policajce! Mi se  nadobijamo batina možda i više od vas. Ako ne više,  češće sigurno. Više je derbija nego vaših demonstracija. Dobro, razumem, nije lako sa suzavcem, ali nije lako ni nama pod onim maskama. Da ne govorimo o vodenim topovima i šmrkovima. Ruke zauzete mlaznicom, a vi po nama komadima žardinjera. Hej, oni  iz Gradske čistoće što šmrkovima peru ulice imaju mnogo veće plate od nas. Još i zarade dopunski kad nekom odblatnjave auto. Tačno je i da neke naše kolege, ako ih tako možemo nazvati, zarade dopunski. To su oni koji nama, običnim pandurima, toliko blate ime, da tu ni odblatnjivači iz Gradske čistoće šmrkovima ne bi pomogli. Imaju oni svoje poslovne partnere. Svrate kod njih kad se organizuje posao ili deli zarada. I na po koji šmrk. 

Na Kosovu su oštećeni mnogi nealbanski grobovi. Do oštećenja je došlo prilikom selidbi pokojnika sa ovog na onaj svijet. Naš kandidat posjeduje nebrojene dokaze da je pobijedio na izborima. Naša svjetska turneja sporo napreduje. Nikako da se odmaknemo od Sodome i Gomore. Naši sagovornici su u najzanimljivijem trenutku napustili diskusiju. Kada je oružje progovorilo. Njegov život je neprekidno ugađanje Bogu. Od svega što ukrade, pola priloži crkvi. Promjena imena nacionalne aviokompanije je veliki doprinos modernizaciji vazduhoplovstva. Telohranitelj je dušebrižnik koji se prekvalifikovao jer nije mogao da nađe posao u struci. To je kontroverzni političar. Pošten je.

Dopada nam se vladina sosijalna politika. Još od kad su nam  prodavali hleb za pet dinara. Seljaci u Srbiji su imali bogatu žetvu i sad mogu da se za slamku hvataju. Vojska je zapalila sve kuće u selu. Ali, ničija nije gorela do zore. Glupo je živeti od uspomena. Sećam se klupe na kojoj sam joj to prvi put rekao. Nama je potreban minut da se dogovorimo, ako u tom trenutku ne radimo nešto pametnije. Već dugo živimo kao sav normalan svet, ali para za psihijatra kao oni još nemamo.

         „Dragom Branislavu, 11. februara 1991.“ pisalo je na posveti poklonjene knjige. Na tu moju knjigu je sasvim slučajno naleteo jedan prijatelj preturajući po policama neke beogradske antikvarnice. Ugledao je naslov i ime autora a kada je rasklopio korice natrapao je na dragog Branislava. Istog trena je odlučio da kupi knjigu, iako je već imao jedan njen primerak, onaj koji sam mu dao svojevremeno.  Razlog je bio jednostavan. Gest prodaje knjige sa ličnom posvetom je primer  našeg odnosa prema kulturi uopšte. Ipak, pomislivši da bi me čitava ta stvar mogla povrediti, u elektronskm pisamcetu, dopisao je i sledeću rečenicu: „Sudbina knjige je kao i sudbina ljudi, s potpisom ili bez potpisa, sa tragom ili bez traga, sa nostalgijom ili bez...“           To veče sam izvukao sa najviše vitrine male kućne iblioteke svoj primerak knjige. I dalje mi se dopadala ilustracija na njenim koricama. Nož i hleb. ...

Šteta što ovi nisu ranije došli na vlast. Dosad bi već bili smenjeni! Odličan si pisac, brate. Šteta što pišeš knjige. Izabran je za ministra. Usralo ga! Poznata voditeljka je nekada bila lepa i mlada, a danas je samo mlada. O nama se puno pričalo u svetu i reč po reč – urekoše nas. Možda ste vi istomišljenici sa nama, ali mi nismo sa vama. Pašić je rekao: Da nije Nemaca, Englezi bi bili najgori na svetu. Ali bilo je to doba kada se Amerika nije mešala.

Ja bih kao pametniji popustio, ali morate da priznate da ste gluplji od mene. Kod nas je potrošačka korpa sve manja, tako da građani mogu da kupe sve što staje u nju. Ima pisaca koji pišu na srpskom, a nisu Srbi. Ima pisaca koji ne pišu nikako, ali su Srbi. Zločin jeste bio savršen, ali to ubijenog ne može usrećiti. Izgubio sam posao kada mi je najviš trebao. Taman sam hteo da idem na bolovanje. Kod nas  se kradu i krstovi sa sabornih crkava. Toliko smo pobožan narod. Sasvim je prirodno da nam obećavaju bolje sutra. S prognozama za  danas niko neće da rizikuje.

Japanci rade više nego mi, jer kod njih Sunce ranije izlazi. Srbija je bila poznata po šljivi a onda su je samo otresli. Kad je policija u tri sata noću pozvonila na vrata, saznao sam za kim zvona zvone. Predizborni govor je bio tako dobar da je dizao mrtve iz groba...I onda su ti ljudi glasali! Svaka mama bi ga poželela za zeta a i on bi poželeo taštu. Zakonski je obavezno samo osnovno obrazovanje, ali ko želi  može sebi uvek da kupi visoko. Adriana Lima se slikala gola a bila je nevina. I kod nas bi se nevine slikale gole, ali to su one koje niko ne gleda ni ovako...

Mi smo gubitnici u miru, dobitnici u ratu. Na Kosovu smo dobili Turke, sad Šiptare! Treba ukinuti državne medije. Po cenu da saznamo šta nam se dešava! Poznati smo po tome što poštujemo neprijatelje. Nama će doći glave saveznici! Pitali smo političara kako je postao ministar. Bio je iskren: Ne mogu da budem pametan! Mi smo narod poznat po gostoprimstvu. Šteta što nikako da dođemo sebi! Jasna je prednost našeg višestranačja. Lopovi su ravnomerno raspoređeni! Teško je definisti da li je ovo korupcija. Zavisi od toga kako se uzme!

Nemam više kućnog ljubimca.  Poslednjeg sam pojeo prošle nedelje. Mi smo loši pregovarači.  Između sira i slanine  izaberemo mišolovku. Logično je da Veliki brat ima Veliko uho.  Sva sreća, pa, za sada, ne upražnjava seks. Moja tašta je neuništiva.  Umesto tigrastih  komaraca, pokušaću sa tigrovima. Između nje i mene je došlo do neverbalne komunikacije. Raspadom Jugoslavije moje znanje stranih jezika se znatno popravilo.  Pravi sam poliglota. Ne idem više u diskoteku.  Zašto da mlade devojke dovodim u iskušenje. Srpska se truba sa Guče čuje,  južnije nema dometa.

U Srbiji svi piju pivo, jer je voda narodu došla do guše. Upoznao sam njegovu ljudsku stranu, kad mi je okrenuo leđa. Ja triput merim pre nego što sečem i opet se posečem. Mobilni pretplatnik trenutno nije dostupan policijskim prislušnim uređajima. Molimo, pokušajte ponovo. Omraženom političaru nećemo skoro videti leđa, jer ima zaleđinu. Srbija želi da ima dobre odnose sa svim državama u svetu, osim sa državom koju nikad neće priznati. Naš put nikuda ne vodi, zato što je crna mačka prešla preko njega. Nerealno je očekivati da nam vlast stvori raj na zemlji. Mi smo nebeski narod.

U Amsterdamu je padala kiša i na ulicama nije bilo lica ljudi, samo su se mogli videti blago nagnuti kišobrani na stranu s koje vetar duva. Takvo vreme traje ovde danima. Poslove sam priveo kraju dan-dva ranije. Posetio sam onda par galerija i muzeja, tek da razbijem osećaj dosade. Tako sam prekratio vreme do odlaska. Kada sam odleteo popodnevnim letom iz Holandije za Beč znao sam da na aerdromu u Beču imam do leta za Beograd puna tri sata. Nisam bio gladan, ali kafu nikada ne odbijam. Mrtva aerodromska svetlost, koja je ni dnevna ni veštačka, valjala se svuda. Kad god sam na ovom aerodromu nađem vremena da se smestim u kafe „Demel“, kvazi-repliku carskog kafea iz grada, i tu popijem „haus kafe“ i pojedem kakav komad torte, ako mi se posreći i uz muziku s klavira. Smestio sam se po dolasku s leve strane, tamo odakle vidim ekran sa poletanjem aviona. Imam iskustvo da umeju da promene izlaz, pa ne bi voleo da jurim po aerodromu zbog toga. U kafeu nije sedelo mnogo sveta: dve devojk...

Posmatranje sveta kroz prozor, kuće ili stana svejedno, oduvek mi je  predstavljalo izvor prigušenog zadovoljstva. Postoje ljudi koji to ne mogu da razumeju ili, štaviše, u tome vide neku pomerenost, čak nenormalnost. Ali, posmatranje sveta kroz prozor je dobra disciplina. To je nešto kao genetska glad za potvrdom postojanja sveta izvan sopstvene samoće, glad koja ne može da bude ničim i nikada utoljena. Prati nas i na putovanjima. Naročito volim prozore vozova koji ne gledaju previše dugo u nešto određeno i stalno. Taj šarm putovanja koji oličavaju. Prozore sa preteškim niklovanim ali već potamnelim rukohvatima od silnog naginjanja. Njihova muzgava a uvek radosna staklena lica, jer su okrenuta stalno novim prizorima, prvom uskliktalom viđenju zatalasanog mora, recimo. Ili seljana koji se štite od sunca crnim starinskim kišobranima u kamenoj porti sa grobljem.Ali, ne može se stalno putovati i sada ponekad, kad čuješ pisak vozova, kažeš: prokleti vozovi... Što je čovek stari...

Prema američkoj obaveštajnoj službi Tito je bio neko drugi, a i mi smo bili Tito. Mi ne diramo lava dok spava. Mi znamo šta je nepovredivost imena i lika predvodnika. Demokratija u Srbiji ima dugu tradiciju. U svakom veku po nekoliko godina. Na vest o protestu gluvonemih članovi vlade su u TV Dnevniku samo odmahivali rukama. Kazneni prostor u Srbiji je čuveniji od brazilske Marakane! Pogledam TV Dnevnik, odem do wecea... I to je jedan dan mog života. Diogen je s fenjerom tražio čoveka, a onda smo ga mi ugasili...

Niko ne želi da vidi kriminalce iza rešetaka  više nego vlast. Ali, ne može se vlast rukovoditi pukim željama! Đubre je Zemljin pokrivač. Ovi naši političari su jaki na rečima. Težište je na rečima lažem i kradem. Rodoljubi, nemoj da merimo koliko nosite zemlje ispod nokta! Ono što je potopilo Titanik je tek vrh ledenog brega. Onog što je potopio Srbiju. Mirko i Slavko danas: Slavko, evo ti metak! Pusti ženu da prva svrši, reče penzioner na kraju života. Ana Karenjina bi se danas bacila pod lokomotivu razvoja Srbije.

Vlada tvrdi kako se narodu mnogo čini. Oboleo je od halucinacija! Nisu ovo nikakve čistke u vladi. Ovo je samo bacanje prašine u oči! Lako ćemo za municiju. Bojimo se da nam ponestaje ciljeva! Gorile mogu biti samo oni policajci koji su položili test inteligencije! Mazohistima u Srbiji ne treba mnogo. Srećni su što su živi! Policija u Srbiji je zadovoljna platama. To je očigledno uplašilo protestante! Budite rezervisani prema novim ministrima... Još im nismo odredili cenu!

1. Volim da po buvljim pijacama kupujem stare knjige, razglednice, mape i dokumenta koja mi se učine zanimljivim ili da mogu da budu podsticaj kod pisanja. To zovu teoretičari traganjem za sećanjem. Kopanje po svojim i tuđim  uspomenama i žutim papirima i jeste vrsta arheologije. Skoro sam od mlade, lepe (i prilično nametljive) Ciganke na Najlon pijaci u Novom Sadu kupio u kutiji za košulje „Javor“ hrpu papira. Nisam na pijaci prebirao po kutiji da ne bi nekome poznaniku objašnjavao šta kupujem, pa sam brzo platio koliko je Ciganka tražila i kutiju stavio u kesu, uz ranije kupljene burgije. Nekako imam osećaj kod ovakve kupovine da sam zagazio dublje u tuđu intimu, pa se kasnije kajem, a na kraju mislim da su ovo sada samo stvari i da nekima mogu posredno i da „povratim život“. Kada sam kod kuće razvrstao hartije na ono što je za bacanje, ono što bi moglo da ima „književnu“ namenu, ostalo je desetak recepata za jela, kucanih na staroj mašini i pisanih lepim rukopisom. Pitao sa...

Policija hapsi s vremena na vreme. Ona i razmišlja kao vlast. Naši idoli su ovi ljudi na vlasti koji nam obećavaju posao. Oni nikada nisu ništa radili. Ne treba osuđivati ptice koje seru po spomenicim. Pa mi velikanima ne odajemo ni toliko poštovanja. Velika je razlika između Hitlera i Staljina. Staljin je ubijao samo svoj narod. Mole se nezaposleni da ne zivkaju stalno biro za zapošljavanje. Oni ne znaju kako je to imati pune ruke posla. Naši političari su pali s  Marsa. Olakašavajuća im je okolnost da se toliki put ne može prevaliti bez posledica na mozgu. Može se živeti s jednim dolarom dnevno, ako je to onaj koji dajete prosjaku. Treba i premijeru dati otpremninu kada ode sa funkcije, jer postoji bojazan da bi mogao da se vrati.

Da nema lektora i cenzora, niko nista ne bi citao! Posao zove. A ja malo slabije cujem Moja zena je izdrzala sa mnom petnaest godina, a onda je na metli odletela glavom bez obzira! Za one koji su se kasnije ukljucili u nas program, mozemo reci da nista nisu propustili! Ozenio je andela, koji ga sad kosta davo i po! Ja sam toliko gladan pisanja, da mi se cesto desava da progutam neko slovo! Cenzor se uvek dokazuje na delu!

Vojvodina je lokomotiva našeg razvoja, pa je razumljivo što se sve više njenih građana baca pod voz. Napunio je arenu, a onda su ga lavovi pojeli. Rođen je između dva rata, ne mogu tačno da kažem kad, metak pre – metak posle... On je završio prestižni fakultet, onaj na kome se do diplome stiže pre ispita. Zaštićen svedok je neznani junak. Mi smo nebeski narod, zadnja pošta pakao. Pokori se i počni. Čuvaj se psa koji ne laje. Sigurno je policijski. Srbija je nekad bila poznata po svinjama i šljivama a onda su svinje pojele šljive a Srbi svinje.

Odvojili smo crkvu od države. Ne želimo da za sve psujete samo predsednika! Teško da ćemo bez posledica izdržati mir. Ispucali smo se! Neprijatelj nikad ne spava... Mi ne jedemo! Srbija je svuda gde su srpski grobovi. Ukopali smo i kolevku! Ne gubite vreme nabrajanjem neuspeha vlade. Nabrojte samo uspehe!

Njegova majka je ista kao i moja majka, mislim dok ulazim u crkvu Svetog Križa, na zaupokojnu misu. Jedino što on nije živ. Mnogo ljudi, mnoge više ne prepoznajem. Zar si ti ostao mlad, kaže moja žena koja je za mene ostala mlada. Ili nije? U predvorju, većina umoči prste u kameni lavabo sa vodom i zatim se prekrsti, istovremeno učinivši mali naklon. Crkva je samo naizgled hladovita. Unutra je miris tropskog leta, uvukao se u končane trake na podu koje, pretpostavljam, služe kao tepih starijim vernicima u zimske dane. Ali, sada je avgust, vrelina od skoro četrdeset stepeni Celzijusa... Prethodni sveštenik je uklonio stare drvene klupe i postavio nove od mlevenog drveta koje deluju plastificirano i lepljivo. Ali, razumem da je to isto, nanos vremena. I on će biti istorija za nekoga, samo je potrebno da prođe dovoljno našim životima ispunjenog vremena. Nekada najugledniji lokalni doktor ginekolog, koji će docnje ubiti svoju suprugu, bio je ktitor najvećeg vitraža u crkvi. Vitraž prik...

Gradeći svoj dom, Gavra nije želeo da se izlaže trošku. Kupio je samo vrata. Nosio ih je sa sobom i tako uvek mogao da izađe i uđe u kuću bez obzira na to gde se zatekao. Jednom je zaturio ključ, ali nije očajavao jer je znao da će ga kad-tad naći. Potrudio se da kad-tad bude odmah. Mašio se za džep, izvukao ključ, kroz ključaonicu ga zavukao u bravu i otključao vrata. Morao je i da ih otvori da bi vratno krilo odigao od šarki i skunuo sa štoka. Krilo je dobilo krila i letelo na deponiju smeća. Tu ga je jedan sakupljač sekundarnih sirovina pronašao i prodao nekom Joci iz Stepojevca.  Neopterećen radnjama kao što su otključavanje i zaključavanje, ulaženje i izlaženje, otvaranje i zatvaranje, Gavra je živeo slobodnije. Vraćanja i ponovni odlasci su se izjednačili, i tako sprečili moguća razočaranja usled povratka kući ili izbivanja iz nje. Gavrina kuća-ragastovka ima oblik pravouglog paralelopipeda nejednakih stranica, ali, za Gavru koji ne mari mnogo za geometriju, ona je pravi ...

Piši kao što govoriš, ali iskrenije brate! On je ginekolog, meša posao i zadovoljstvo. Njegovi preci su u odnosima vojvođanskih Srba i Mađara fašista, prvi probili led. Često razmišljam o smislu života, ali to nema nikakvog smisla. Ko nije kurva, neka se prvi baci kamenom – reče kamenjarka. Nju je imao čak i onaj što je žurio na voz,  jer vozovi kod nas toliko kasne. On je jedan od sposobnijih političara, dvaput su ga oslobađali zatvora. Policajac je uzeo mito da ne bi pisao kaznu. Bolje barata s parama nego s olovkom.

Nervirao se: smetala mu je vrućina, mirisi u autobusu, stajanja na stanicama. Ne voli javni prevoz; mala penzija i „tanke tezge“ teraju ga da sastavlja kraj s krajem, a ni a ćerka nikako da nađe posao. „Kao da moli boga da ga i ne nađe od kad se razvela“, rekao je Stanki. Ne veruje u mudrost da se čovek u trenucima nevolje bolje oseća među drugim ljudima. Njemu je sedamdeset i jedna, uskoro puni sedamdeset i drugu. Zaboravio je, eto mu nove nevolje, naočare za čitanje kod prijateja od koga se vraća. Koliko je puta Stanka prebacila da o stvarima ne vodi računa, da mu sve treba privezati za nogu ili staviti oko vrata. Kada je ušao u autobus, bio je pun: nije mogao da bira mesto. Primetio je same dve negovane starice koje sede jedna naspram druge, s tašnama na kolenima, i uputio se prema njima. Na sedište do sitnije je seo on. Nekako je to uradio osorno, kao da je i postajao u njemu (stvarno) ponor koji ga razdvaja da komunicira sa ljudima. Vraćao se kući od prijatelja iz Pančeva kod...

Moramo se osloboditi magarca.  Tako ćemo svetu ugoditi. Ako ste u bračnim vodama, znajte da se nalazite na brodu ludaka. Čvrsta ruka svrab ne češe. Sredićemo Srbiju pod konac.  Biće to prava marionetska država. Ostali bismo ovde, ali smo već otišli sa živcima. Nisam član nijednog udruženja književnika.  Politika me ne zanima. Naša zemlja je otvorena.  Provetravamo od smradova.

Predsednikova supruga se bavi društveno korisnim radom, dok predsednik ne stiže. Draga, koji sam ti po redu? Prvi, kome to kažem. Kako te je kum dočekao na slavi? Tradicionalno... Karađorđeva šnicla. Uprkos velikom odzivu dobrovoljnih davalaca, u Srbiji  nikad dosta krvi. Humanitarna pomoć koja nam je stizala je neprocenjiva. Još ne može da se proceni ko je tu koliko uzeo! Ubio ga holestrol. Izgleda da nije samo spolja bio premazan svim mastima. Osim Tesle i još nekih kojih ne mogu da se setim, nismo svetu dali mnogo genijalaca. Smatramo da u svemu treba biti umeren.

On je iznad svih podela. Uvek sve uzima za sebe. Zelim nasim mladim fudbalerima do devetnaest godina koji su osvojili EP, da nikad ne odrastu! Kako i prilici zemlji Novaka Dokovica, sinoc je padao grad velicine teniske loptice! Cim me je zena ostavila, shvatio sam da s njom nesto nije u redu!! Ja u Boga verujem, na neki svoj ateisticki nacin! On je potpuno autentican covek. Uopste nije svoj!

Evropska unija, to su igre bez granica! Upornost se ipak isplati – reče Sizif. – Upisao sam se u legendu! Pod Turcima je bilo bolje iz dana u dan. I tako svaki dan,  pet stotina godina! Od nacionalnih kuhinja najdraža mi je švedski sto.

Pokvarena jaja mirišu na stara dobra vremena. Džentlmeni ne čitaju tuđa pisma. Samo ćirilicu. Naša partija ne priziva duh demokratije. Nismo mi sekta. Ko laže, taj i krade. Na njega pada cijela organizacija posla. Nije sve tako crno. Mi, na primjer, nemamo para za ljetovanje. Ulica pored škole dobija uličnu rasvjetu. Pale se crveni fenjeri. Da li se revolucija koja jede svoju djecu lišava roditeljskog prava? On ima odličnu političku orjentaciju. Zna da je uvijek tamo gdje su pare. Naš političar umije da kaže pravu riječ u pravo vrijeme. Čim zine - slaže. O tome kako sam se liječio od logoreje, mogao bih da vam pričam do ujutru. Kosovo je najskuplja srpska reč. Albancima jedva da je ostalo para za Metohiju.

Ja sam najslabiji u školi. Od mene, više batina dobijaju samo nastavnici. Na proslavi mog rođendana je bilo toliko lepo, da je i policijska patrola dva puta navraćala na kolače. Najlepša devojčica ne živi u mom kraju, jer sve što je lepo ima svoj kraj. Slomila si mi srce, aj’  mi se sa’ potpiši na gips. Zgodnije su devojčice sa plavim očima. Možeš da ih nađeš u mraku. Ne znam šta je starije: Koka kola ili kinder jaje? Rasturam Rubikovu kocku. Šrafcigerom! Brak je kad se dvoje vole, pa onda ono što bude posle. Ringa smo vakcinisali protiv besnila a macu nismo, iako ona uvek prva počinje! Šminka je čokoladni liker. Tata kaže da se moja tetka sa njim jednom našminkala. Kultura je kada te vode u pozorište, muzej i biblioteku, pa ne smeš da pričaš! Dali su mi dedino ime. Greota bi bilo da se baci kad deda umre. Moji roditelji dele i dobro i zlo. Seku i mene. Vojnik je nekad išao u rat, a sad samo sediš u kuć...

Mi smo narod koji ne zna za umor. Četvrtina Srba je bez posla! Pod Turcima smo bili 500 godina. Ne može se vlast oceniti preko noći! Ko na brdo ak’ i malo stoji, krenuće mu kola nizbrdo! Srbi su nebeski narod. A uspeli smo da sačuvamo i 85% zemlje! Da imam novca za hleb, potrošio bih ga na poreske obaveze! Naši novinari ne moraju da lažu. Ali lažu da moraju! Namučili smo Turke...  Pet vekova su strepeli da ćemo se opametiti! Država poštuje žrtve, ali samo svedocima vezuje oči!