Taj neznanac je trunio da svako treba da misli svojom
glavom. To je osnovno ljudsko pravo. Trebalo ga je upozoriti da pazi kako
govori pred milicijom, ali nismo. Njemu je važno da je narod bezbedan. I to je
njegov posao, rekao je milicajac Ivan. Tek smo bili zaseli u onoj kafani “Kod fotografa”
i ovaj krivorepi Limun je laprdao kako se iza rešetkastih prozora u prodavnici
„Kolonijal“ čula jaka vika, i da je bilo svađe, pretnji i psovanja. „To može da
zadesi ljude koji vole orase“, rugao se Limun. „I ja volim orase.“ Dan ranije pronela se vest da su
stigli orasi iz Rumunije, pa su žene navalile da se opskrbe za sve vrste
praznika. U džaku je bilo osam kila jezgra. Bilo je to prvi put te godine da
kod nas stignu orasi. Taj Limun je raspredao kako je Nikola iz Paraga, kome je trgovkinja kuma,
kupio pet kila za svadbu sina Milutina. To je izazvalo revolt kod ostalih
okupljenih žena, a naročito kod one Vere koja je bila u kafani „Zelengora“
konobar. Ta Vera je bila lajava do neba, za troje. Navodno se trgovkinja
izbrecnula na Veru i rekla joj: „Ne trebaju ti orasi, tvoj ljubavnik je kaput.“
Neke od žena su bile ozbiljne, druge su se slagale se Verom, ali sve je imalo
notu ironije.
Izgledalo je da u tom Limunovom raspredanju i ima mrva
istine. Kada je stigla nova tura rakije, Limun je ubrzao priču i dodao: „Treba
znati da ne postoji jedna vrsta oraha. Ima ih mnogo.“ Navodno. trgovac Miskin,
poslovođa u radnji, hteo je sve da objasni, rekao je da je u pitanju prva isporuka,
ali žene su se smejale i odmahivale rukom. Pomalo su mu se i rugale. On je onda
zalupio besno vratima od magacina i nije otuda izlazio. U kafani su ljudi
raspravljali o svačemu. Da stvar bude i malo gora, izgleda da su događaji bili
obojeni i određenom politikom. Navodno, bilo je tu reči koje se nisu slagale sa
ugledom okupljenih dama. Tako su krenuli da govore jedni drugima i iza leđa.
Preostale tri kile oraha podelie su između sebe Medanova, koja je pravila
rođendan sinu Draganu, udovica Zora koja stanuje blizu Mlina i tanana
učiteljica Mara. Iz ove svađe izrodila se kratka anonimna prijava Ivanu,
spominjani su neprijatelje, tako da su muža Milice Komad uhapsili, jer jedna od
žena je njega i citirala.
Mužu Milice Komad, ni krivom ni dužnom za orase i svu onu
zbrku, suđeno je u Novom Sadu za podrivanje sistema. Posle je njegova supruga
govorila, kada su ga pustili, da se noću budi s kricima, sav u znoju. Punu
godinu nije sa na ulici morao okretati, znao je da ga prate. Tih meseci stvari
su bile kakve su bile, kao da je neka zver razjapila vilice. Nije se moglo
odmah videti ko je sve ovo zakuvao, ali kasnije je sve imalo dramski smisao.
Taj koji je cinkario muža Milice Komad dobio je posao da prati vozove na
stanici i gleda ko dolazi i ko odlazi, koje se stvari odnose i koje donose.
Tako su se dve godine razdvojile, kao dva ljudska bića. Limun je ponovo bio
uzbuđen kada je doneo u kafanu vest iz novina: Da je jedan ruskii ker odleteo u
svemir. Tek kasnije milicajac Ivan je rekao njeno ime: Lajka. Od onog događaja
u „Kolonijal“ kod poslovođe Miskina nisu nikada stigli orasi. Miskin ima
pravilan nos, neprimetno povijen, obrve kao kod Jermena i smeje se samo kad
laže. Jenostavan je u ophođenju i sklon svakavim prevarama. One iste žene koje
nisu dobile orahe, govorile su da mu je ona trgovkinja ljubavnica, a neke su
govorile da je i kumu iz Paraga.
Нема коментара:
Постави коментар