Пређи на главни садржај

REAKCIJE NA NAGRAĐENU KNJIGU "POKORI SE I POČNI" (2)


večernje novosti,26. januara 2014.

Pokori se i počni" najbolja zbirka aforizama

Tanjug | 26. januar 2014. 18:40 | Komentara: 1
Zbirka aforizama "Pokori se i počni", novosadskog satiričara Milana Todorova, proglašena je najboljom knjigom aforizama na srpskom jeziku u 2013. godini

SRODNE VESTI

          Zbirka aforizama "Pokori se i počni", novosadskog satiričara Milana Todorova, u izdanju izdavačke kuće Binder, proglašena je najboljom knjigom aforizama na srpskom jeziku u 2013. godini, odlučio je žiri Beogradskog aforističarskog kruga (BAK).
          Odluka žirija - koji je radio u sastavu: Aleksandar Baljak, predsednik, Vitomir Teofilović i Milan Beštić, bila je jednoglasna.
          Na konkurs BAK-a, koji je bio otvoren do 31. decembra prošle godine, prispelo je 18 zbirki aforizama objavljenih u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj.
          U najuži izbor za nagradu ušle su i knjige dvojice beogradskih autora: "Dobre vibracije" Aleksandra Čotrića i "Ljubav za poneti "Bojana Ljubenovića.
          Knjiga Milana Todorova "Pokori se i počni" sadrži zadivljujuće veliki broj kvalitetnih aforizama (1400) koje je autor pisao poslednjih deset godina.
          Iako su bremenite značenjima, briljantne minijature ovog našeg poznatog satiričara lako i brzo stižu do čitalaca.
          Žiri u obrazloženju ističe da je Todorov napisao svoju najzreliju zbirku, a ujedno i jednu od najboljih knjiga aforizama ikad napisanih kod nas.
          Knjiga "Pokori se i počni" otvara novo poglavlje u pristupu pisanju, ali i čitanju knjiga aforizama.
          Nagrada Beogradskog aforističarskog kruga, najprestižnije priznanje za aforistiku u Srbiji, Todorovu će biti uručena sredinom februara, na Dan srpske satire. Laureat će dobiti Plaketu BAK-a i novčani iznos nagrade, čiji je pokrovitelj Kompanija "Možart" iz Beograda.

          VESTI IZ RUBRIKE

          More Sharing ServicesPostavite naShare on facebookShare on twitter
          Ocenite7 Ne dopada mi se 0
          NajnovijiPreporučeniNepreporučeni

          Komentari: 1

           Pošaljite komentar
          1. pancho 26. januar 2014. 19:31 #2811953
            Znam Todorova jos iz proslog veka kad je aforizme objavljivao u novosadskom "INDEKSU"Bio je decko koji obecava.Obecanje je ispunio.Presao je na proizvodnju dobrog vina i stigao do istine!
            Ocenite 6 Ne preporučujem 0
            Odgovorite na komentar

          ANKETE

          Mislite li čelnici elektrodistibucija treba da odgovaraju za netačne račune za struju?
           Pogledaj rezultate

          Коментари

          Постави коментар

          Популарни постови са овог блога

          NINUS NESTOROVIĆ: SIJALICA

          Слика
            Koja dokumentacija je potrebna da bi se strah legalno uselio u ljude?   Svaki put kad narod zažmuri naš vođa zamisli jednu želju i želja mu se odmah ispuni...   Jebeš ti tu državu u kojoj vlast više podataka zna o novinarima, nego oni o njoj.   Istrago, pomeri se s mesta!   I bog je bio ateista dok nije počeo da veruje u sebe.   Ko traži da jede, taj nije patriota, a ko nije patriota, taj neće ni dobiti da jede!   Bez preciznih uputstava velike promašaje teško je napraviti.   Kao i kod svih ostalih umetnosti i za preživljavanje nadahnuća uvek ima. nedostaju samo sredstva.   Alkohol brže opije čoveka kad mu je stomak prazan. Laž takođe.   Zahvaljujući napretku nauke i medicine neizlečivih optimista više nema.   Ovde u bajke više ne veruju deca. Samo odrasli.   Sijalica je sjajan izum.   Ako je život roman, posmrtni govor je njegov pogovor.     Fizička l...
          Прикажи све

          MILAN TODOROV: KENIJA, KENIJA

          Слика
          Bilo je to ovako. Šetao sam besciljno velikim tržnim centrom kad sam ugledao tog čoveka. Išao je golih nogu u preširokim belim kožnim papučama. Na sebi je imao široke pantalone koje su dosezale tek malo ispod kolena. Obučen je bio u drečavo crvenu majicu. I bio je crn da cr nje ne može biti. I smešio se svima dok je fotografisao svet oko sebe i slike slao nekom nepoznatom. Možda devojci u njegovoj dalekoj zemlji. Nema potrebe da sad kažem da je Crnac. Sreli smo se u tom špartanju po pretoplim mol o vima nekoliko puta. Najzad se zaustavismo jedan ispred drugog. Upitah ga na srpskom odakle je. Nigerija, rekoh pokušavajući da pogodim. Tada je shvatio pitanje i gledajući me prodorno u oči veselo odg o vorio: - Kenija, Kenija. Reko h mu, sada na svom oskudnom engleskom da mi se to sviđa, ta njegova zemlja sunca i jednostavnosti. On se savi u pozu boksera i poče da zamahuje rukama, podiže ih i spušta veoma brzo, čas povijen u struku maltene do zemlje čas teatralno i e ne rgično u...
          Прикажи све

          RATKO DANGUBIĆ: JESEN U TREBINJU

          Слика
          I. Pod platanskim krošnjama senke se zadržavaju, spori plesači večernjeg vazduha. Stolovi kafana povlače se jedan po jedan, kao dahovi iz pluća što klonu. Čovek koji je mislio da čeka — nekoga, ljubav, sećanje — već je ispio rakiju, kafu, a osmeh mu i dalje igra na usnama, kao plima što ne ume da se povuče. Pijaca sija — smokve, šljive, breskve, svaki plod poljupcem obasjan, previše blag da bi bio od ovoga sveta. Venci belog luka vise kao bledi meseci, da rasteraju bolest, zavist i tugu. Iz manastira dopire šapat psalama, monasi skupljaju grožđe kao svete slogove, dok masline, u vetru drhtave, čuvaju mudrost stoleća u svojim srebrnim listovima. II. A on — stranac u sopstvenom rodnom gradu — hoda pijacom, ne vidi stvari nego otkrivenja. Svaka smokva himna, svaka pletenica luka tajna pesma. Zrenje nije propadanje, uči, niti proba smrti. Zrenje je život što udiše sebe, uzdah koji bira radost. Smeje se s decom što senke bacaju po kamenu, kupuje breskvu iz ruke udovice, i seda tamo gde je n...
          Прикажи све