MILAN TODOROV : PREDLOG PROGRAMA rada i upravljanja RT Vojvodine

PREDLOG PROGRAMA

rada i upravljanja RT Vojvodine

(napisano 29.03. 2023. a čini mi se danas aktuelnije nego tada)

Radio i televizija se u svetlu savremenih tehnologija deklarišu kao mediji podložni najbržem razvoju, te stoga moraju da budu organizovani na način koji pre svega obezbeđuje nepristrasan, odgovoran i objektivnan informativni čin bez ličnih sugestija koje bi na ovaj ili onaj način mogle da odvedu slušaoca, odnosno gledaoca u pogrešno zaključivanje.

Obaveza medija sa nacionalnom frekfencijom se osim profesionalnog informativnog delovanja ogleda i u negovanju i afirmisanju visokih kulturnih, obrazovnih, umetničkih i posebno etičkih principa na kojima počiva razvoj društvene zajednice, kao i potpuno odsustvo programa koji promovišu nasilje i kriminal kao oblik društvenog ponašanja, makar i marginalnog.

U tom smislu, ulogu RTV vidim kao prestižnu, principijelnu i doslednu instituciju od nacionalnog značaja u medijskom galimatijasu savremenog novinarstva.

Programi televizije i radija bi trebalo da budu rezultat timskog rada: novinara, tonskih snimatelja, kamermana, ponekad reditelja, majstora svetla, scenskih radnika. Novinar koji je ujedno i snimatelj, bilo radijski ili televizijski, mora da žrtvuje deo kvaliteta novinarskog na uštrb drugih poslova.

Bez obzira koliko se činilo da je individualni rad u medijima ekonomičniji, ekipni profil medijskih poslenika omogućava radiju i televiziji da kvalitetnije odgovori na sve zahtevnije interese publike kojoj se u mnoštvu medija bez nacionalne frekfencije nudi uglavnom model subjektivnog i individualnog pristupa događajima, ljudima i izazovima vremena.

Da bi se ipak postigla neophodna racionalizacija u organizacionoj strukturi ovih medija biće nužno smanjivanje takozvaniih titularnih radnih mesta, odnosno mnoštva raznoraznih menadžera i osoblja koje ih opslužuje.

S obzirom na to da je Radio televizija Vojvodine u poslednje vreme razvijala pre svega zabavne segmente svojih programa, uključujući često i bezrazložno u to tradicionalne kulturne manifestacije, a informativni program u oblik „golih“ vesti - neophodno je razvijati koncept kritičkog odnosa prema aktualenim događajima u vidu magazina i političkih talk-show emisija koje slušaocu odnosno gledaocu nude lepezu odgovora umesto jednoobrazne ideološke pa i partijske političke poruke.

S druge strane, informativni program TV trebalo bi da gledaocima pruža širu sliku o međunarodnim dešavanjima da bi zbunjeni čovek 21 veka mogao lakše da razume lokalne politička dešavanja koji bitno utiču na njega kao pojedinca i društvo u celini.  Uostalom, TV Novi Sad je nekada bila visoko vrednovana upravo zbog svojih spoljnopolitičkih komentatora i magazinskih emisija.

Pošto na jedinstvenom prostoru republike Srbije koji je medijski parcelisan, često, ako ne i uvek, dolazi do preklapanja aktuelnih vesti RTV-a sa RTS-om, te se za RTV kao nužnost otvara širok produkcioni prostor u kulturno umetničkom programu.

Ukoliko budem imao prilike da utičem na sve ovo, ukratko navedeno, potrudiću se da od medijske kuće RTV načinim kuću u kojoj će se proizvoditi visoko kvalitetan dramski, serijski, zabavni, dokumentarni, obrazovni pa i, što da ne, jednog dana, filmski program. U tom smislu Televiziju Vojvodine vidim kao snažan produkcijski i kreativni centar u Srbiji.

Radio kao medij koji nije izgubio na značaju neophodno je učiniti prijemčivijim na moderan sofisticiran ali i u kvalitetnoj meri dopadljiv modus vivendi. Povratak na radio talase jedne od nekada najslušanijih radio programa, Radio Stotke, čiji sam idejno tvorac bio 1992. godine, u tom smislu, vidim ne samo kao izgledan nego i nužan, čak i suženom frekfentnom opsegu današnje mreže.

Nov pristup produkciji originalnih radio i tv segmenata u kulturi korespondira i sa neophodnim promenama u načinu rada i izveštavanja redakcija na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica, koje umesto da podstiču moderno i originalno stvaralaštvo u sopstvenoj populaciji dopuštaju da ekranom ili radio talasima više nego komotno defiluju slike i zvuci statičnih tradicionalnih festivala i smotri. Polazim od toga da su svi građani, u ovom slučaju gledaoci i slušaoci, ne samo primaoci kulturnih sadržaja nego ti sadržaji imaju obavezu da animiraju, podstiču, razvijaju svest o važnosti kulture kako pojedinca tako i naciona, odnosno da budu kreativna spona između sadašnjeg trenutka i potrebe savremenog čoveka da svoj kulturološki i civilizacijski domet uspostavi u novom kvalitetnom diskursu i aktivira ga u što punijem obimu.

Milan Todorov

P.S.

Razume se, ovo je rigidan striktan okvir neophodnih poluga i smernica za poboljšanje funkcije oba medija. Opsežniji pristup zahtevao bi drugi, a ne konkursni, po prirodi stvari, redukovani oblik intencija.