Gradeći svoj dom, Gavra nije želeo da se izlaže
trošku. Kupio je samo vrata. Nosio ih je sa sobom i tako uvek mogao da izađe i
uđe u kuću bez obzira na to gde se zatekao.
Jednom
je zaturio ključ, ali nije očajavao jer je znao da će ga kad-tad naći. Potrudio
se da kad-tad bude odmah. Mašio se za džep, izvukao ključ, kroz ključaonicu ga
zavukao u bravu i otključao vrata. Morao je i da ih otvori da bi vratno krilo
odigao od šarki i skunuo sa štoka. Krilo je dobilo krila i letelo na deponiju
smeća. Tu ga je jedan sakupljač sekundarnih sirovina pronašao i prodao nekom
Joci iz Stepojevca. Neopterećen radnjama kao što su otključavanje
i zaključavanje, ulaženje i izlaženje, otvaranje i zatvaranje, Gavra je živeo
slobodnije. Vraćanja i ponovni odlasci su se izjednačili, i tako sprečili
moguća razočaranja usled povratka kući ili izbivanja iz nje. Gavrina
kuća-ragastovka ima oblik pravouglog paralelopipeda nejednakih stranica, ali,
za Gavru koji ne mari mnogo za geometriju, ona je pravi slavoluk.
Dom
je tamo gde je ragastov.
Нема коментара:
Постави коментар