RATKO DANGUBIĆ: VOSAK ZA BRKOVE

         

izvor: pinterest.com

         

           Simpatisao sam ga i nisam ga simpatisao, i osećao sam određenu naklonost prema njemu. Ova priča može s velikom lakoćom da se ispriča. Taj rođak, ne znam ni kako mi je rođak, imao je sa pedeset lepu kosu, i ono što ga je odvajalo od vršnjaka su brkovi. Sa desetkom je pojavio kao profesora, predavao je u gimnaziji u Palanci matematiku i sve u vezi nje: voleo je algebru i pomagao je gradnju azila za kerove. Tvrdio je da se on ne ume da bori za sebe, njemu ne treba ništa, nego za one kojima treba hrana i mir. Kao vrstan matematičar, izvodio je čudne formule da dokaže da prava pasa moraju da budu neograničena. Nije se oženio, pa su govorili da živi u prošlosti, negovao je figuru sportom i mislio da neće ostariti. U svojoj dobroti nije pravio razliku između kera avlianra i onih koje dame vode na kaišu. Do kraja se zalagao za jednakost i među psima.

             Od svega je najviše voleo da govori o brkovima, kako se neguju, kako ih on sređuje. Nije dao berberima ni da ih pipnu i za njega su oni slovili kao najveći neprijatelji. Bio je odličan igrač bilijara, umeo je u kafani Zelengora u Gajdobri, dok je postojala švapska birtija i olaisan pod, da dobije i po sedam tura piva od bezveznjaka koji su htelli da mu uzmu, kako je govorio, meru. Zavideo je da ludog slikara Dalija prepoznaju po brkovima, kao i inspektora Poara, a njega ne, i nastojao je da ih unizi: “Znate od čega protuve prave vosak za brkove? Od skrame iz ušiju!” To je verovatno i bila istina, ali on se razmetao da ima svoj recept i da je njegova krema za brkove na bazi pčelinjeg voska, da može da izdrži i više od trideset stepeni na koliko se tope apotekarske pihtije.

              Umeo je da se blesavi i sanja da je otvorio radnju u kojoj prodaje svoj vosak za brkove. Smatrao je da je govor brkova jedinstven, da oni mogu da stvore i iliziju o čoveku koji ih nosi. Ostalo je da mu je vosak za brkove razorio život, nije smeo da se zaljubi u žene: voleo je brkove i nije pristajao da se ljubi: brkovi su razlog da nije dobio ni uloga Hamleta u lokalnom teatru. Pripadnici policije su ga ulovili na skupu protiv klimatskih promena i hteli su da mu (udario je policajca letvom od parole po leđima) brkove obriju: dobio je živčani slom i ovo ga je s pameću gurnulo na mutnu stranu. Kasnije je brkove zapustio, visili su mu kao kod onoga mrkog pisca Mark Tvena. Samo je ponavljao da je najbolji češalj za sve-sve brkove onaj kojim devojičice češljaju lutke, skupe Barbike. Njegovi đaci ga pamte i danas ga hvale: “On je bio vrsan profesor, ljudina.”