MILAN TODOROV: PISMO

 


 

Ima mnogo slepih miševa

Ponekad ih čuješ noću

U poslednjem trenutku

Njihovo izbegavanje da se

Spljeskaju o zid

To te uznemirava

Ustaješ 


Pišeš pismo u mraku

Sve je strašno stišano

U devet je gotovo

Ali moraš još da čekaš

Da službenice doručkuju

Pa da pismo predaš na pošti.

 

 

 

 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

REČENICE KOJE VOLIM (3)

PLATON ODBRANA SOKRATOVA Kakav su utisak, građani atinski, učinili na vas tužioci moji, to ja ne znam. Ja, evo, od njihovih beseda gotovo ne poznajem sam sebe: tako su ubedljivo zvučale njihove besede. Pa ipak, rekao bih, nikakve istine nisu kazali. A među mnogim lažima što su ih izneli najviše sam se začudio jednoj, i to onoj gde su vas opominjali da se morate čuvati da vas ne prevarim, jer sam vest besednik. Što se ne zastideše da ću ih odmah či¬njenicama pobiti kad se pokaže da nisam nikako vest besed¬nik, — to mi se učini da je vrhunac njihove bestidnosti, ako možda ne zovu veštim besednikom onoga ko istinu govori; jer ako tako misle, onda bih potvrdio da sam besednik — samo ne prema njihovom obrascu.
Прикажи све

SMENA PREDSEDNIKA

Слика
 Milan Todorov SMENA PREDSEDNIKA Prilično nevoljno sam prihvatio da budem predsednik Društva književnika Vojvodine na predlog bezmalo doživotnog predsednika. Nije prošlo ni pola godine a on je počeo da potajno huška članove Upravnog odbora ne bi li me smenili. Povod je fotografija koju sam jednog predvečerja, kao što to obično činim prilikom šetnji gradom, snimio.   Apolitičan sam, ali sam uvek držao  da pisci u Društvu književnika, po prirodi umetnosti kojom s e bave, moraju da budu otvoreni za događaje i najrazličitije slike sveta što naravno podrazumeva slobodu mišljenja i izražavanja.  Da je živ Staljin bi bio veoma, veoma srećan. Živela Srbija! 
Прикажи све

MILAN TODOROV: ODBRANA I SMRT LEPTIRA

Слика
  Милан Тодоров ОДБРАНА И СМРТ ЛЕПТИРА Природњаци су се дуго питали како лаки шарени лептири успевају да се одбране од птица које се хране инсектима. И најзад су утврдили. Од сигурне смрти бране се лепршањем шарених крила које вара птице о месту на коме се налазе и правцу у коме ће полетети. Све је, ах, опет у лепоти. Али, помишљам, има ли у њој љубави? Шта ако се иза те љупке акробатике крила крије заборав девојке са којом си водио љубав, а сада кријете погледе једно од другог док је пушташ да прође зебром испред твог аута ослањајући се на инвалидски штап? Некад си балавио при погледу на њене ноге, а сада то примаш као нешто обично, као: старост је за људе, као: лептири живе само један дан, што, наравно, није тачно, као што није тачно да ништа не дугујемо бившим љубавима. Шта ако нам се услиши жеља да поново живимо свој живот како ћемо се одбранити од лептира којег смо појели а који, гле, сада игра у нашем трбуху?
Прикажи све