 |
| izvor: pinterest.com |
Sećam se kako smo u vreme
sankcija, devedesetih prošlog veka, ostali bez sata. U stvari, veliki, okrugli
časovnik je i dalje stajao na crnom metalnom stubu ispred ulaza u radio
stanicu, ali nije radio. Svi inženjeri i tehničari su tvrdili da je stari satni mehanizam potpuno dotrajao i da ga je nemoguće ponovo pokrenuti. Tada nismo imali mogućnosti da kupimo novi
ulični sat, pa je jedan domišljati inženjer
umesto pokvarenog postavio studijski, doduše malo manji, ali dovoljno uočljiv
časovnik ispred zgrade Radija.Tako je grad ponovo dobio svoju vremensku
kucavicu. Jer, grad bez javnog, uličnog časovnika nije grad. Ulični časovnik je
vreme koje pripada svima. Mislim da isti sat i danas stoji na istom mestu. Samo,
ja ne idem više onuda i ne znam koliko sati pokazuje.
Нема коментара:
Постави коментар