MILAN TODOROV: LISICA

 

 

 

 

Tog trenutka kada mi je policijski automobil pokazao trepćućim plavim svetlima da se zaustavim razmišljao sam o lisici. Lisici kao životinji. Ona se plaši ljudi, mislio sam, izlazi samo noću, ali naučena je da svoj strah ne pokazuje. Kao žene koje koketuju da bi pobergle od stvarnosti.

Produžio sam. Policijski automobil mi je naglo presekao put. Iz njega je izašao mlad, debeljuškast policajac. Pomislih kako je sreća što ću imati posla sa nekim dobroćudnim i svakako mekšim, da ne kažem nekim sa modernijim shvatanjima.

Zašto niste stali na naš znak? - pitao me je kroz skuupljene usne a ja tek tada primetih da ima slepljene obrve. Naravno da to ništa loše ne mora da znači. Ipak, malo sam se lecnuo. Ono kao kad vidite bezopasnog smuka između rečnog kamenja i bojite ga se iako znate da nije otrovan poput, ne daj bože, šarke.

Zaneo sam se, rekoh iskreno, mada sam odmah, u njegovom slepljenom pogledu osetio da ne ceni moju nemoć, štaviše da kao mlad i jak čovek, možda s pravom, prezire moju slabost.

Da li ste nešto pili?

Da mu kažem da me telo malo po malo izdaje i da pijem da bih sačuvao bar bledi odsjaj srednjih godina, najboljih godina za jednog muškarca, kako je govorio moj pokojni ujak u svojoj devedeset i nekoj.

Ne, rekoh. Nisam pio. Pijem samo kad se, obično naveče, uz dobar zalogaj mesa, prepuštam zadovoljstvu omame u kojoj je još moguće ushit nepoznatih strasti na uvek isti i uvek novi način.

Niste vezali sigurnosni pojas, konstatova tvrdo. Igrate se sa životom.

Bio je u pravu. Nekada, kad sam bio mlad i neoprezan, možda sam se igrao sa životom. Sada, ne. Jedan od igrača stalno blefira.

Tek sam krenuo od kuće, kažem. Nema tu više od dve stotine metara.

Svejedno, iskašljao se. Trebalo je da se vežete.

Bilo bi mi nezgodno? - kumim ga i sa gađenjem mislim o svom postupku. Bože, kako je to gnusno. 

Zašto? - pita malo tiše. Invalid ste. Pokazuje neko bolesno zanimanje za moj slučaj.

Ne. Da li smem da izađem iz vozila.

U redu. U njemu se opet budi vlast.

Šta vam je to u rukama? Pokazuje na plastičnu vrećicu koju stežem u rukama.

Ostaci hrane koje ostavljam od skora, svako veče,  pored ulaza u groblje.

Zašto? Kao da pokušava da pronađe moju novu krivicu.

Uporan, napredovaće među takvima ko on, mislim.

Hranim lisicu, kažem, koja ima mlade i skriva se u groblju.

Ko vam je rekao da ovde ima lisica?

Ima, kažem tvrdoglavo. Sad se u meni javlja ljutnja.

Da li ste je videli?

Nisam, ali video je  moj prijatelji snimio ih nekako u ovo doba, oko osam uveče.

Nije razumeo. Rekao je da ako odmah platim kaznu, plaćam samo polovinu propisane. 

Ne pristajem na pogodbu, rekao sam mladom panduru izbrijanim ispod kože.

Grešiš. Lice mu se iz ravnodušnosti preobražava u grč.

Da li imate dece, pitam?

Nemam. bez žurbe vadi blokče i piše kaznu.

Zašto pitate.

Onako, rekao sam.

Gledam ga. Piše teško, krupno, rođen za motiku.

Uprkos njegovom zdravom fizičkom izgledu bio sam zadovoljan što sam na suprotnoj strani.

Odjednom kaže: studiram.

Neću ovo više da radim.

Da se pogodimo, rekoh bojažljivo.

Osvrnuo se.

Ne dolazi u obzir.

I ja sam se osvrnuo.

Sve je bilo u redu.

I bilo je malo snega tu oko groblja.

Ostavio sam ostatke pečenog pileta kraj lipe na ulazu u carstvo… Čega?

Platićete, reče mi policajac.

Zima se lagano krunila, Sunčeve zrake padale su na zemlju sve direktnije. Radovao sam se proleću. Sve je bolje u proleće. Čudilo me je samo taj lisičji okot u januaru. Ali, na televiziji su rekli da se sve promenilo sa promenom klime. Mačke se od pre neku godinu ne oglašavaju onim odvratnim urlikom samo u februaru, nego se pare, kako su rekli i u decembru.

Pomislih, možda bi trebalo da zaboravimo sve što je bilo.

Kad uskoro olista bagrem oko naselja mrtvih sve će, u ranu zoru, odjekivati od vreve mladih fazana. Tada neće biti potrebno da lisicama dajem hranu.

Lanac prirode.
Englezi su se obogatili tako što su pljačkali španske brodove sa otetim blagom iz Afrike. Ustanovili su novi moral: pokrasti lopova nije greh nego pravedna kazna. Tako su napunili trezore i muzeje.

Jadna moja Afrika.

Lisica.

Seme i klica zločina su svuda u svakom trenutku oko nas.