RATKO DANGUBIĆ: PUNJENE LIGNJE

1.

Volim da po buvljim pijacama kupujem stare knjige, razglednice, mape i dokumenta koja mi se učine zanimljivim ili da mogu da budu podsticaj kod pisanja. To zovu teoretičari traganjem za sećanjem. Kopanje po svojim i tuđim  uspomenama i žutim papirima i jeste vrsta arheologije. Skoro sam od mlade, lepe (i prilično nametljive) Ciganke na Najlon pijaci u Novom Sadu kupio u kutiji za košulje „Javor“ hrpu papira. Nisam na pijaci prebirao po kutiji da ne bi nekome poznaniku objašnjavao šta kupujem, pa sam brzo platio koliko je Ciganka tražila i kutiju stavio u kesu, uz ranije kupljene burgije. Nekako imam osećaj kod ovakve kupovine da sam zagazio dublje u tuđu intimu, pa se kasnije kajem, a na kraju mislim da su ovo sada samo stvari i da nekima mogu posredno i da „povratim život“. Kada sam kod kuće razvrstao hartije na ono što je za bacanje, ono što bi moglo da ima „književnu“ namenu, ostalo je desetak recepata za jela, kucanih na staroj mašini i pisanih lepim rukopisom. Pitao sam i kakva je osoba žena koja je verovala da ove hartije mogu da joj jednom zatrebaju i da je ova izanđala kutija njen „kovčeg sa deset zapovesti“. Nekako mi se učinilo i podlim da ja ovo bacim, pa sam recepte dao rođaki koja među starim receptima traga za „svojim svetim gralom“: onim čega nema u debelim kuvarima, novinskim zapisima o kuvanju ili na kesicama firmi koje prave razne začine, praškove za peciva i tome slično. Izgleda mi sada sve ovo kao jedna od onih igara u koju čovek uroni sa osećanjem da tu ima nešto i ja sam ovo tada tako i osećao. Da i sam sačuvam trag o receptima gospođe M., izabrao sam „morski“ recept  i vratio ga u kutiji za košulju „Javor“.

2.

Za 4 osobe potrebno je: 12-16 komada lignji srednje veličine, 300 grama pirinča, 150 grama crnog i 50 grama belog luka, 1 dl belog vina, 200 grama ulja, peršun, so, lorber, biber i 1 jaje. Pripremanje ide ovim redom: lignje očistiti i oprati, iseckati pipke i dodati u propržen crni luk i dinstati dok omekšaju. Kad se smesa prodinsta, dodati pirinač i kratko dinstati i zaliti vodom, pa ubaciti iseckan beli luk, peršun, biber i so, i sve promešati i ostaviti da na tihoj vatri vri 15 minuta. U gotov pirinač umešati jaje i smesom puniti lignje. Otvor na telu lignje zatvoriti čačkalicom, i opeći na vrelom ulju. Opečene lignje složiti u šerpu, dodati belo vino, malo bistre supe, lorber, pa sve poklopiti i dinstati. Gotove lignje izvaditi i njihov soft procediti. Tople lignje poređati u obliku piramide u oval ili ih seći na kolutove, pa preliti softom i služiti sa zelenom salatom.

3.

Kratki recept je zapisan na listu formata A4, istrgunotom iz bloka Industrije mašina i motora „Pobeda“ iz Novog Sada. Nekako nisam uživao u svemu ovome, u blagom nadmudrivanju sa istorijom. I zastao sam na trenutak da razmislim kuda „ovakva priča“ vodi. Osećao sam se kao demonstrant koji se sa umotanom zastavom ili parolom vraća kući neobaljena posla. Misli su mi se razilazile. Ispod recepta sitnim slovima je štampano: „da je „Pobeda“ osnovana 1905, pod nazivom Vojvođanska livnica. U tom, po mnogo čemu, burnom predratnim vremenu-karakterističniom po tehničkoj i tehnološkoj zaostalosti malih i skromnih radionica i livnica, Vojvođanska livnica je otpočela da krči puteve budućoj metaloprerađivačkoj i mašinskoj industriji Vojvodine. Nakon oslobođenja 1945, „Pobeda“ se 1949. seli na novu lokaciju i počinje period razvoja, i pokazuje odlučnost i vitalnost da se, i u najdramatičnijim uslovima recesije domaćeg i stranog tržišta održi. Dobrom orjentacijom u odabiranju proizvodnog programa „Pobeda“ brzo izbija u vrh mašinske i metaloprerađivačke industrije Jugoslavije. Po snazi, fleksibilnost i kvalitetu svojih proizvodnih sposobnosti „Pobeda“ je proizvodni gigant Vojvodine, a po doslednosti i beskompromisnosti sprovođenja samoupravnog transformisanja svoga društvenog i proizvodnog bića, na osnovu novog Ustava  i zaključaka 10. Kongresa SKJ, IMM „Pobeda“ staje u red onih radnih kolektiva u Vojvodini koji svoju budućnot i progres drže u rukama.“ Danas (zamisio sam se) nema Jugoslavije, nema samoupravljanja, nema komunizma, nema ni „Pobede“. Smrznute lignje možete, kao i sve drugo što vam treba da kupite u prvoj samousluzi.