Na pitanje šta za mene znače snovi, ja govorim: „Zavisi od čega zavisi!“ Kome, dakle, pripadaju snovi koje sanjam – meni samom ili nekom drugom? I da li se oni javljaju uvek u drugačijem obliku? I pre svega: koliko smisla ima o tome govoriti? I koliko vrsta snova ima koje sanjamo, i od kojih se pobuda sastoje? O snovima se, međutim, može razmišljati u svim pravcima. Ne samo da su važni za mene, već sam i ja sam važan za snove. Katkad se moje gradsko poreklo ispoljava u radosnom pogledu na prirodu. Sanjao sam da sam divlji konj, s lepom grivom. Biti indijanski konj meni znači. U snu sam na livadi, oko mene je cveće kome ime ne znam, trava. U snu se krije određena ironija: moje sanjanje definiše mene kao pripadnost sebi. I san omeđava ono o čemu sanjama, unosi nevidljive prizore i u moju svakodnevnicu. Biti konj, rekla je majka, čini čoveka posebnim, kao i prometanje u biljke, stvari, vodu, nešto što se dešava i drugim.
Vlastite snove ne osećam
kao nešto u čemu moram obavezno da uživam. Prizor divljeg konja, dakle, ne trpi
nijanse. On sugeriše osećaj jedinstva čoveka, prirode i sna. Taj konj ima u snu
veliku slobodu, on jeste divalj. Kada sam se probudio mislio sam kako je to
povezano sa nekim od onih crtanih filmova koje sam gledao, i radovalo me je da
nisam bio konj koji je upregnut u kakve taljige, fijaker, onaj koga jašu i udaraju
korbačem. I odjednom mi je važno koja sam vrsta konja, ovo sugerišem sebi.
Jeste, majci sam pričao san, smejala se. Nagovora me je da odem u ZOO vrt, a
gimnazijalac sam, jer u ZOO mogu da vidim lepe konje koje tamo čuvaju. Ona je
rekla da su to konji koje paze i maze, ali su u kavezu. Onda sam seo da pišem
domaći, i nacrtao sam sa svim bojama konja koju leti, leti iznad livada,
veselog i srećnog. Valjda sam hteo da budem konj i budem i ja. Majka je donela
činiju slatkih jagoda, vrtela je glavom, a smejala se - nije.
Нема коментара:
Постави коментар